Kolo

1?мшар шгашиа^

НЕДЕЉА 25 АПРИЛ Ори се цео комшилук од радиа што га на сав тас отворио неки наш — судед. Госн комшији досадипо па оти~ шао да протествује. ч Онај тамо дочекао га нимапо љубазно: — Ако вам смета мој радио, преселите се прекопута! — Па ја тамо и станујем! — рекао иу госн комшија, и беспомоћан вратио се кући. ПОНЕДЕЉАК 26 АПРИЛ Онај наш млади сусед, нежења, узео јуче о празнику, да пита госн комшију за мишљење: — Шта миспите господине комшија, као искусан човен, које су жене вер*ије, плаве или црномањасте? Комшија га погледа па уздахну: — Седе, синовче... Седе! УТОРАК 27 АПРИЛ Јуче смо се смејапи Једном неспоразуму. Нашу сусетку запитала служавка: — Жели ли госпођа већ да руча? — Не, најпре ми дајте чашицу вина; ченам једног господина. — Црног, или белог, милостива? — А, шта се вас то тиче! — подвикну госпођа, запрепашћеној служавци. СРЕДА 28 АПРИЛ Прегледао лекар >м госн комшију, па ? му рекао: I I "\ — ^ то се тиче 'Ј ^Чхваших нерава, тре/ Ажабапч би да чините — оно исто шт0 и ва " "сР ша госпо ^ а: треба после ручка да отспавате један сат...

Да преброји родбину...

Замисли, никако не могу да израчунам колико имам рођака. Ништа лакше, купи једну кућу на селу.

— Боже, докторе, зар мислите да ће ми се лружити прилика да тај сат мирно отспавам? ЧЕТВРТАК 29 АПРИЛА Прича нам комшија: — Ономад, о праззнику баш, наишао један трештен пијан човек на једну мапо ружнију даму, и рекао јој: „Никад нисам видео ружнију жену од вас, госпођо!" Она се згранула, али му брзо одговорила: — А ја никад нисам видеиа већу пијаницу од вас! — Добро — наставио пијани — ја ћу до сутра да се истрезним, а ви...? ПЕТАК 30 АПРИЛ Причао сам да имамо у комшилуку оног старог доктора који је, додуше, одличан лекар, али неверсватно расејан човек. И баш на први дан Ускрса, отишао комшија да му честита празник. Ушао унутра пољубио госпа докторки руку, а онда се руковао с доктором. Одједном, на запрзпашћење опште, рече доктор расејано госн комшији: — Извопите, свуците се! .. СУБОТА 1 МАЈ — Тата, заграјао госн комшијин синчић. — Шта је? — Данас сам знао да одговорим на једно питање господиново у школи? — Е! А шта те је питао? — Питао је но је разбио прозор? М-ћ

СВЕТИ КРОКОДИЛ У ведшсом афричком језеру Викторији, Звоје је дуго 250, а широко 150 километара, живи Лутемби, чувени свети крокоДил који је, како причају урођеници. у,чествовао у чудноватим и крвавим вереким обредима у прошлости. Још и данае ако се неки црнац попне жа стену и позове га именом, на поврпгани језера појавиће се крокодилово цржо тело. Лутемби полако плива ћрема обали и кад изађе он може да учини само неколико корака па се исцрпен од наиора испружи по песку, Урођеници му и данас дају хране веРУЈући да ће дух, који тако дуго држи у животу овог крокодила. отклонити од њих ж њиховог дома све несреће и жалости. ВЕШТАЧКО УВО У ЛОВУ НА РИБЕ Веома ретко наилазе северни рибари у лову на бакаларе и друге морске рибе на толико њихово мноштво да их могу без велике муке просто товарити на своЈе лађе као речни песак. Многи морају пловити стотине километара и уложити еву вештину да би нашли заиста богат плен. Али, и њима је прискочила упомоћ, у борби за живот. модерна техника. 8а њих Је конструисано нарочито вештачко уво, ехолот, које из велике даљине прима шум који под морском површином проузрокуЈу велика Јата морских риба. Тим вештачким увом рибарски лов се ослободио утицаЈа случајности. ХЛАДНА СВЕТЛОСТ Одавно Је већ постављен проблем: како да се дође до светлости која не би бида топла, дакле до хладне светлости. Међутим, изгледа да Је то питање решио Један испитивач у ботаничком оделењу токиског универзитета. ОваЈ хемичар тврди да му Је пошло за руком да светлећим бактеријама које Је нашдл у морскоЈ води, продужи не само живвт од десет дана до шест месеци, већ ч да им поЈача светлост. На таЈ начин

