Kolo

5

(2) За разоноду постоји и мала бнблиотека. Ту се нађе .за свакога но нешто. Алн већ за две иедеље све су књиге масне и ноценане. Зиак да су прочнтане. Ту је и мала апотека са свим потребним лековима. Инжењер је ујсдно и лекар. Ту треба да споменемо и малу кантину, која није већа од једиог сандука. Ту се могу добити: наста за зубе, чешаљ, конац и друге ситнице. Кантина је на подморници од веће важности него велнке трговнне у великој вароши. И тгоЈ >ед свега тога, не може сс говорпти о некој удобностн. Разуме се да се чини све да се морнару на подморцици пружи разонода и забава. Ту се играју карте, слупга се радио или навиј^ грамофон. Али, питање удобности нијс главно. Вечно немирно море, затнм неиријатељ с подводпим бомбама и авиоиским извиђањима, дуга вожња под водом, то су напори који у свнм својим ноједииостима стављају иа нробу и-здржљивођт мориара. То је издржљивост која сваког морпара подморннце иснуљава гордошћу и поносом. КОНВОЈ НА ВИДИКУ! Дани на подморници личе један на други као што талас личи таласу. Забелешке у бележиику су скоро сваког даиа исте. Бура не попунтта. Последн.их дана бпло је, као додатак, кигае и града, Јуче смо морали да отстранимо и остатак ограде на палуби да га не разбију таласи. То није био лак носао, н да се млади поручник није возао дуплпм конопцем, тешко да би се спустио с торња. Неочекнвани талас је захватио. једног морнара и ударио га жестоко • топовску цев. Срећом новреда је била лакша. Равномерно ударају Днзелови мотори. Порморница се стално држи једнога нравца. Таласи ударају већ недељу дана стално са исте стране и истом жестином. • Оа по.стеља се чује хркање. Маншинста који спава испод мог лежшнта прилично гласно сања. У доњим нросторијама бућка негде вода или ваздух. Сноља једнолично ударају талали. Наједном долазн журно командант и тражи вишег кормилара: — Коивој је на видику! Кормллар, чија нога још увек није зацелила, скочио је као да га је гуја ујела. Нокупио је своје навигационе табеле и почео нешто брзо да рачун*. Сви смо одједном буднн. — Конвој на видику! НеДељама смо чекали на тај глао. Усноставл.а се, међутим, да је ненријатељ још врло далеко. Питање је да ли ћемо у бескрајној воденој пустињн с нротивним ветром успети да стигнемо караван бродова. Машине почнљу да раде нуном паром. Задатак по сваку цеиу треба да се изврнш. Лов ночиње. ПОЛАРНЕ НОЂИ Море је широко, бескрајно широко. Да кажемо одмах: копвој нисмо могли да. стигнемо. Друго јато подмортшца, које Је било бдиже, уништило је из тог коивоја неколико тенк-бродова и транспортера. Идућег дапа чули смо о томе иа кратким таласима из ванрелиог извештаја немачке Врховпе комапде. Сада опет неуморно крстаримо широкнм морем. Бура бесни и даље. Толико смо се павикли на буру да нам и буре мањег. обима изгледају као благи поветарац. Температура је за последња два даиа још више иала. Сада је испод нуле. На огради и антени подморнице ухватио се лед, а оклоп на торњу се сјаји као углачан. Противу савеза ветра, воде и хладноће не помаже ни наШа тако звана „грепландска опрема". Ни кожие рукавице крзном постављене, ни гумене рукави-

