Kolo

ПРОБЛЕМ БР. 71 Б. Семкрад

о 6 с <3 е ! д ћ Вели: вуче и даје црноме мат у два иотеза. Решење проблема број 70 (др X. Вевца): :1) Ва1-аб.

КРАЉИЧИН ГАМБИТ (Играно у ГГрагу 1942) Бели: Јунге. — Дрни: Котнауер. 1) с12-с14, 2) с2-с4, е7-е6; 3) 8ћ1-сЗ, с7-с6; 4) е2-еЗ, 8ћ8-с17; 5) 1,11-63, 8§8-16; 6) 881-13, 1Л8-е7; 7) 0-0, 0-0; 8) ћ2-ћЗ, ћ7-ћ6; 9) 1л1-ћ2, 1>с8-ћ7; 10) Пе1-е2, с6-с5; 11) Та1-<11, С(Ј8-с7; 12) 8ЈЗ-е5! Та8-сЈ8; 13) 12 Г4, 8Г6-е4; 14) ЗсЗ-ћ5! Ос7-ћ8; 15) 8е5:с17, Т<38:с37; 16) (14:с5, 8е4:с5; 17) М3:ћ7 + ! Кј»8:ћ7; 18) Ое2-ћ5+, Кћ7-^8; 19) 1,ћ2:§7! 17-К; 20) 1л87-е5, 1,е7-16; 21) 1,е5:ћ8, Тс17-ћ7; 22) Бћ5-с2, ТЕ8ћ8; 23) 8ћ5-с16, 1Л7-а6; 24) ћЗ-ћ4, 8с5-а4; 25) ћ4-ћ5! 8а4-сЗ; 26) Ое2-с2, 8сЗ:д1; 27) ТД :с11, Тћ8-(Ј8; 28) 8(36:15, 1,а6-ћ7; 29) 81'5-сЈ4, сЈ5-с:4; 30) Пс2-§6 + , М6-§7; 31) Ое6:е6+, К§8-ћ8; 32) Бе6-е7. Црни предаје. Ванредна комбинаторна игра младог 'Јунгеа. Да је црви у 19 иотезу узео и другог ловца, бели би му нрво краљицом дао итах и вогиснуо против-

пичког краља на поеледњу вертикалу, а затим би увео у два потеза тона У акцију. Клаус Јун.ге се све више развија у мајстора високог квалитета, ла није чудо да је ирошле године уснео да добнје једиу турнпрску партнју и са самим светскпм прваком Аљехииом. КАД САВЕСТ НИЈЕ ЧИСТА Иекадашњи белгиски нрвак Коле по завршеном турниру, где је у иоследљем колу изгубио са Аљехнном, задржао се још неколико дана., док су се сви остали учесници утакмице рааишли. Остао је због неке лепе девојке, 'тји је отац био трговап и пекада чувени боксер-. Увече, баш када је пошао на састанак са девојком, зачуо је иза себе строг глас: — Гоенодин Коле! Господин Коле! Мајстор се обрнуо и на своје запрепашћеље угледао џиновеку нрилику оца своје симнатије. Узвртио се Коле и почео да муца— Оиростите! Овај... ја знате имао сам иајлепше намере ... — Какве намере? Па то је све којеВ )та! Ја ћу вам показати! — Немојте, молим вас, да се љутите на мене! Ја ћу да докажем... — Шта ви ту причате? Како сте могли тако шта да радите? Огромне руке некадашњег боксера су се онет размахале. Али не нрема слабом и јадпом Колу, који је дрхтао од страха. Девојчин отац је завукао руке у каиут и извукао џепни шах: — Како сте, аа име света, могли нротив Аљехина у 27 потезу да играте нотез оним иешаком? Да вам покажем... Требали сте коњем да дате шех! НЕ ГАРАНТУЈЕ У шаховској кавани око једног стола гужва. Неки. нозива све редом, па и мајеторе на мегдан и објављује: — Дајем свакоме краљицу форе за сто динара: Сви се чуде шта то има да значи, иоигго знају да овај баш није ванредан шахиста. Неки су већ сиремни да приме понуду. Један се ипак присетио: — Пристајем, али да добијеш партију! — В, то вам већ не гарантујем! Свима тада би јасно и наста оншти емех.

КОЛИКО КО ИМА ГОДИНА Три еестре и њихове мајке, када су их бапитали колико која од њих има година одговориле су на следећи иачин. .Најетарија девојка у груии је 4 године старија од најмлађе, док је разлика у го* динама између двсју. млађих иета као код к>ихових* ролитеља. Укупне године евих пет члаиова породице износе 154. КаД би најмлађа сеетра била трииута етарија него што је еад, а кад би најетарида имала дваиут садашње године евоје мајке, онда бн збир година ових двеју еестара изноеио тачно један и, но век. Колико година има вајетарија еестра? Кад то иронађете, наћи ћете лако еве оетало. Одговор у идућем броју. ЧИК. ПОГОДИ! Кад ме мој иећак питао колико имам годииа одговорио сам му: — Имам двапуха број година који си. ти ћмао кад еам ја био у твојим годинама. А када ти будеш имао моје године, ја ћу имати <10 година. А еада, чик. погоди! Колико, има година мој нећак, а колико кмпм |а? Ако не будете могли да ногодите. потра:ките регпење у идућем броју. КОЛИКО ТРОУГЛОВА!

