Kolo

Малом Душану тек је седам година. Па ипак. увелико је савладао буквар и већ зна одлично и да иише и да чита. ,,Нпкаква вештина није умети читати" каже он. Међутим, њвгова млађа сестрица, Радмила не мисли тако, јер јој је тек иета година. За н>у је свако слово из буквара велика ствар. Али, брат је ту. С много и воље и стриљења он је иоучава, и његова сека, ако остане вредна и иажљива, научиће и да чита и да пише још пре него што пође у школу.

алеко од вреве Крагујевца, живог и великог града, иреко зелених дубрава и мирисних гајева, у маленој Гружи ори се весела песма ведрих сељака иитоме Шумадије, иреко засејаних_ њива из којих се веК давно помолило класје, и одјекују наизменично фрула и хармоника... ,,Јечам жњела, јечам жњела, гружанка девојка..,*' разлеже се српска песма, док иреко цветне шарене_ и мирисне ливаде весело иотскакује коло. Празник је и веселе се сви, и стари и млади... А, у сваком колу блиста лепа народна ношња. Засијавају сребрнасти гај.тани са девојачких прсника. А у највеће је задовољство наше сеоске девојке да стане иред објектив фотографског аиарата, достојанстоено, свесна да достојно и својом леиотом и својим кршним стасом и богатством ношње_иретставља наш крај велики и по народним сиособностима и ио народној уметности и леиоти. М. В. II.

ла ирестоничку публику у улози Савете у ,,Избирачици'* у и• сто време је п одушевљена и

* Чланица драме Српског народног иозоришта, талентована наша млада уметница гца Љубица Јанићијевић, која је ире кратког времена одушеви-

веома талентована и спортисткиња у мачевању. Поред наиорног рада у театру и поред студија чисто уметничких, гца Јанићијевић налази слободног времена да се иосвети и овој изврсној сиортској дисциилини, иознатој свуда у свету као „најотменији и највитешкији спорт". Као чланица СК „Митић" она врло озбиљно тренира и већ показује видне усиехе. Сутра, у недељу учествоваће у двобоју међуклуиском: Митић—Витез, а иотом ће узети учешћа и у скорашњим борбама за ирвенство Србије у мачевању. Сутрашња борба водиће се на игралишту БТК-а на Таш-Мајдану у десет часова ире иодне.

Ж2: еоград, сразмерно ирема свом пространству и према свом бројчу становника има веома мали број иаркова, односно веома тесна ,_,плућа" којима тлеба да дигае једна велика варош.... Отуда су иаркови, колико их Београд има, увек препуни света. Пуна је и теразиска тераса иако нема богзна колико хлада. Наша слика ириказује једно јутро на теразиској тераси и њену верну публику којој су та ,,плућа" најближа...

д пре неколико дана уведена су у Београду нарочита лако покретна кола за разношење хитних пошиљака и поштанских пакета по вароши. То су уствари ,,ауто-трицикли". Брзи су, изванредно економични и одлично замењују досадашња возила с исто г м наменом...

Зар ниуе велико задовољство ировозати се чезама? Наронито доиутовати колима из села град, зар није ираво уживање. Ове две љуике девојчице довезле су се са својим татом %13 села у Београд. И, док тата свршава своје иослове због коуих је и дошао у ирестоницу, рне седећи у чезама чувају свог верног коњића и радознало посматрају свет око себе и велиноварошку вреву... Шта ли тек <џма да причају кад се буду ивратиле кући у село после једђшдневног излета у велики &рад...

Београдска пошта има их већ преко тридесет. Отуда ту и нема никаква застоја, већ напротив погата функционише као у нормалним приликама...

, осле рата нагло ?е пџрастао број оних београђана који су се вратили сиорту из младости. Нарочито је мНого оних који су се вратили — бициклу у за који су веровали, када су га остављали. да га никада више неће ни погледати.... Међутим ч „нужда закон мења'*. Место гурњаве по трамвајима, и место иешачења, бицикл је добро дошао, нарочито за оне који станују далеко и који уме да цене — време... По себи се разуме, у колико је већи број ових „сиортиста" у толико је већи и број радионица у којима се свакога дана, оД јутра до мрака иритежу ,,шрафови'\ иодмазују точкови и иоиравњају разни кварови и грешке. Нови .,сиортисти" стриљиво чзкају да на њих дође ред...

|"| бреновачка црква прослави• ла је ове године на веома свечан начин сво ју славу* Св. Тројицу. Џрисуствовало је мноштво грађана из Обреновца и сел>ака из оближних села који су побожно учествовали и у ли• ■ тији -

Ових дана затворена је у Крагујевцу велика изложба слика која је дала сЈајне резултате, доказујући још једном уметничке сиособоности врсдних излагача. Професори сликари г. г. Љубомир Анђелковић, Светислав Младеновић и Петар Лазаревић излагали су своје радове у великој дворачи крагујевачке мушке реалне гимназије „Милош Велики". Акварели Љуб. Анђелковића оставили су најлеиши утисак. Млаценовић је изложио неколико изврсно успелих линореза, бакрореза и иастел-радова. Лазаревић је изложио низ лепих радова, иознатих већ публицм, узетих из ближе околине Крагу-

Српска државна стража свечано је ирославила први дан Духова, своју крсну славу као успомену иа Чукур чесму (1862 године). Овогодпшња слава пмала је нарочито свечано обележје... Славски рбред извршен је у иространом кругу касарне Сриске државне етраже у Таковско? улици. Касарна је сва била окићена зелени'дом и украшена тробојкама. Стражари, у својим новим унифоршама, савршено постројени чекали су долазак гостију и иочетак јпвечаног обреда. Свечаности су ирисуствовали,_ у име заиоведника за Србију. виши заиоведник СС труиа и иолиције у Србији, &енерал полпције Мајснер, фелдкомандант, генералмајор Лончар, паеф Српске државне безбедности министар Драг. Јовановић, чланови владе, министар унутрашњих иослова Динић, министар Цошта Костић, просвете Јонић, као и читав низ других угледних лцчности. Генерал иолиције Мајснер и шеф Сриске државне ^езбедности Драг. Јовановић извршили су смотру иостројених •ртражара. Свечани обред славског освећења извршили су ирота јСузмановић, свештеник Сибин Станковић с домаћином славе иуковником Радуловићем, наредником Гачићем и каиларом Шутановцем. После тога одржани су говори у којима су истакнуте заслуге Сриске државне страже за одржање реда и мира и чува• На Србије. Оданост Србији лебдела је_ као заветна мисао у овом слављу које је завршено свирањем иесме „Ој Србијо". Потом се одржан дефиле стражара у Таковској улици, иа су на крају гоСти иослужени житом (Оиимци: А. Симић 8, прив. својина 3)

јевца, као и један успели портрет _ рађен оловком. Изложбу је посетило преко три хиљаде крагујевчана. Одзив за куиовину слика био је исто тако одличан. М. В. Н. *

Оне велике комилексе земљишта око старе електричне централе иролазник не може више да иозна. Пусте ледине иретворене су у плодне баште и расаднике. Свака стоиа земље засађена је иоврћем. II а ииак затекла се негде, једна мала површиница, један кутак, необрађен. ЈБуике девојчице из тога краја иронашле су то место и договорно узеле су да га обраде и засаде. И, ево их, где то с највећом вољом чине... Срећне што неће заовтати за старијима...