нуо у правцу где су се облаци паједном осветлили руменом светлошћу. — Не, месец овако не светли То јв поларна светлост, рекао је други. Стајали смо и дивили се чудеспом призору. Небо осветљено ватреном светлоптћу као да је паједном пресекла муња. За неколико секуиди светлости је уопнме нестало. Та.јна се брзо разјасншнг. Неких 80 миља далеко једиа немачка подморница напала је коттвој и један енглески или амерички брод натоварен муницијом одлетео је • у ваздух. Иако смо били од места експлозије знатно удаљени, чули смо и вндели екштлозију. И миого смо се обрадовали, јер смо зиали да је муниција, иамењепа иашим гренадирима, одлетела у ваздух. А можда је та муниција била намењена и терористичким нанадима на наше иородице и иаше домове... Уосталом, свеједно! Главтто да није стигла тамо куда је била одрећеиа, Подморнице су се, благодарећи храбрости и одважиости команданта н посаде, поСтарале да до тога ие дође. Тако се ,ето, развија, бииса на Атлаитику, хиљаде километара далеко од сваког другог војпшта на копиу. ПОВРАТАК КУЂИ Враћамо се. Сваки обртај елисе доводи нас бл«.же пашој бази. Пажл.иво, њреко радија пратимо вести о уепесима нашнх подморница. Оии су нам сада блиски, и драги, јер сада и ми зпамо како се води подморпичкн рат на далеком северу, код обала Гренланда. Оада је подофицир из централе нашао више времеиа да ми иокаже своју нодморпицу направљену од кутија за конзерве. То је тачна имитани' ја праве подморпице. Његов мали синовац ће се много радовати кад је до- 1 бије. Али 1.и ја сам је разгледао са интересовањем. Официри и иодофицири састављају рапорте и бележе их у дебеле књиге. То је ратии дневник. Неки морнари пишу писма, други леже и одмарају се, трећи сређују сво.је ствари. Тешка, „гренлаидска сирема" враћа се у магацин, јер смо већ тако далеко одмакли на југ да нам није нотребна. Један енглески авион бацио је близу иатие подморнице неколико подводних бомби. Да ли је то растанак с непријатељем? Без штете стигли смо најзад у своју базу. КРАТАК ПРЕГЛЕД Шсле дугог путовања у воде Гренланда и Њуфаундленда лепршају онет заставице на јарболима нодморнице. Благо пролећно суице блиста на мирној површини мора. Подморница је најзад нристала уз узани кеј и затим унловила у заштићени бункер. После дугог времеиа можемо опет да, је опоља посматрамо. Приличпо је остарила. Као и ми који смо обрасли брадама. Али, благодарећи солидиости немачког радиика, немачког квнструктора, она је без штете савладала огроман ггут и огроман напор. А од успеха тих малих, сивих бродова завис.и у великој мери и коиачпи успех светског рван.а ... Прво што свави морнар са подмориит(е нредузме чим се врати у базу то је да прегледа пошту. Кад прочита писма, одмах хита у купатило да се окупа и обрије. То су за једног морнара подморнице најлепши тренутци на свету. И врло иотребнп. За кратко време фригшзр од чупавог морпара направи опет „нормалног човека и војника", који ће и после осмог путовања и иохода против непријатеља кренути са непромељивом одлучнотићу на Исланд, у Карипско морв или до Капштата. Свеједно је да ли је реч" о обичном морнару или о команданту подморпице. (Крај)

валду, о Фризијекој земљи, о Мадагаскару и Валенцији. Делови мелодије губе се у бескрајном простору између неба и воде у часу кад ветар напуии уога... ОДЛУЧНА РЕЧ Недељама смо већ на иуту. На океану секунде одлучују успех или пеуспех. То су тренуци кад торпеда нануштају цеви. Нагиа подморпица потоиила је до сада преко 30.000 тона неиријатељеког бродовља. Подофицир па мосту виче: „Лаћа с леве стране. подмориице!" Сви су догледи уперепи на оиу страиу. Дабогме, у даљиии се нејасно виде силуете два јарбола, а затим јасније дими.ак, на труп брода. Командант је већ на мосту. Чека се још неколико тренутака да би се утврдио правац кретања брода. Узбуна!!! Ужурбано, опттро звоњење" повећава општу нажрегнутост. Отвор иа тори>у је затворен, стражари су се повукли, у узани ходник, кљуи подморнице потопуо је под воду, таласи л«ко преливају палубу и тако нас прикривају. Само псрископ стрчн из воде. Дађа, како изгледа, плови право према нама. Иа подморници влада, савршена тишика и мир. Чују се само речи команде и сигнали појединих статшца. Торпеда су спремна. Командант не спушта око са перископа. Кад ће да падне отсечна, одлучна реч? •— Пали!!! Торпедо полете. Посада непријатељског пароброда, изгледа, још ништа и не слути. Не мењајући правац ии брзину брод креће право у своју ногибију. А смртоносни торпедо је већ исна-

