Kolo

Каладр мога

НЕДЕЉА 18 АПРИЛ. §Јуче, сабахиле, госн комшија чуо овакав разговор двојице наших суседа, после пролумповане ноћи: — Обећај ми да нећеш никоме рећи где смо ноћас Вили и шта смо радили! — рекао један. — Ево, дајем ти часну реч... А, сад молим те, у поверењу: где смо то били и шта смо радили?

Жвља о Васкрсу

ПОНЕДЕЉАК 19 АПРИЛ. ^ Препире се, сиПј ноћ, онај наш мла!иЧ *А1 Д и брачни пар из »усетства, а прој Г " зор отворен па се све чу|е: Ч 1 / Г7' г =5» —Запамти — грмео он — да новац не значи срећу... — Па зато ти и кажем да ми купиш ону бунду! — одговорила му она сасвим мирно.

УТОРАК 20 АПРИЛ. Узео јуче госн комшијин синчић да га пита: — Је пи тата, зашто наш канаринац не пева већ три-четири дана? — Зато бија нову еине. — Како то, кад мама баш онда

СРЕДА 21 АПРИЛ. Г у М л. Био госн ком " ШтиШХ &\Мт шија у позоришту, па чуо овакав разговор. Разводник ушао на прстима а за њим један задоцнели гледалац. Кад су ушли у гледалиште (а прет етава била почела) разводник му рекао: — Ево, пустио сам вас да уђете, али молим вас сад сасвим тихо седите на својђ место... — Шта, зар већ сви славају? — заЛита онај, и оде на прстима да седне.

— Само да буде син!

ЧЕТВРТАК 22 АПРИЛ. био госн ком- ажгм/ шија с госпа комшиницом у био- С скопу. И, таман лочео филм, кад \ Х_^б7 он повуче госпа комшиницу за ру- мј \ нав и запита: — Седиш ли згодно? — Седим. — А видиш ли лепо са свог места? — Врло пепо. — Дз не осећаш промају? — Ни најмање! — Е, онда, хајде да променимо места... ПЕТАК 23 АПРИЛ. Кад је реч о госн комшијином чЂ синчићу, да вам дГЧ, испричам и ово: V* Упетео код госн (Ј комшије, ономад, Г7Г1 ТјЈ наш сусед па с П \Д (/ врата узео да се ^ Д\ \ жали: Крајње је време да уразумите свог сина... — А зашто, господине комшија? — Како зашто! Зато што се, мапочас, бацио на мој шешир комадом угља и испрљао га... — Немојте да се љутите, господине, комшија... Још је дете па не зна да је угаљ данас толико скуп ...

СУБОТА 24 АПРИЛ. И пекар може некипут да прете»а. У то насуверава наш госн комшија. И, да петкрепи своје твр кење испричао нам како је пекар казао неком његовом течи кад га је прегпедао: — Не би требапо да пијете... Умереност продужава живот. Само људи који не пију дочекују дубоку старост... Копико вам је година? — Седамдесет и две! — рекао теча. — Ето видите! А да нисте пипи било би вам бар осамдесет! М-ћ

!— Само да не буде петао!

ШТА ЈЕ ДУВАНСКА ЈЕКТИКА? И бжљке могу да оболе као човек. Боаести биљака многобројне еу. Тако је „дуванска јектика" болест која се јавља на расађеним дуванима. Јавља се на стабљици изнад корена у облику трулежи, воја разори ткиво и уништи судове услед чега се дуван суши. Ова болест примећује се на дувану најчешће у кишним годинама. Болест се уништава тиме што ®в оболело лишће и оболели струкови одмах кидају и ©паљују, да се болест не би даље ширила. ОД КАДА СУ ПОЗНАТЕ ПЕРИКЕ Перике, које данас носе глумци подеш &вајући свој изглед према улози коју играју, или људи са недовољно косе, бизге еу врло добро познате још за време втарих Римљана. Носили су их у то лоба же само људи већ и жене. Римски песник Јувенал забележио је у једној својој певми да његови савременици на глави но©9 перике које су праве куле. А песник Марцијал, пишући о једној богатој Римљанки која се звала Фабула, забележио је: „Фабула се хвали да је сва коса коју жма на глави заиста њена. Тако је, јер је ту косу она купила!" За време римског царства постојао је обичај код римских богатих жена да бриЈу главу. Уместо косе носиле су перике коЈе су мењале по неколико пута дневно водећи рачуна о моди тј. о облику перике и о боји њене косе. Забележено је да је царица Фаустина, жена Марка Аурелија, имала триста разних перика. У Оредњем веку перике су се изгубиле екоро потпуно. Тек почетком шеснаестог

Насловна слика: Топчидерска црква у пропећном декору. (Онимак: А. Оимић)

