Kolo

После многих тешкоћа, Београдска општина је ииак 'џЈспела да нормализује питање изношења сметлишта из кућа. Ово је у толико важније за 0еограђане у колико више иделго у сусрет тоилим данима... У недостатку возног иарка, мадлежни у Оиштани иронашли су ипак неко средство које је иотиуно заменило оно иегдагиње. То су сандуци на гочкићима којима се извлачи из кућа сметЛиште и иребацуј_е у нарочиТе вагонете, који га Шревлаче даље, далеко ван града. . Овај начин је, истина, мало спор али је ииак — достижан . . *

променило .. . по ■оиом старом закону ваздашње истине: ,,Ну жда. *закон мења ,у . «-. Ова Двл коњића, који у неку руку ирциадају породици ' чувених ма јушипх ,,иони-а" ире би, зацело иристала -уз - нвКа - мања којтица , од" ових у која су их уирегли. Међутим, иотреба је хтела друкчије. Њпхов' г&зда, ■ујеа истина, врло задовољан, јер ; сцатра да су његови коњићи , ц л толико вреднцјц, _,у. ,коликр■ он \, : л^џгце. :џ човечциј^ Џоступд, . с ' њџпа, џ вели ду, их не^би ви- \ ;,Џ&<трџмиио нп за 'к6}е'''дру-' "*• (Снимцц: А. Симић)

Оно гито су деценије стварале као навику._ тешко може да се измени. Наиример, многим београђанима иозната је већ децеиијама навика наших глумаца, чланова ирве_ сриске сцене, да ире иодне ироводе, као на зборном месту, на илочнику из Доси•тејеве улице, исиред улаза за особље Народног иозоришта. С њи"ма ту се налазе и њихови иријатељи, и колико су дани леигии џ тоилији, у толико је ово ,,састајалиште» иосећеније. Ту се из|Шењају и виђења, и иозд.рави и новости и крцтике, а ако је ■ствар ,,дуже ирироде" онда се с улг^це, ирелази у позоришни бифе на кафицу, или на шербет . . . Згодно је, не кошта много } <I то је пролаз и „надлежних" гш театра.

"С еограђани за трен ока могу ** да иримете ко је из „иаланке" а ко није. То је бар гсросто. Довољан је само један иоглед негде на раскрсници главних улица,_иа да утврди у „шеиртљивом иреласку" иреко коловоза да није „овдашњм". У колико је иешак више „унезверен" или _ неспретнији у толико је, —- ио суду београђана — из неке мање иаланке, где је саобраћај сведен на неколико кола, од којих највећи број вуку, (или још боље) тегле вочићи .. . Ево и овај сељак и тбегова снаша док прелазе живу улицу гледају неуко у сасвим суиротном правг^у место у оном одакле им прети опасност од неког брзог аугомобила ... Па ипак, % ,прика" из села, нашао је времена, иако иогрешно иде преко улице, да баш насред „џаде" припали г^игарету . ..

°у Вебграду је' одувек с про■лећа необцчНо оживљавала грађевинска делатност. Данас је . та грађевинска. делашост, истина . ограничена, ■ али тамо. &де . ,је .доигјгитена у пуном је јеку. Многе се страћаре руше, друге се уклањају ,,с иута", односно повлаче на регулациону лпниј.у, неке се поправљају и,. до$рађу.ју_, док се од цових. фрађевина подижу само јавне зград& .чије је зидање неоиосодно. У Београду се иплк ради, и поред тога што. матерцјџла нема биги у изобиљгј' "и 1 шта, је, ' баш.. ради .тогаЈ^Џгра-" Шчено' гјЈНђбње испључи$р\ , С(1мо на неоиходне иотребеХ, *

|тЈ досадна узбрдица, нарочито дорадна и заморна за старији свет. може да буде и г1ријатна... Она је то сада, ггролећних дана... Реч је о узбрдици Маршала_ ■ Пилсудског улице,: ко ја се иеЊе иоред иадина Малог. Калемегдана. Већ неколико дана дрвеће на тцм иадинама је сво у Цвет_у. и Д9иста је задовОЉство џроћџ (иа макар и г/збрдо) плочником што вбди поред тог мприсавог дрвећа у пуном џ$ету... а да и не го<воримо о онима што у смирају суица, с оне стране те мирисаве ограде сањаре или измењг/ју нежне речи...