сно мукло зујан.е пропелера са разарача који јури изнад саме нодморнице. Опет смо због снажне мећаве заронилн. Погато је мећава попустила дато је наређеље да нодморница изрони. Али тек што се на површини показао тОрањ и командант извирио, дат је знак на узбуну. Пред пама се појавила једна енглеска корвета и то тако близу да је могла да нам добаци подводне бомбе на саму палубу. Сваког тренутка очекивали смо „ноздраве" непријатних експлозија. Но „Томи" или нас није ириметио због сиега или се збунио. Због велике близине ни м.и нисмо моглн ништа. Растали смо се као да нижтта није било. БЕНЗИНСКА ПУМПА НАСРЕД ОКЕАНА Погонско гориво се, као што је позиато, брзо тронм. Тако је било и са нашим. До базе остало је још вигае хиљада километара иута. Зато смо затражили помоћ друге гтодморнице., То је подморнпца за снабдевање или како је иедавио рекао наш командант „Трговина мешовитом робом". Ту се све може добити. Од лимуна, копзерве са гулашом гта до делова тоиа. Поред тога-се помоћу гласноговорника и заставнца нзмењају и новости, Нађу се и стари дрЈтови који измеи.ају ноздраве. Али, све то брзо прође. Товар .је нримљен и не остаје друго него да једни другима пожелпмо „Срећан пут!". Дизелови мотори онет „певају" своју једноличиу песму и подморнице нестају свака у свом правцу. Свака за својим циљем ... ПЛАМЕН У ОБЛАЦИМА — Пази како месец излази! — рекао ј» страж&р свом другу. Овај се окре-

Пише: РАТНИ ИЗВЕШТАЧ БИЛИ ГЛАЈХФЕЛД

не, навучене преко њих не помажу много. Зима пробија до костију. Пут нам осветљава • поларна светлост у хи.љаДама варијаната. Час светли као светлост рефлектора, час засја као магнезнумока светлост, или се титра' у млазевима, па се нолако гаси. Уживамо и за време ноћиих стража у овој дивној игри нрироде и на тренутке заборављамо сурову ствариост севера, Онда опет догдедом истражујемо но обзорју. По некипут завеје снег или затуттг.и град по нодморнипи. Сттежне нахуљице и зрна града величине сочива боду као иглице. „Пламегхови Св, Илије" избнјају из свих врхова са горњег дела нодморнице и трепере у мраку. Игра ирироде као да промеиама жели да ублажи сурову етварност. Навика је пола жнвота. Да би нрекратили време, страдаари на торљу певају. Певају се све могуће песме: о кући, о л,убави, о воденипи у Шварц-

љен. Педрсет људи на иодморници стоје као окамен.енн и чекају. „Штонеринод" у руци броје се секунди ... До ђавола, копнко то дуг<У траје! Иди ј.е, можда, ториедо промашио? Сег.унде се' отежу као вечност. Одједиом прпгуптетт ударац и снажна, мукла, детоиацпја. Ура! Погодак!! Опет . седам хиљада тона непријатељског б|>одов.ља мање! Опет су Кнглези покупгали да се пробнју с једним усамљеним иаробродом. Нису прогали боље као ни са конвојом, кога ухвати јато подмрринца у своја клешта. И поред подводних бомбн које екрплодирају изиад и исиод подморнице, гоне оне конвој као дивљач све док. га ие растуре. Не мозке се рећи да је прнјатан осећај кад се услед нритиска од евснлозије подводие бомбе иодморннца нотресе тако да стакла ирскају а сијалице се гасе. Или кад се у горњем делу нодморнице чује ја-