Kolo

19,

Ваша лепота, здравље и кућа

еторија уметносги бележи мали број жена које су допринеле својим радом на стварању кулЈтрне историје једног народа. Али, све оно што је човек створио — створио је потстреком жене. Да није постојала жена као оличење најплеменитијих осећања и дужности, мало би који уметник успео у својим делима. Одувек, жена је својим духом и чарима даваЛа полета уметнику-ствараоцу. За ликовну уметност постоји правило да је свако уметничко дело филозофија једног предмета и да утолико више вреди уколико боље изралсава дух онога што се преставља. Нежна и искрена осећаља, тајанствен дух и чари једне.жееч привлачили су те људе-уметнике који су их бирали зато, јер су знали Да ће успети када буду приказивала оно што је најчистије, најтоплиЈе. Материнство — најсветија дужност жене и која даје најлепше чари њеном лицу — била је стални предмет уметника и овековечила их је. Постоје и разлози што у ликовпим уметностима нема познатих им;ена жеиа. Не значи да се жеца плашила кичнце или мермера. Када је хтела да прикаже нешто, лриказивала је природу или оно што је за н>у било најлспше — своје дете; радила је за себе, из љубави према уметности а надметање или посао — јер, је пре четири до пет векова уметност била врста заната — остављала је људима. У музици, жена је заступљена само толико што је успела својом чистотом срца и свом осећајношћу да изрази леиоту и складност тонова кроз песму, кроз тај најблиставији израз осећаља. Али, да није било природе и жепе да ли би иједан од великих музичара успео да створи од безначајног материјала — свега осам тонова у скали — толико дивних дела која очаравају и преносе у земљу невидљивих чари и лепота и која разуме и осећа само онај који се од осталог света разликује но племенитости и чистоти духа? Да није било љупке, миле Кларе да ли би Шуман успео да створи своју чувену „песму уочи венчања" која је била израз његове бескрајне љубави? Стварао је за њу песме све јаче, снажпије док му разум није залутао у „земљи лепота и чари" још непронађених на земљи. Као и сваком другом уметнику, писцу — књижевнику жена је служила као инспирација. Сваки од песника је јунак једног свог ненаписаног дела свог живота. Ибзен, творац „Јулијана", „Пер Гинта", оставио је за собом само неколико писама која су открила н/егова осећања према Вмилији Бардах коју назива „мајским сунцем јесењег неба". Велики део познатих имена у књижевности припада жени. Дело женекњижевника проткано је нежним осећајннм нитима, љубављу, племенитошћу. Селма Лагерлеф, Марија-Ана Вваис зв. Порџ Елиот, па и сама Жорж Сапд унеле су у своја дела сву своју осећајност, нежност и тајанственост

КОЛАЧИ ОД ШАРГАРЕПЕ БОНБОНЕ У зети 500 грама шаргаре-пе, оетругати и иеећи на резавце, добро 6'а водом на ватри 'упржити, затим додати 50 гр. шећера добро промешати и све кроз машину за м&ео самлети; самлевеном додати коре од ЛиМуна и од пола лимуна сока и ако се има и коре од поморанџе на ситне коцке исђћи, затим од лсасе пра&ити Мале куглице и исте уваљати у кристал шећер. Ове ређатИ на-једну даску, да се не дадирују и оставити на сухо место да се добро исуше, што обично траје два до три дана, затим сваку куглицу метути у каисле од хартије и сервирати уместо бонбона или ситних колача., НУДЛЕ СА КИСЕЛИМ КУПУСОМ Мера: 50 г киседа купуса, 1 јаје и толико брашна да се добије чврсто тесто. Купус, рибанац или, у главици, исечен на танка резанца, добро Се исцеди од расола, да буде што сувљи^ Тада се са једним јајетом, мало соли и брашна замеси тесто. Воде не треба. За једињење браш на довољна је влага купуса и јаје. Тесто треба да је чврсто. Од тог теста откидају се сасвим мали комади и они на брашњавој дасци руком изваљају као нудле, да не буду всћи од малог прста. Нудле

се искувају у кључалој слано.1 води, као свако друго тесто. Пошто се оцеде, баце се на врелу маст да се пропрлсе, да буду рскаве, „реш". — У ово тесто молсе се метнути и више од једног јајета, а може се замеситИ и само брашно и купус, без иједног јајета. Ако се воли да се укус кисела купуса јаче осећа, онда треба додати што мање јаја.