где испречена пред потребама новог времена . . . у Космајској улици, док и она не буде ускоро ишчезла нечујно, онако исто можда као_ што_ је и дошла на овај свет ире иуног једног столећа . . . *

је газде џ оне који с њима немају ама баш никакве везе.

С иљке за расад траже се у ** Београду данас више него икад. Београђани и београђанке иостали су и иољоиривредници, баштовани и одгајивачи цвећа... Зато су иродавнице семена и разних расада иуне муштерија које — иако тазе У новој струци — зналачки уме да одаберу што им треба. Осгитински расадник који је учгнио грађанима знатне олакшице, чини то и данас. али не задовољава често ,,гурманске прохтеве" нових иовртлара... Отуда је и разумљиво што су нцкле и нове радње с расадом и семењем и иоред оиштинског расадника и иоред већ давно и давно уведених радњи с том^ робом у које су доскора ула-Ј зили саМо сељаци из околинеI Београда...

"ЛЛј иог.е београдске госпођ е>, као праве Српкиње, и данас, као негда, остале су добротворке, увек сиремне и . на највеће жртве кад је у иитању милосрђе п Српство ... Нагиа слика ириказује једну гру-. иицу девојчица-пзбеглица које су_ збринуте у дому иознате сриске добротворке гђе Наке Сиасић, гсри њиховој недељној шетњп л ирестоничким улицама. Деца су, доистџ родитељски збринуТа, леио васиитавана и &еома пристојно обучена % иразнично одело ...

Није реткост да се на пре• Стоничким улицама често запазц да коњске заиреге нису ни у каквој хармонији с колима које вуку. С временом у којем живимо и то се, ето,

ЖЈ еоград се нагло и ирогиџ** РУЈе џ модернизује... Данас, вигие него икад до сада, нестају старе чатрље . . . IXа њихово место долазе или нове гиироке и простране улице или нове палате. . . Додуше, многе се још држе, али само дотле док и на њих . једнога дана ме дође ред . . . Једна од тих старих београдских кућа из доба кад је Београд био под турском окупацијом, ево још се држи и још се нада, тамо не-

ТЈетка $е „биљка" чија цена * тако брзо „еволуира" као зелена салата . . . Недавно, кад се иојавила пијачна цена_ јој је била 20 дпнара, а иред УСкрс и свг^х тридесет. Од Ускрса, међутим, до данас, њена цена се тако смањивала да је најзад ових дана сишла на ■— два динара, и то вероеали или _не — она гсрава такозвана ,,путер салата". Па шта мислите чему ми београђани има да захвалимо тој брзој деградацији овог иначе важног витамина? Просто:_београдским добровољним иовртларима. Силне баште које се обрађују невероватно су важан регулатор цена иоврћу. Конкуренција је ту и, ако ииљар не жели да се „окити својом салатом" он мора да је да ио цени у којо ј неће мрћи да зарадџ иет стотина на сто, већ има да се задовољи нормалном зарадом тако да му труд буде исилаћен. То нам, срећом за нас, иретстојџ и кад буде стигао кромиир, лук и друго иоврће . . . Шпекулација тешко пролази кад је свака стуиа земље обрађена . .. Доба иразних и голих ледина ирошло је, као што је прошло и време џрецењивања...

11/1 ноги београђани посталџ су сада, за време рата, „прави" иривредници, истина у минијатурном облику. Писали смо већ о оним београђанима кози су се храбро латили повртларства^ изнајмљујући од оиштине иотребно земљиште за 6аштованлук. Постоји, међуТим, много београђана који, иоред \ своје башт.е, у оквиру свог стана, негде усред скучене вароши, гаје и живинху, коју на балкону, или чак у куиатиЛу илџ у ,,светларнику" Јбрижљиво хране Џ илоде . . . Шије никаква реткост да се виде живпнарници по многим кућама из двбришта," као што више није рдткост да петлови већ уве.лико замењујц у Београду — будилнике, који буде и сво-

ЈТ осле лепо проведеног дана (недеље)_ на ваздуху, у мирису ЖА гиуме гс на сунг^у, негде на неком ироиланку шумовите Авале, 'ово симиатично друштванг^е враћа се, у смирају сунца, авалскгш друмом натраг у Београд. На точку Це и гитара, неизбежни и незаборавни ДРуг с ових излета који све више освагат млали Беогпап. из недеље гг нелељи . . .