6. —

ЈПта мислите: колико има троуглова у овом квадрату. Покутајте да их избројите. За сваки случа.т да бшзте могли да нроверите своје ре* шење — даћемо нам одгоиор у мдућем б-роју.

/<Ј

и<

ЛУ

ј=:

!н

2Х

лз

2У

МжгГ\\

о»

КО.ЈЛ ЈЕ ОВО РИБЛ Претпоетављамо да сте ■ одмах иогодили како се зове риба чији вам цртеж дајемо, јер је код нас има доста, а највише у Доњем Дунаву, а има је и у горским. потоцима до висина у којима риба уоиште м.оже да живи.

шта да једе и замоли их да га нахране, С тим да ће поштено платити за еве хпто буде појео. Три путника еу поделили сав хлеб на три једнака дела. После јела, трећи путиик је иружио пет новчића оном који је имао пет хлебчића и три Новчића оном који је имао три хлебчића. Али, овај поче да се буни, тврдећи да има ираво на половину исплаћеног вовца. Иогато нису никако могли да се договоре, они одоше код једног еудије да им нрееуди. Шта миелите: какво је било ез г дијино решење? Одговор у идућем броју.

ЧЛРОВИИ КВАДРАТ

• ■ НУДРИ • СУДИЈА - ^ •' Два. иутижка села- су. норед вута а».' ; ее *Јоткрепе. Ј Једаи је -,*мао б хДебчића. лру-. г* 8. Навђе трећи путник, жоји 1»*је »мао

Покушајте да прееечете ову фигуру двема. правама, иа четири дела. али тако да се од тих четипи дела може еаетавити један квадрат. Одговор у мдућем броју. ИОШТАИСКЕ МАРКЕ Пера, Мића н . Јова, три етрасна филателиега, поделили су међу еобом једиу иавеену количину поштанских марака. Пера Је узео половину. плус Једву марку. Мића је добио половину остатка. илуе Једиу марку. А Јова је добио оне трж марке ко}е еу Иреоетале. ' -. V. - .... Колнко ј$ било марака? Ледер. .филатедцети. ако »« не ретите. оиај проблем —- вмко га иеће р^тит*. А ако га и »и »е ршш, нотражите ожо««р у вдућем Ороју. •

ПТта Је то ТСанопски едикт? 11 — Колико у етвари траје једва налта година? 12 —• Ко је нанксао причу „Карловачки ђак"? 13 — Ностоји лИ циеће које не може та ~ иодноси другу врсту цвећа? 14 — У чему се еастојао доручак стаиих Римљана? 15 — Колико пута за један минут трешхе очима нормалан .човек? 16 — Где еу ш кхита ушле у Европи први пут новчанице у. употребу ? 17 — Ко је био Јохан Лудвиг Рунеберг? 18 — Када су уведени први улични фе* њери? 19 — Каква је то била „Света ватра"? 20 — Да ли иокти брже раету код мдађнх или старијих оеоба?

Хоризонтално: 5) Оружје. 7) Коло. 0) Место у Гадицији. 11) Име турских султана. 12) Део намефтаја. 13) Спрат. 15) Заћуте. 17 Држава у североиеточној Африци. 19) Од екора начињен. 20) Притока Колубаре. 22) Болесг. 23) Добит. 24) Слово. 25) Прибор за билијар., Вертикално: 1) Место у Србији. 3) Врста биљке. 4) Застор који се прбетире. 6) Врста чамца. 7) Лична замепица. 8) Туђ. 10) Део живинског мееа. 13) Поврће. 14) Део ваге, 16) Крај дана. 18) Појас. 21) Дрво.

. .. -'//10.'% л гр т11т11р

ИЗ 71-ОГ БРОЈА

Одговор иа „МЕСТА У ПОЗОРИШТУ« У позоришту је било 750 места. А'Ко■„Тш сва меета ?била по пола динара: оида. Ш ее укупно добило од продатих карата '375 динара. Иродата је тек трећина меета ио један динар. а то је свега 250 дипара. Одговор на „ШТА ЗИАЧИ? .. Није ништа етрашно. То је наопачке написана народн ап.оеловица „Зло рађење, готово суђење. Одговор иа „МЛТЕМАТСКИ ФЕИОМЕИ" Ево та три броја: 9876543210 0 123456789