дошао Је до хладне светлоети. Проблем практичне примене ове светлости имао би тек да се реши, али то више није тешко када Је решен први део: сам проналазак хладне светлости. Такозвана хладна светлост имаће огром-' ну примену. Пре свега том еветлошћу осветљаваће се магацини са муницијом и експлозивима. Затим та светлост потпуно искључуЈе изазивање пожара. Поред тога ова светлост биће несравњиво ЈевтиниЈа него светлости које су до сада употребљаване. Остаје само да се изради Једна „бацилска лампа", која ће моћи најрационални|е да искористи светлост светлећих бацила. Јапански проналазач верује да Је и тај проналазак само питање кратког времена. КАД БИ СЕ ЗВЕЗДА СЕВЕРЊАЧА УГАСИЛА... Ако у ведрој ноћи посматрате звездано небо пронаћи ћете северну звезду тако, да предње две звезде Великог медведа ва пет дужина отприлике преместите до прве сЈајне звезде. То Је северњача, поларна звезда. која се тачно налази на северу. Али је њена светлост која долази до нас „стара" 36 година, то Јест она је пошла на пут са ове сјајне звезде пре 86 година. Ако при том знамо да се светлост креће брзином од 300.000 километара у секунду онда можемо да замислимо колика Је то огромна удаљеност. Према томе вначи када би се северна звезда ноћас угасила да би смо Је ми на истом овом месту исто овако сјајну гледали Још пуних 36 година. КОЛИКИ ЈЕ РЕЧНИК ДЕТЕТА? Речник детета од 18 месеци има у свему десетину речи. Деге од две године већ може да саставља просте реченице и да употребљава заменице. У то доба његов Је речник достигао око 300 речи. Дете од две ипо године може да одговара веома Једноставним реченицама. Од три године

оно већ само еаставља кратке реченице, употребљава множину и прошла времена и у његовом речнику има сада већ око хиљаду речи. У четвртој години његов речник, иако још сиромашан, садржи св-е елементе говора одраслих. ШТА ЈЕ ГОЛФСКА СТРУЈА? Голфска нам струја изгледа као огромна топла река која протиче покрај обала хладне воде и ублажава европску климу, а топлу воду доноси с аекватора. Голфска струја има огрмну количину воде. Она проноси 90 милијарди тона* само за сат. По изласку из Мексиканског залива њена брзина је 8 километара на сат. а ширина 80 километара. Док протиче кроз Атлантски Океан топлота јол је увек већа 8а 8—10 степени од воде Океана. Њена вода се опажа, плавља Је и као река провлачи се кроз Океан, и уве кје топла пара над плавом Голфском струјом. Њене калорије топлоте које испари сваког дана износе: 39,500.000.000.000.000.000. ТаЈ баснословни броЈ калорија доноси Европи благу климу и чак ублажава хладноћу поларних предела. Огромна топлота која се испарава из Голфске струЈе ствара ваздушне струје, које, немајући никаквих препрека, иду према планинама где се претвараЈу у воду и дају кише. Испуштање воде из ваздушних струјаувек Је најчешће у Енглеској, НорвешкоЈ, Шведеко.1 и ФинскоЈ. Зато те земље имају највише кише. Кад ваздушне струје испусте воду, постају сув ветар и продужавају пут према Екватору, у своју постојбину. Тај суви ветар дува преко Туркестана, Драбије и Оахаре. И у том чудном механпзму Голфске струје треба тражити порекло пустиња. Док сву влагу даје Европи и ублажава њену климу, суви ветар враћа се у пустињу. ПРОСТОРНИ ШАХ Кинези су некада играли шах по цртама, док Индуси и ми по површинама. У новије доба, по замисли неких, комбинован је просторни шах. Најлакше би такав шах претставили када би замислили коцку по чијих би се свих шест страна креталз шаховске фигуре. Али како Је тешко вући фигуре по свим странама коцке, пошто би оне из доње површине падале, поставе се површине хоризонтално у облику спратова. На средњоЈ плочи стоје вредније фигуре, а пешаци еу на горњим

и доњим плочама. Играње оваквог тродимензионалног шаха де врло компликовано, јер треба посматрати све плоче одЈедаред. МАЛЕ ЗАНИМЉИВОСТИ зЈс Највише свештеника има у граду Ласи. престониди Тибета. Више од половине становника те вароши чине свештенини и калуђери тибетански. ^ У град Хамбург све до краја XVIII века ниједно вОзило није могло да уђе ноћу после затварања градеких капија. Кад би се појавила каква поштанска кола, џакови са кореспонденцијом су бивали пребацивани преко зидова града без потребе отварања капије. Египћаии су пиеали мастилом које су правили од утљене оморикине смоле помешане с водом. Мастило су правили и помоћу боје коју у себи носи морска животиња сипа да би се одбранила кад је у опаености. Кинези су правили мастило од чађи и разних уљаних семенки, додајући му нешто туткала и мириса. Арапи су правили мастило од чађи и смоле. ★ у махунама Једног дрвета, из ког се добија гума, кад семенке у њима еазру, развија се гас. услед ког махуне експлодирају. Експлозија баца семенке на раздал^ину од 25—30 метара. То је начин коЈи Је сама природа дала овом црвету да сво.је семе што више прошири. ^ У једној енциклопедији штампаној у ШвајцарскоЈ крајем прошлог века између осталог речено Је о бициклу ово: „Главна тешкоћа за онога који се вози бициклом састоји се у избегавању падања на главу. То се догађа врло лако сваки пут кад задњи точак у покрету удари о неки мали камен. Зато треба сићи са еедигата чим се на путу појави нека таква препрека". Главни уредник Мића Димитријевић ^ За фотографије Александар Симић * Цртач Ђорђе Лобачев Уредништво Поенкареова ул. бр. 31, Телефон 25-010 Власник и издавач: Орпско издавачко предузеће А. Д. Јовап Тановић * Администрација Дечанска 31, Београд, Тел. 24-001—10; штампа „ШтампарИја Београд" А. Д. Дечанска 31. Тромесечна претплата 58.— дин.