Kolo

О06Н ХеАИНЈ

И стварно, ветар, као да се емањивао. Брзо смо гурнули наш чамац у воду, покуиили наше ствари, сели у . чамац и завеслали. Ма да нам је било врло драго што смо се извукли из ненрилике, ипак ми је било тешко кад смо напустили сигурио тле иод ногама. Два дана и две ноћи провео сам на том пустом острву и знам да се у животу никада више нећу онамо вратити. У весларву убрзо нам се изгубцла из вида и иаша ватра. Отена која ју је сакрила дизала се из таласа као црна авет. Пловили смо у иравцу оног другог острва. Упалио сам мали фењер да бих могао да пазим на компас, часовник, термоме- ' тар и мерило за дубину. Облаци на небу јурили су према истоку, а наш чун витлао се на мрачним таласима ирема заиаду. Тако је п.ролазио час за часом. На• једном се пред нама показа копно. „Стбј!" викнух у последљем тренутку пре но што је чамац ударио у обалу. У' јутро опет ојача бура. Тек око два часа по подне било је опет све готово за пола-зак. Но, уираво кад смо хтели да се отиснемо, подшке се нова - бура. Требало_ је цео час да се мало смири. Одмах смо иолагано извеслали на пучину да преилотзимо већи, западни део пута до копна Били Смо већ на пола пута кад се наједном.подиже иред нама мрачан облак пун иретњи. У брдима је очигле>цно иадала киш%, но на језеру је још било мирно. Жестоке буре у Тибету имају своје несумњиве предзнаке. Небо под облацима постаје тамио-жуто од финог лсутог песка који се диже са земље. — Бнло би на.јболуе, господару да св вратимо на острво, рече Кучук. — Не, ие мож.емо. Храна нам је измакла, а чекањ.е би могло да буде дугачко. Чамац ће можда да издржи, само боље зални! Речи ми прекиде снажан замах хладнога ветра. Једва смо стигли да набијемо шубаре јаче на о,чи. Нови дах ветра био је још јачи, а онда дуну бура свом жестином. Вегар је дувао између обеју обала тако жостоко да се не може замислити. Веслали смо као робови на галијама тако да су весла крцкала, чамац је шкрипао и право чудо што се није расиао. Таласи су запл 3 ускивали чамац. — Само напред, Кучук, нема још опасности! Већ смо близу обале! — Још бисмо могли можда да се дохватимо најближег спруда. Алах ј® велјпс... Чамац је био преко половине пун воде, а ми иисмо смели ни за тренутак да иепустимо весла из руку. Веслали смо као робови на галијама тако да су нам дланови на рукама побелели од напора. — Јаче граби, Кучук! И пре но што је дошао судбоносни талас да преврне оптерећени чамац стигосмо у малу заветрину. Веслали смо неуморно даље све до увече. Мртви уморнн прнстадосмо уз обалу тек у сумрак. Одмах смо извукли чамац на обалу и од њега и ћебади направили шатор. Затим смо наложили ватру да ое осушимо. Пошто смо појели последње залогаје хране коју смо имали, легли смо и сместа засиали тегаким сиом, иако је киша лила као из кабла. Више нисмо били заробљеници малог острва у језеРУ Чаргут-цо. Кад смо, најзад, нашли свој главни логор. Тибетанци су се пријатно изненадили кад су нас угледали. Поглавице изјавише да- су мислили да смо се пре-

Ж/ушпшхк ј шшшс1ст1

зна поуздано, да главобоља нестаја реН послв неколнко мннута.

таблетв Протиа болова АУЕН) „к?у Оглас рег." С. Бр. 19999 од 6-ХЛ949 Добија се у свакој апотеци