века перике се поново јављају и то у Француској за време Луја ХШ, али су тада перике носиле у главном само жене. У доба Луја XIV, XV и XVI, перика је потпуно загосподарила, тако да су је носили и људи и жене. Почетком републике оне су се поновно изгубиле. ОТКУДА ИМЕ: АКАДЕМИЈА? Академија, реч која означава скуп научних људи (отуда академија наука, уметности, и тако даље) постала је од речи „академос". Та грчка реч означавала је једно место у близини Атине где је Илатон често беседио и где су се скупљали многи филозофи. Због тога се и Платонова школа називала Академија. Доцније то Је постало опште име за скуп уметника, књижевника. научника и музичара. ПРВЕ ВЕЛИКЕ БИБЛИОТЕКЕ У Оирији, у Ниниви. нађен је некада велики број глеђоеаних цигала на којима су били иеписани свети записи, затим разна административна наређења, историске приче. нека граматичка правила и астрономске белешке. Те чудновате цигле биле су поређане по нарочитим столовима у једној великој дворани Кујунџик. Ова дворана припадала је краљу Асирбанапалу, који је био изванредно образован човек и који је стварно први прикупио једну велику библиотеку. Има записа из којих се види да је краљ Асирбанапал читаве дане проводио у својој библиотеци читајући забелешке на глеђосаним циглама. На несрећу, највећи део ове заиста занимљиве прве библиотеке на свету био је разбијен. Библиотека није пропала случајно већ су је упропаетили војници краља Набополасара, који није био нимало образован. И тако је од ове некада чувене библиотеке остало свега неколико циглица.

Египћани су први почели да пишу не на глеђосаним циглама већ на папирусу. Краљ Осимандијас створио је читаву библиотеку од тих папируса, а целој библиотеци дао је име „душевна медициНа". У четвртом веку пре Христа основана је чувена библеотека у Александрији. Ова библиотека била је најзначајнија од свих старих библиотека и имала је седам хиљада разних, руком писаних, дела. Неколико векова касније Цезар је напао на Александрију, и том приликом спалио египатску флоту. Пожар се пренео и на неке квартове Александрије, па је тако изгорела и та чувена библиотека. СУНЂЕР ЈЕ ЖИВОТИЊА... Сунђер је животиња, која живи на дну мора, обично прилепљена за шљунак или за какву морску стену, Но, иако је сунђер припијен за камен, он се ипак креће у разним правцима и на тај начин себи набавља храну, раете и постаје све већи и већи. Највећи и ћајлепши сунђери ваде се у Средоземном мору. Нарочити гњурци ваде сунђер из мора. Данас је његова употреба веома разноврсна и распрострањена по целом свету. КАКО СУ ПРОНАЂЕНЕ ШИБИЦЕ Све до 1820 године људи нису знали за шибице. А до њих се дошло на овај начин: У другој половини осамнаестог века у Хамбургу је живео апотекар Бранд који се. поред осталог. трудио да пронађе вештачко злато. Када је једном приликом у једној чаши грејао неку жуту течност, на дну чаше остао му је талог. У тај талог сасуо је истуцаног утљена и белутка па је све то поново почео да жари. Тиме је добИо једно ново тело које је добило име фосфор и које је имало то својство да се на ваздуху само пали. Фоефор је дотле био непознат свету и због евоје лаке запаљивости ценио се као и злато. После проналаска фосфора људима није било тешко да дођу до шибица. Ситни комадићи боровине најпре су умакани у растворени сумпор, затим у фосфор и он-

да, да се фосфор не би запалио, у гумирабику. Прве шибице нису биле савршене као данашње. Од прве фабрике, које ,1е 1^38 године подигнута у Дармштату, до данагињих фабрика наука је учинила врло велики напредак и у квалитету шибица и у брзини производње. МАЛЕ ЗАНИМЉИВОСТИ Успављујући гас пронашао је један италијански хемичар. Дејство овог гаса није ни мало опасно по живот, али има то својство да успављује људе и животиње и да тај сан траје по три еата. Пре више од три стотине година, зими 1657 године, одред од 1800 коњаника шведског краља Карла Гусгава X пропао је кроз лед у пољско језеро Отецик и сви се подавили. Недавно су рибари пронашли у томе језеру остатке оружја Карлових коњаника. Криви торањ у Пизи, у Италији, све се више накривљује. Професор Чиконети, чувар овог историског споменика, предложио је иадлежним да се туристима више не дозвољава пењање на торањ и да са њега више не звоне звона. ^ Према научном истраживању, на.јмање бацила налази се у болницама. Одмах после болница долазе кафане. На основу р&зних испитивања доказано је да највише бацила садрже купатила, затим чиновничке канцеларије, школе, ходници, позориште, па тек кафане и болнице. Склоништа за птице селице направљена су у околини Беча. Птице у овим склоништима налазе потребну храну. воду, и што је најинтересантније, у хладио време гнезда која се загревају помоћу електрике. Главни уредник \1ића Димитријевић * За фотографије Александар Симић * Цргач Ђорђе Лобачев * Уредништво Поенкареова ул. бр. 81. Телефов 25-010 * Власник и издавач: Орпско издавачко предузеће А. Д. Јован Тановић * Администрација Дечанска 31 Београд. Тел. 24-001—10. штампа ,Штампапи1а Београд" А. Д. Дечанска 31. Тромесечна аретплата 58.— аин.