Kolo

2

ЧЕТВРТАК 27 МАЈ Једна наша ком- м шиница узепа нову »у служавку. Односно "Х/ 1' Џп* није је још узела, (м ]Т^лд| већ се самд погађа Лдч. У^\_/^Л с њом. И, прича | ј С _ ) нам синоћ о тој по- / 1ЈГГТ7Хггодби: I ЈС ~ <у1у — Кад је дошла рекла сам јој да ће имати ппату 500 динара месечно, стан и храну. Она рече да пристаје али одмах додаде да има да јој плаћам још хиљаду динара, поред ппате... Кад сам се згранула, она узе да ме умири. „Тих хиљаду динара има да ми дајете као додатак за ћутање. Да не кажем где набављате месо, где бутер, где кајмак, где чарапе итд.". И, како изгпеда, наша комшиница мораће да пристане на успове.

Досетљиво дете

НЕДЕЉА 23 МАЈ Пита наша стара сусетка комшијиног синчића: Јовице копико ти је година? — Мени девет пуних ... А вама тетка? — Меги... Богами не знам, душо , Заборавила сам годину кад сам се родила .., — А, да пи се, тетка, сећате онда — ког века?

Ђачки родигељи су ових дана обавештени путем опомена у ђачким књижицама о успеху и влад &њу ученика.

ПОНЕДЕЉАК 24 МАЈ Ономад, код комшије на поселу, она ' наш сусед ве\ [\ уЦ чити момак, наже <Д госн комшији: — Е, госн комши\// / 1а ® аш вам завидим I / што сте ожењени. — Е! Како то одједном!? — Па, тако пепо, брате,,, Ви ожењени треба да се ппашите само једне жене а ми нежење има да стрепимо од сваке..,

ПЕТАК 28 МАЈ Оног нашег проФесора што је по- Ј/Џ ваздан расејан прича нам комшија (ј ј / — ожењени син жи- '-ЦЈ [Х~~~( ви у Нишу. И пре Ј?\[\ 1 неки дан дсбио ста- Луј/ \| _ ри професор депе- К шу: „Добили смо бебу". Старчић се обрадовао разуме се, али, онако расејан, убрзо се наљутио и рекао: — Што ми бар не јави, магарац, је пи дете мушко ипи женско, па да знам да ли сам деда или — баба!

УТОРАК 25 МАЈ Посвађао се сиЈ/у но^ онај наш мла1ј( ди брачни пар из г\ комшипука. Прозоп Т уг/Ј /11\ ри ° тв °р ени па све 1'х у-- чу Ј емо: 7 у — Ето... ја све \ I сама радим и перем и пегпам и кувам ти, и шта од свега тога имам? — грми срдито мпада женица. — Па то је твоја срећа што од тога ништа немаш, а не као ја да имаш увек покварен стомак. .

СУБОТА 29 МАЈ Отишао наш сусед (онај што воли ^ добар гутљај) лека- \ ру па му се вајка д • : --ј <Ј) м како нагпо спаби у / V " \ тежини... Сг' ) !(// — А, копико сте / II тежили? — питао га \ ^ [ Ј доктор. — Па, до скора сам имао 98 килограма. — А колико сте имали раније... — Па, исто тако, отприпике... — Ама, не питам то него копико сте имали много раније? — Е, богами, то не бих умео да вам тачно кажем госн докторе... Знам да сам почео с једно шест-седам кипа... М-ћ

СРЕДА 26 МАЈ Познато вам је /О ^ Д а ' е наш ком " /ј/Л ши Јз вепики шауЈуХ\ јт^Ћ љивчина ' Пре неки «у) у ' дан, тако, пита га РГТ( I једна госпођа, како /1Г Ћ-+""" живи * браку, а Ш, УјЈ комшија као из рукава истресе: — Колосапно, госпоћо... Не само што се слажем већ толике године са женом, него ми чак она врпо често и помаже при кувању и прању судова.

Тата, да ли можеш да се потпишеш затворених очију? Наравно! А аашто? Треба Да ми потпишеш ђачку књижицу.

1?аж>нда1> мога кош«Јв

КОЛИКА ЈЕ ТЕМПЕРАТУРА У СТРАТОСФЕРИ Последња научна испитивања утврдила су, да стратоефера нема подједнаку температуру. Тачка шеедесет километара изнад земљине поврпгине има температуру која ни у ком случају није мања оп сто Целзиуеових етепени. Међутим на висини од сто дееет километара ол земље температура није већа од пвадесет Целзиусових етепени. А то је просечна температутза која влала у нашим олајама за становање, И међу лаипима, а тако исто и међу научним круговима, посала 1е владало мишљење, да у стратосфери влада велика хладноћа, Опитима, ко1и су воптени помоћу спзпијалних балона. заиста те утврђено да на пивих лесет километара палеко од земљине површине етратосфера има топлоту од скоро 55 степени Цблзиусових испод нуле. Међутим уколико се иде све више у вис. температура прстаје све већа (мерења су врптена помоћу балона на висини ол 32 километра ол земљине површине). Међутим, као што те речено. кала се нрвђе висииа ол шеедесет километара. температура почиње па опада док најпосле на висини ол 110 километара не епадне на 20 степени, Зашто те ово тако, научници и порел свих напора тога нису успели аа откри 1 у ЛАСТЕ У СТРАТОСФЕРИ Како је познато у авијапији се труде да конструишу такве авионе који би могли летети у великим висинама тј кроз стратосферу. То је зато да би могли постићи што већу брзину кроз разређени ваздух, Да би се у томе што више успело, почело се са проучавањем свега што