Ове рибе има врло много врета које Живе у Азији, Африци и Америци. док у Еврови живи еамо једна врета. Познаје ее одмах по томе што на горњој дебелој усни има два дугачка, а на доњој четири кратка брка. Леђно нераје је кратко. док се подрепно протегло све до репног пераја. Ова риба је доста трома и најрадије ее аадржава у муљу : на дну реке одакле вреба плен, при чему брцима мами друг.у рибу или рака. Напада све што може да пог једе. По горњим слојевима воде плива ббјажљиво и то еамо када је' велико невреме. Ова риба, која у дужини може да достигне До 4 метра, а у тежини до 2<)0 килограма, врло је отиорна и може доета дуго да опстане без воде, због чега ее може транспортоватн н на веће даљине. Месо ове рибе, док је млада. врло је укусно и пријатно за јело, јер нема костију. Како се зове ова риба? («°а) »ШЈИ СУ ОВО СТИХОВИ? Нугтнња лежи дзга и широка Вече. сја запад. .. ене букти у бл'јеску ... Ал' на њој никог — само разасути Скелети неки виде сс иа и'јеску. Тако засв'јетли и у људској дугаи. И ведра мис'о распе евјетлост тајну; Ал' чеето иема да озари ништа, Сем једио гробље и нустош Оескрајиу ... М. Ракић Прениеујући ову песму за свој.у „иоезиЗу" наш еарадвик, велики љубитељ пееништва. ставио је иотпис М. Ракић. Да ли је био у праву? Н*!НОј > 9Г ОРОИИТ5Н 9ПОХИЛО »390 *®Н) &Ш т ИИТАЊА 1. — Од чега ее састоји памук? 2 — оа колико времена се супце обрке једанпут око евоје оеовине? 3 — Да ли је иаирстак за шивење иовијег ттрекла? 4 — Колико је проеечно тежак мозак једиог човека, а колнко мозак једиог горила? 5 — Да ли жаба може да скочи рише од једног метра? .. С — Да ли јело обалвљају евоје игличаето лншће? • .7'— КоЈа се вода брже емрзава: хладии ■ »ли врела* ... $ — Која је нлаиета »а^блидаа СуинуТ џ -~ Ш о » ијзд каптх ^раје годипа : ' МејјЖуру? • ■ — "•

9 7 5 3 0 8 6 4 2 1 Одговор на ,-ИРУГЕ И СТАИИЦЕ*

Додајемо да ово није једино решење. д Покушајте да еами § нађете још коју комх> ОинаЦију.

Одговор на „МИЋИИ ЧАРОБШ1 КВЛДРАТ" Вројеве треба овако • раснрЈУеди^И: горњи ред 182, 1, * 32; с-редњи ред 4, 16, 64; доњи ред 8, 256, 2. Производ је у евима правиима 4.096, ДА ЛИ ЈШЛТЕ? ОДГОВ.ОРИ I — Краљ Урош I имао је -иадимак ,,Хра» пави". 2-— Трећи крстапЈки рат водио је немачки, цар Фридрих 1 Варбароса (1121—1190). 3 — : Кит рађа младунпе три До вет метара дугачке, 4 — Серафими су знђели са т»и пара " крила. 5 ~~ Ганди је по занимању адвокат. 6 — Бикарбонат је двојна угљевичиа со. 7 ■— Највећа аустралиека река зов^ \-е Мереј и дугачка је 1.630 километ ара. 8 — На Дуваву леже три прес-тониие: Београд, Вудимпешта и Вратиелава. 9 — Врдиичком вилом звали еу њени еавремгници пееникињу Милипу Сгојадииовић -Српкињу. 10 — Гавиал је једиа врета крокодила са чељустима ко.је еу уеке и ауге као кљун. Живи у Индији 11 — Грифон је митолошка животиња која је имала лавовеко тело, орловеку главу и орловека крила. а коњеке уши. 12 — Голфека етруја ва обалама Флориде има. брзину од девет километара на сат, Најмању брзину има Голфека струја на..ледебетом. стеиеву заиадне дужине: евега тРи километра на еат. 13 — Када ј.е кол нас подне. онда 1е на Хавадеким оетрвима доноћ, 14 — Метареки еистем за мерење завелен • је у Србији 1873 годвне. Тада 1е доиет закон о мерама којим је, као н у већини европеких држава. узако* њена употлеба мера по аесетичиом метарек.ом систему. 15 — Нулу еу пронашли Индијанни. а ве Арабл>ани. Пронашли еу је око «3б године поеле Христа. 16 — ХрветиФор Колумбо најпре Је био ткач. 17 — Заетава Сијама има у средини слнку белог елона. 18 — Сијам се данае дове Тај. 19 ~ Иаиолеонрв отап био је по заниман»у алвокат, ' 20 — Дрву етајаћу војеку, тЈ. ројеку која |е » у доба мнра под оружјем. створио је око 1665 годнне ФранцуенЈВ .краљ Лу? XIV. РЕШКЊЕ УКРШТЕНИХ ГЕЧИ Хормионтадио: 1) Ажур. 4) Бард. 6) Гат. 7) Сава. *) Абелар. 10) Нат«. П> Гелон. 14) Иенеј. 17) Вог. 19) Рапаво. 20) Рамо. 21) Наш. 22) Собд. 23) Геет. Вертнка,«по: 1) Дганнпа. *). Ж«ба. 3) ј тетен. $ Варее <Морве). 5) Р^ло. 7) Сар. ^) Оногошт^ 12) Леба&е. и 13) Терма, 15) Еб 'ро.'" : ' 1в Јао. 17) Овае.