бацили на другу обалу језера, да смо тамо купили коње и пошли даље у ЈБасу. То би за њих била смртна пресуда. Зато су били радосии што нас опет виде. Од тог тренутка били смо заједно пуна три месеца, све док нисмо стигли на границу Ладака, иод њиховом присмотром. Већи део Источног Туркестаиа је пустиња. И то ттајстрапшија пустиња на кугли земаљској: Такла-макан пустиња ... Целом Азијом и Африком простире се од" југоистока у правцу северозапада један пустињски пој-ас. који може да се упореди са иеким исушеним коритом реке. Ту је у првом реду пустиња- Гоби која сачињава всћи' део Монголије, затим Макла-такан, „црвени песак", како је зову урођеници. „Кара-такан". „црни песак" ртскога Туркестана, Кевир и друге пустиње у Персији, Арапска пустиња и надзад Либиска пустиња и Оахара у Африци. Један беочуг у том пуетињском ланцу који се иружа од обала Атлантског океана -па све до у центар Азије је и Такан-макан, „црвени песак". У западном делу те лустиње доживео сам један догађај који је најстрашнији од свих које еам доживео за време 14 година путовања ио Азији. То је било у аирилу 1895 године. када сам хтео да из села Меркет на Јарк^цт-Дарји ирођем 300 километара кроз пустињу ирема исто1су, иа реку Хотан-Дарју. Имао сам са собом искусног водича. .четири слуге, осам камила и хране за два месеиа. Јер.

све више заостајао док се надзад њихов звук није изгубио у даљини. Око мене са-мо тишина огромне пустиње и песак. Песак и ништа више. Клатећи се вукао сам се трагом караване док се најзад нисам попео на једиу дину, одакле сам оиет угледао караван. Камиле су биле полегале, Касим ј© седео на земл-.и покривајући рукама лице. Он је већ био изван себе: фанта-зирао је, смејао се и плакао у исто време. Други мој момак, Мухамед Шах, клечећи на коленима молио се Алаху да се смилује. Једва сам се довукао до каравана. Заклали смо једнога иетла и попили му крв. Исто тако и овцу коју смо водили собом. Али. крв је била тако густа и имала де тако одвратан мирис, да је ни пас није хтео да окуси. Подигли смо шатор и ту оставили сав пртљаг који нам није био неопходно потребан. Оставили смо ту осам пуних сандука заједно с мојим фотографским апаратима и нреко 10000 илоча. Водича је сасвим напустио разум од жеђи. ТрПао је у уста пееак и тврдио да пије воду. Ибн и Мухамед Шах остали су заувек у пустињском песку. Увече тога дана није ни Ислам Бај могао даље. 'Касим ле сам иошао самном у пустињу да тражимо воду. Собом смо понели лопате, кофу и масни реп од овце. Ја сам имао поред тога само свој часовник,. комиас, перорез. оловку. парче хартије, две мале конзерве с овчим месом, парче чоколаде. кутију шибица и десет

после тога хтео сам да пропутујем и Тибет. Један од мојих верних слуга био је верни Ислам Бај, а други се звао Касим. У почетку је све ишло добро и 23 априла напустили смо обале једнога језера где сам наредио да се напуне мешине водом колико д'е потребно за десет дана и кренули преко пешчаних дина које су изгледале као пешчано море. Што се даље ишло дине су биле све вишље. док надзад нису достигле висину од 60 метара. Ветар је дизао облаке песка који нам је пунио уста, грло, уши и очи. У дутро 20 априла учинио сам непријатно откриће да је несавесни водич и против мог надстрожијег наређења узео воде само за два дана верудући да ћемо у путу -наићи на воду. Међутим. та се нада ниде испунила. Нити смо- наишли на воду нити де пала киша. Зато смо већ трећег даиа морали да рационизирамо воду. Већ 27 априла морао сам наше две камиле да напустим, а заједно с њима и велики део нашег пртљага. Следећег дутра дунуо је дак северо-западњак, „црна бура", како ле тамо зову, коди је подигао густе и тамне облаке прашине и песка тако да се дан претворио у ноћ. Камиле су полегале кријући главе од ветра, а ми смо се посакривали иза њих да нас песак не би затрпао. Иаша и онако. мала резерва воде дош се више, на ие.објаШњиви начин смањила, тако да смо 30 априла имали дош евега трећину лшгра воде. Ислам Бад' затече водича са чутурицом на устима и да му нисам притекао у помоћ моди ЛјУди би га убили. Следећег даиа хтео сам да поделим последњи остатак воде. али су је Касим и један слуга. полумртви од жеђи, већ испили. Првог маја имао сам од течности дош само мало уноегнутог уља одређеног за камиле. И ја сам страшно патио од жеђи. Целог претходног дана нисам окуеио воде. Човека од лсеђи спопадне очајање: не може да иађе ни тренутк мира, јер осећа како му се тело суши. Имао сам боцу кинесквг шпфгритуса, на коме сам кувао чај и у оном очајању попио сам чашу. Али је то било дош горе. 0 одвратношћу бацио сам боцу која се ра-збила о камен. Ово опасно пиће сломило де коначно моду снагу. Нисам више могао да* идем за караваном коди се провлачио између пешчаних дина. Звонца карава-на у сувом ваздуху чула су се на далеко, али ја сам