је у вези са летењем птица. У првом реду испитивано је летење птица селица. И том приликом дошло се до занимљивих открића. Тако се утврдило да ласте приликом свога лета у топлије крајеве не лете увек на неколико стотина метара изнал земље, као што се доеад веровало, већ се приликом евојих далеких путовања у крајеве у којима нема зиме, пењу често на виеине од пет до седам стотина хиљада метара. Другим речима када се ласте крену на далека, путовања, оне се често вину у стратос($ерске виеине у којима је ваздух оазређен те могу да достигну и брзину у лету ол двеста километара на сат . . . А то опет значи да се за релативно кратко време могу да пребаце у крајеве У котима мисле да презиме. Благодарећи стратоефери ласте могу тако да превале пут за који би им иначе требало и много више времена и много више енаге. ДА ЛИ СУ КОМЕТЕ ОПАСНЕ ПО ЗЕМЉУ? Кад год ее на небу појави која нова комета, увек ее поетавља питање: да ли комете могу да буду опасне по Земљу? А то ће рећи да се то питање поставља сваке године . ., Комете еу у односу према небеским телима тако мале и безначајне, да ни у ком случају не прететављају неку опасност Земљу. И зато се нико не треба узнемиравати ако чуте да се која комета приближује Земљи. Када ее 1886 године тедна већа комета почела да приближује Јупитеру, не само да Јупитеру ни.1е било ништа, већ *е Јупитер поцепао комету на неколико делова. Репови комета могу да буду често ДУгачки од Земље до Марса па и дужи. Да ли у тим реповима може да буде отровних гасова и да ли постоји опасност за оне које ти репови у свом страховитом лету кроз свемир ошину?! Да, заиста у кометиним реповима често могу да се констатују врло отровне супстанције, али оне се ту налазе у тако разређеном стању да уопште не могу да претстављају неку опасност. Када је 1910 године Земља имала да прође кроз реп познате Халејеве комете, многи људи су написали тестамент. Један астроном тада је умирио свет тврдећи да пролазак Земље кроз реп Халејеве комете није ништа друго до пролазак једног слона кроз трњак . . . Ипак. код свих народа комете су оетавиле незаборавни утисак. Зашто? Узрок лежи V чисто психолошкој страни, јер се комете појављују тренутно, тајанствено, нити ее зна откуда долазе и куда одлазе (реч је о лаицима). те је сасвим разумљиво што делују на машту необавештеног посматрача! ИОЛИКО ВОДЕНОГ ТАЛОГА ПАДА НА ЗЕМЉИНУ ПОВРШИНУ Када почне киша да пада свакако вам и не долази на ум питање, колико кише падне за једну годину дана. Међутим. љуДи којима те то потребио, израчунали су да сваке године на земљину површину падне кигае око телан милион и три стотине тона. Кад не би поетојало еунце, које евојом топлотом испарава највећи део ове огромне количине воде, на крају прве године кигае цела земља била би покривена појасом воде који би био висок око тедног метра. Другим речима настао би нови потоп. . Срећом, постоји сунце на чијој топлоти вода испарава. те тако и поред силних киша и поред обилате воде која пада на земљину повргаину земља тош није доживела други општи потоп. ЧУДНОВАТО ОСТРВО Острво Чаун, које се налази четири километра далеко од обале Сомалије. долази свакако у ред најчудноватијих острва на свету. Јер то острво има ту чудновату

особину да сваких шест месеци за двадесет и четири сата постане полуострво. Ова чудновата особина острва долази због тога што је у томе крају сваКих шест месеци осека толико јака, да острво буде везано за копно једним комадом земље! тако да се са острва може пеитрце доћи до Сомали,те. Овај феномен. који се понавља свДких шест месеци, траје двадооет и чеТири сата. МАЛЕ ЗАНИМЉИВОСТИ Први доглед израђен је у Холандији 1608 године. То је била нека врста астрономског догледа кроз који се виде предмети обрнуто. Данашњи доглед већ те постојао 1645 године. Доцније се усаврптавало само његово сочиво. з|с Просечна дебљина земљине коре је око 100 километара Што се Еише приближујемо Екватору олује еу све ређе. Када се пређе 750 географске гаирине тамо никада уопидте нема грмљавине. Од свих планета највећа је Јупитер. Пречник те планете теданаест пута те већи од пречника земље, У тропским пределима не постоји сутон. На Екватору, чи«! сунпе зађе настане, одједном, мрак. Сунце 1е. удаљено од земље 149 милиона километара Најмодернијем возу е најбол^ом локомотивом било би потребно око 200 година. па да стигне на сунце и то под претпоставком да тај воз иле брзином од 100 километара на час и да се за све то време нигде не заустави нити да смањи брзину, ♦ Дописне карте нису старије од 75 година. Прва попттанска карта путптена т'е у саобраћат у Бечу и то тачно 22 новембра 1869 године Главни уредник Мића Димитријевић * За фотографије Александар Симић ★ Цртач Ђорђе Лобачев ★ Уреднишгво Поенкареова ул. бр. 31 Телефон 25-010 ♦ Власник и издавач* Српско издавачко предузеће А. Д. Јовав Таповић ★ Админиетрапита Дечанска 31 Београд. Тел. 24-001—10: штампа „ШтампариЈа Београд« А. Д. Дечанска 31. Тромесечна претплата 58.— дин.