Kolo

9.

зшсе, П[>еживљавамо авантуре овог барона у једном другом свету, у овету бајки... Филм почиње са менуетом у дворани стила рококо, у друштву дама које бледе и црвене. Минхаузен прича о својлм доншвљајима и кроз ту причу наизменично ређају се слике реалног и фангазија. Прва прича још није ни завршена, а већ се догађа чудо: главе дама с белим перикама се откривају, електрична сввтлост се пали, а баронеса одлази са бала лимузином — последњег модела. Минхаузен и даље прича о својим авантурама које ми кроз његову причу одмах гледамо. Праве авантуре се одигравају на двору царице Катарине II чији је он милосник и као такав побеђује Орлова на свим пољима. На гозби, која је приређена у његову част, износе слуге необично велеку торту, коју сви засецају. Одједном се чује дивпа музика и нико не зна одакле долази мелодија. Тек мало доциије из торте извирује један дечак који свира на малој спинети. У Русији се налазио Минхаузен са Каљиостром, најславнијим шарлатаном 18 века, чије је име било познато свуда и чију су слику носиле даме у брошевима. Овај је поклонио Минхаузену оно што је најдрагоценије:^ вечиту младост и сем тога дао му још^један прстен који га може учинити невидљивим. За време рускотурског рата он јаше на испал>еној топовској кугли у непријатељст положај. Због једне несмотрености он буде заробљен и долази у харем где доживљује велику љубав. У ошслади ко боље познаје токајско вино, он шаље курира код Марије Терезије по вино. На путу је курир заспао, и то баш у близини Београда. Лли помоћу чудотворне пушке његовог слуге, он буде пронађен н на време стигне да

Берлин, кра,1ем априла роз ' историско раздобље између седамнаестог и деветнаестог века нродефиловала је једна интересантна поворка личности, која је овековечена великим спевовима, бајкама, мемоарима и романима највећих књижевника овога и онога доба. Ове ,личности живе и данас међу нама. И то можда живе интензивиијим животом данас, нето у доба када су стваране. Одувек су л^уди, поред свег напретка волели бар једним делом свога бића да верују у чуда. Ко се од нас не сећа још прича о Дои Жуану, др. Фаусту, КаЛ:>иостри, Дон Кихоту, Казанови, Тил 0.јленшпиглу и бароиу Минхаузену. Овет необичнИх догађаја. Тај свет мами нас исго толико колико је мамио и оне пре нас. Примамљује иарочито уметника да из света фантазија сазда једну нову величину која ће цео свет да стави под својв ноге, да дочара радост у леиом и празном сјају, у чудима и фантазијама. Ко не зна причу о путу барона Минхаузена за Русију и да је на путу остао једног јутра привезан за црквени торањ, или ону о његовом лету на топовском ђулету. Највеће филмско предузеће „Уфа", ових дана завршило је снимање свих ових Минхаузенових авантура. Али овај немачки филм није побегао од стварностн наптих дана зато што није знао да је уобличи. Не, он је показао у овом филму један свет сјаја, чаролија и бај.ки, јер су немачки уметници и у рату сачували ону радост за маштањем, за којим сваки живи створ, мање или више чезне . . . Барон Минхаузен је један весео авантуриста који је, као и сви витезови 18 века,- ставно свој мач у службу разним владарима. На тај начии он је протчао целу Европу, узео учешћа у руско-турском рату и вратио се најзад, уморан од свих доживљаја, у замак својих дедова. Јопг пре него што је умро, овај ч.увени барон био је познат по целој Немачкој по својим лагаријама. Ове те лажи тако су шаролике и баснословно неистините, да иревазилазе најневероватнија чуда и фа нтастичиости. Замисаб за ову стваралачку фантазију изразио је реЖиСер Јозеф фон Баку с читавом војском глумаца и тешнчкиХ сарадника. Изражајне могућности режисеру Су овога пута биле стављеие потпуно на расположење: слике, тон и боја. Без боје се овај филм не би могао ни замислкти. Шестотина грађевинских комилекса, тридесет модела, 2.500 пројеката и цртезка било је потребно за израду рококо салона Царице Катарине II, или дворца Султаиа Абдула. Хамида из приче Хиљаду и једна ноћ. Десет пројеката је етворено да се направи торта два метра висока и исто толико широка, кода се служила на руском двору царице Катарине II. Све те сцене. дале су инепирације композитору Георгу Хангему за једну фантастичну музику. Оркеетри са флаутама и цимбалом, фрулама и таламбасима, мандолииама и гитарама, својим тОном употпунили су штимунг ове фантазије. Са Хансом Алберсом у насловној улози, Бригитом Хорнеј, као раскошна — по лепоти и богатству (Катарина II), Илзом Вернер као харе-мском лепотицом, принцеза Изабела од Еста, Лео Слезак као сла-. докусни султан Абдул Хамид и многи други познати и иепознати глумци и велико техничко воћство, допринели су томе да видимо „Минхаузена", не као необичну лаж, већ као обичну стварност. Не мислећи више на лажи, под сугестијом колорисаних слика, изванредне глуме и му-

настир. Шта је он све тамо доживео ел један дан, у коме обични смртни стар« за годину дана, оставићемо нашим читаои цима да то ускоро виде на самом филму^ После свих ових авантура добија се у" тисак да би живот без фантазија био ■ сувише једнолик, а да је Минхаузен више него један дроки авантуриста. Он јв човек, који је бар у фантазији уопео да победи појмове релативитета времена ж простора. Можда су ове речи биле сувишне да бн обележиле значај једног необичног филма, који је јединствен и по замислн и пв обради. То је филм који је доетојан јубиларног рада „Уфиног" предузећа. Бож. И. Најдановић

донесе вино, тако да Минхаузен добија опкладу. Помоћу прстена њему успе да дође до лепе италијаноке принцезе Изабеле с којом одлази у Венецију на карневал. И опет нове авантуре. Ту се налази еа Казановом, краљем љубавника свих времена. Криди су се по истим орманима и будоарима разних принцеза. Казанова је сада био љубоморан на барона Минхаузена, јер је остарио и оседео, док је овај био увек млад. Да би заборавио своју љубав, принцезу од Еста, Минхаузен одлази са својим слугом на месец, пошто је она отишла у ма-