КОЛАЧИ ОД ПАСУЉА 400 гр. брашна, 280 гр. масти, за 1 динар квасца замесити са две каШике мле1са и направити Тесто које се Са 1 кашиком шећера заслади. У један намазаии плех цело тесто потапкати и румено испећи; када је печно, нека се мало охлаДи и оида метути од горе овај надев: у-о ТТ четврт кг. пасуља и без ичега га раскувати, затим пасирати, додати 250 гр. шећера, 2—3 пакЛице ванилииа и добро са једним целим јајетом умутити, тако да постане пеиасто, ако је сувише ретко додати мало брашна, затим испечено тесто намазати мармеладом или пекмезом, горњим надевом тесто превући и метнути само 2—5 минута у рерну; извадити из пећи сећи на штангде и исте посути са исгруганим орасима, ванилином и корама од лиму-на и поморанџе исто тако истругане. Врло је укусно и замењује потпуно кестен пире.

Мантил за прве пролећне дане. Миже да се направи и од стџро^^ш^ог оДела. (Снвмцит Б. ф. А.)

— Ко као дете иије познавао мај^у. илн сертру, може имати фине осећаје, али их не може исказати нежним начином. — Страст за женама није као коцка, као спекулисање на берзи, или као тврдичлук. Она има краја. — Ове што човек о жени рекне, упоређује у души с речИма и делима жене која је једино за њега нешто значила. — За страсног човека, свака жена вреди онолико колико га стаје. — Смрт жене чини нам се увек као већа неправда, него смрт човека.

Мантил грао Ооје од меког штофа, са иаОрапим леђима.

МНОГО ДУГУЈУ1 КУХИЊСКОЈ СОЛИ! |

бичпо се верује да нам со служи само при готовљењу многих јела која на тај начин добијају, много' бољи укус. Међутим, то није све. Со се употребљава и у разне друге сврхе, као на пример: — Ако вам јело загори не стружи« те по дну лонца да га не бисте упро-: пастили. Успите топле воде унутра, ставите шаку соли и оставите шерпу два дана. Видећете како ће се дно потпуно ослободити загорелине и остати сасвим чисто. — Да очистите кристал ставите у воду којом ћете га прати сирћета и соли. Јако промешајте и неко време мућкајте, а затим, пошто том водом оперете кристал, оплакните га млаком водом. — Да би сте добро очистили тпгаље и шерпе за пржење, баците увек у; њих после употребе добру шаку соли, оставнте на ватри један тренутак, затим обришите дно чистом хартијом, а нотом крпом. — Ако се случајно па тепих проспе мастпло, он вам се чини изгубљен. Уместо да очајавате, ставите дебелу наслагу соли на мрљу, у висини једно* прста, и оставите је тако три до четири дана. Тек када скинете со, очистите упрљано место лако овлаженим супђером, а нотом истрљајте место! терпентином или бензином. — Да вам ватра добро гори баците на &у јеДну шаку соли. — Да бисте спречили пеглу да од ње не позкути рубље које пеглате, ставите мало соли у једну крпицу па је онда превуците преко вруће негле. — Да ;би сте дуго сачували собно пвеће, потсеците му мало пстељке при дну и мењајте.воду сваког дана, али у ту воду ставите малу кашику соли. Ако вам цвеће у саксијама добро нв| расте, залевајте га два пута недељпо са мало слане воде. — Да би сте се опростнли перути, добро натрљајте главу фином соли, по-: том добро очеткајте четком. И не сач мо што ће перут ишчезнути, него ћв; вам коса бити и много лепша и сјајнија. — Кад осетите прву кијавицу ушмрчите мало Фине соли кроз нос с мла' ком водом.

чице. И дал>е кроз све векове жена Је бнла главпи носилац игре, класичне, на врховима прстију. Почетком двадесетог века, жена, Исидрра Дункан прва проноси идеју изражајне соло-игре, и ствара природну игру, пуну живота — израз проживљавања. Свака од ових игара — игра је срца, осећања једне жене. Жена има у животу дужности које ометају да се потпуно посвети изабраној уметности. Дом је место где јој је пружена могућност потпуног иживљавања своје женствености а материнство је њена највећа срећа. И као таква, жена у породици може да буде потстрек за остварење идеја човека; може да буде први учитељ ленога свом детету, да га упути у све тајне и леиоте природе и осећања и да га спреми за живот који ће наметнути своје захтеве за унапређење културпог и друштвеног живота. И. Леко

духа. Наша Милица Јанковић је ејајан доказ да жена ствара за оно што највише воли. Дете је сан жене; оно је оличење чедности, чистоте срца а свака жена гаји несебичну љубав према тим малим носиоцима дивних осећаља. Игра припада жени. Још у античко доба када су приређиване свечаности у славу богова, одређене девојке играле су пред киповима богова до изнемоглости; тренутак њиховог пада имао је симболично значеље за проро-