гшгарета. Уосталом, дести и онако више нисмо могли. Грла су нам била тако сува да је сваки гутљад био право мучење. Било је око поноћи. Усред пустиње претрпели смо бродолом и сада смо напуштали брод коди тоне не знадући ни да ли ћемо сами угледата обалу спасења. 11оред Ислама оставили смо запаљеи фењер. Он више ниде знао за себе. Светлост фењера убрзо се изгубила у ноћном мраку, иза пешчане дине. * Били смо обучени што де било могуће лакше. Касим је имао на себи само широке панталоне и чизме. Шешир де био заборавио. Замолио ме де да му дам марамицу да де велсе око главе. Ја сам имао иа глави беЖу руску шубару, вунено рубље, бело платнено одело а на ногама даке шведске чизме. Пресвукао сам се у нашем „логору" смрти. да бих умро чист и лепо обучен. Пошли смо напред са одважношћу очајника, али већ после два часа хода ухватила иас де необичиа замореност. нека . врста дремежа. тако да смо морали сеетц да се одморимо. Но ноћна хладноћа нам ниде дала дуго да седимо. Око четири часа издутра кренусмо даље. Дан био необично врућ и око подне били смо на кдзЛу снаге. Умор нас је потпуно савладао. Касим де ископао рупу у хладном Песку на северном обронку д"едног пешчаног брелсуљка. у коју смо се завукли голи тако да су нам само главе вириле из песка. јДа бисмо се очували од сунчанице, обесили смо натпе одело на лопате над нама тако да је сенка падала на нас. Свануо де нови дан. 3 мад. Оддедном де Касим застао и показао без речи руком према истоку. У дал.ини се видела дедна тамна тачка: зелена тамариска! Дрво не може да живи у пустињи без воде! Похитасм* одмах онамо благодарећи Богу. Као звери навалисмо на сочно лишће тамариске. Једно в-реме смо се одмарали а затим кренули даље, док се око десет часова нисмо полумртви срушили поред другог дрвета тамариске. Ту смо се опет закопали у песак и без речи лежали скоро пуних девет часова. Кад је пала ноћ кренули смо несигурна корака гг ал^е - После неких три часа пута ' Касим опет одједном застаДе. Између лина виделе су се три високе тополе. Понадали смо се и опет разочарали: лишће тоиоле било је и Сувигае горко. Натрљали смо само њиме кожу да се овлажи.

Ту смо хтели и да ископамо бунар. Али нам је лопата испада-ла из изнемоглих руку. Покушали смо и рукама, али нок-: ти су нам се брзо раскрвавили. Сакупила смо сувог грања и наложили велику ватру, да опази и коди караван на обали ХотаДарде, поред које де водио каравански! пут. Четвртог мада у дутро 14ренули смо опет даље. Но после пет часова путовања би-: ли смо сасвим малаксали. Касим ниде више могао ни да ископа рупу у_ песку. Ис^ копао сам де да и у тод рупи провели смо пуних десет часовга, али ока склопити нисмо могли. Како неподношљиво споро пролази такав дедан>дан! Кад су се надзад подавиле вечерње сенке на песку и кад сам пфзвао Касима да кренемо даље, прошапта ми он да не може даље. Ја сам био толико отупио' да му ни-сам казао ни „збо-" гом". Сам сам кренуо у мрачну пешчану пустињу. Око поноћи срупгао сам сО поред дедне тамариске. Звезде су сјалв као и обично. Нигде ни гласа. Само куцање мога срца и часовника нарушавал® де језовиту тишину пустињске ноћи. Одл'едном зашушти Шесак: — Јеси ли ти то, Касиме? — Ја сам. господару. , — Ха шем р дош даље, рекох. Клатећи се Касим де послушно пошао за мном. Наша тела су од жеђи постала сува као пергамент и више нисмо осећали потребу за водом. Али наше снаге су биле при крају. Велике делове пута превалили смо четвороношке. Слух смо скоро изгубили и пали већ у потпуну апатиду. Али одједном оживесмо: пред нама де био човечди траг! Мора да су нашу ватру опазили чобани са обале Хотаи-Дарде и пошли према иама! Пошли смо одмах за трагом све до дедне високе дине. Ту дв био песа-К чвршћи и трагови даениди. Али ту нас ,1.е у чекало и надвеће оазочарење, дер смо трагове препознали. — То су наши трагови, прошаптао дв Касим у очадању. Ишли смо у кругу по свом сопственом трагу! Бескрадно разочарани, смртно уморпи пали смо опет у песак. Освануо је и 5 мад. Спавали смо само час и по. Касим де унсасно изгледао. Језик му де био отекао. сав де био побелио, уста су му била модра и отечена. Грчевито штуцање тресло му де цело тело. То ле био знак да де смрт близу. Борили смо се храбро. доклегод смо могли. Сад де долазио крад. Крв нам де дедва текла кроз жиле. Очи су нам биле еуве, а колена шкрипала. Кад је еуипе изагало. на источном хоризонту се појавила дедна тамна линида. То мора да де шума поред РИИ^! Потреба-н де још дедан напор. последњи напор. пре но гато умремо од жвђи! Ено де у долини шумарак топола! Тамо треба да стигнемо. река више нжл*е далеко. Али, за копање нисмо имали више сиаге. Четвороноппсе продужили смо пут. Надзад смо стигли. Мени се чинило да сам сањао страшан сан. Шума. зелена и бу.јна, стадала де пред нама. Између дрвећа раела л'е трава. Многобродни трагови показивали су да има дивљих живс* тиња: тигрова. вукова. лисица. делена, антилопа и зечева. Лептири су летели изнад цвећа. бубе зудале. Свуда је бујао живот. Река мора да, де у близини, али ми емо споро иапредовали. Густи шипраг и оборено дрвеће препречавало нам те пух» Надзад наиђосмо на стазу са јасним траговима људи и коња! Та стаза свакако води до обале! Али ни нада у скоро спасење ниде више могла да нам да снаге. Око девет часова суице де већ тако пржило, да смо морали да легнемо V ^сенку двеју топола као мртви. Каг-им 1е био при краду еиаге. Једва хватајући грудима ваздух лежао де иа земљи и избезумљено . буљио у небо. Вигае ниде одговарао кад сам га дрмусао. ЗбаЦио сам одело са себе и завукао се у корење дрвећа. Окб себв у песку видео сам трагове скорпиона коди су живели у трулом дрвећу. али нисам марио ни за отрввне инсекте. Десет часова лежао сам тако без сна, а оида саМ наслањадући се на лопату устао и погаао даље сам у шуму. Касим се витне ниде мицао,. Вукао еам се од дрвета до дрвета, кроз густо грмље. не марећи што ми де трње цеиало одело и лсожу. Ишао сам тако до мрака. Осећао сам: да ђ,е ме сваког тренутка савладати сан. Знао сам. да се више никада нећу пробудитж ако заспим. Наједном се подави крад шуме: предамном до било корито Хотан-Дарде. Али оно д"е — било суво! Исто онако суво као и пееак у пустињи! Тек доцниде, лети, кад поане спег у планинама да се тоии. биће воде у реци! Зар да умрем овде. на обали реке? Не. Пре по што умрем, још ћу да претт»ажим само коиито реке. На том месту река је -скоро два километра широка. За мене то де огромал пут! . Делимично сам ишао поштападући се о држаље тотште. делимично сам пузао четвороношке. Одмарао сам се сваког часа и силом се борио против сна кош ме је санлађивао. ч До сада сам ишао стално у правцу ,иетока. Те ноћи ме де нека неодоЉива', сила рукла у иравцу лугоистока. Изтледа