Kolo

18

Десно — Иапу■ штјићи клисуре 11ек се пистспеио шири а коц Великч: Градиштп про• ммп већ крпз писоме прсделе. (Снимци: Гагко Стефановић)

/}/1' л: ™ тг Великн Пек саетају ее ју\ еод села Дебелог Луга близу Мајдан Пека^па олатле теку између ограиака шумовитог Хомоља и крлетног Великог Крша под именом Велики Пек. У горњем току Пек се пробија кроз многобројне клисуре из-. иад којих су мрачне и непроходне букове и липове шуме, нгго се спуштају све до обала п над реком заклапају велени свод, кроз којн ретко продиру' супчеве зраке на увек тамно зелену воду. У овом. делу Пека су златни рудииди Мајдан Пек и Благојев Камен. - " ' Од села Волује размичу се стабла СД речпих обала н Пек протиче кроз Дубочко и Нерееничко Поље, провлачи се кроз Нереснички Теснац, и пре1*о Кучевског .Поља, порсд -зелених врбака, улази у дивну Кучевску Клисуру, обраслу у јоргован. Од обала се шире гајеви и забрани, који нрелазе у храстове и багремове шуме на пла* нипскпм обронцнма, што се спуштају према Пеку. Ватим настаје плодна равппца Браничево... * У долини Пека и његовнх притока налази се златоносии песак. Златни наноси су на целој дужиии реке, али нх највише има иа средњем току, који протнче кроз Звнжд. Звииед је крај иснресецан златоиосним рекама и потоцима, цун је „златпог песка" и подземних вода, што у доба кпша избијају на површину и засипају његова поља златним песком. Звижд је и крај пашњака, лепих девојака; то је бескрајна легенда о стенама н рушевипама, о двоглавом змају, дубочким краљнцама и закопаном благу, али н завичај најружнпјег човека у земљи, несрећног Марка Роша... У средњем веку у водама Пека живела је двоглава аЈКдаја. бваки дан јв нрождирала по неколико лепих девојака и момака, а огњем што је суктао нз њсипх разјапљеннх чељусти и еиловитим звиждањем застрашивала је цео Пек. Људп су нлакали за својом децом које је бестија прогутала и спремалп су нове жргае, јер нпсу могли да јој се одупру. А једпога дана дошао је па силовитом коњу лепи витез, впсока стаса, са златпим оклопом, који је бљзштао на нролећном супцу. То је био Милош Обплић. Он је истерао аждају из воде, потерао је преко Звижда, стнгао у широкој равници Стиг и ту јој отсекао обе главе. Звижд и Стиг добили су таква пмена за сећање на аждају, која је била засужњила цео овај крај и она ће потсећати на страшну иеман све док буде текао Пек. * Ј Још у римско доба испирало се зла*о на ушћ-има Пековнх нритока Ду-

боке, Честобродице, Шевпце и Комше, а у целој златној области Пека и сад се налазе остаци старих рударских, радова из тогд доба. У Дубочкој Реци су још добро очуване галерцје, где је некаДа ваћено злато. У старом веку вадили су злато нз златцих рудишта и по изданцнма златних жица. Стари рудници били су у Најдан Кучајни и Мајдан Пеку, у горњем току реке. Рударски радови настављени су доцније кроз цео српски средњи век за време Немашића; Злато су копали и сел.аци из ЗвиЈЕда. Легеида вели да је некад код села Дубоке откопан златан плуг и копачи су престали да траже благо, ббјећи се казне Болшје, јер су веровали да је то опомена, алп се још прпча да је на месту Лакудин Збег, код Дубоке, у земљи скршзено злато. Некад је на Пековим водама било много испирача. То нису бнли пустолови из Јужне Афрпке, већ обични звпшЕИ сељаци. Онн су после узалудног туда остављали свој мучни посао и са неколиЕО златннх зр.на отпочињали су да гаје овце на пространим пашњацима што леже поврај Пека. Данас су на Пеку модернн златни рудници. Багери су заменили овчија руна, помоћу којих се некад испирало злато... Али Звижд није познат само по своме злату. Пун. ј'

Лево — Златопосни Пек провлачи се кроз Кучевску клисурц.

та н свака стена у шему немп је сведок неког догађаја из далеке прошлости о коме нрелази мит е колена на колеио. У Кучевској Клнсури има једиа стрмо наднесена стена, која носи Зеленово име. То је уствари остатак граДа, што је чувао улаз у Клисуру и бранпо рудпие у Мајдан Кучајни. Некад су ловци и пси истерали јелена из шуме над реком и иатерали га на воду. Леца животиња се стрмоглавнла са стене :да не би пала у зубе керовима и мрка стена што виси пад Пеком добнла је име Јеленова Стена. На друтој страпи клисуре је стена са поиорном реком која се уз шумно клокотап>е периодично излива у Пек. Народ верује да је вода са Потајнице лековпта и долази на Младу Недељу да се у п.ој окупа. Тога дана нскупи се много болесника из Звижда и Хомоља и чека да из каменог отвора потече вода која ће пм донети оздрављење... * Подземне воде и карстна ерозија изградиле су пећине па целој дужини каменпх клисура што се дижу уз Пек. С опе стране Иека, у селу Дубокој је велика Дубочка Пећнна. Пећини се прилази преко уске и врлетне путањнце под којом из стене извире поток. Дубочка Пећина је састављена из

собом повезане ходницима. Кроз тај камени лавирипт може се ићи скоро три километра У дубину,. а народ вели да је излаз чак на Дунаву код села Добре. Предњи део пећине је сасвим видан и ту се склањају од врућине и иепогоде чобани и стада са околних пашњака. А прве педеље ускршњег поста, обичпо на Тодоров петак пред великим гротлом Дубочке Пећине прославља се Бујец — дан пролећа. Тада се из околних села сакупи свет, па се уз звуке карабе вије коло у славу дана пролећа. Шарени се снво одело сељака, опшивепо црцим гајтаном, измешаио са везеним белим огртачима сељанкн и шареним марамама, пишти карабљица и шуми мали водопад, што пада на воденично коло испод пећипе. Заносно се узвикује у мешовитом колу, где грчевито стиснути играчи изводе дивне фигуре уз звуве народног инструмента. Тресе се леса, а људи и жене се грчевито савијају скор.о до земље, па се у еротском заносу снажно исправљају, уз сеоро днвље повике, понесени звуцима што свнрају звишко коло. Бије се ропота и чврсто збијеин играчи носе се ледипом испред пећине... ■ Крај нећине леже рушевине старог града где су се склањали римски колонисти из насеобиие која је била доле под градом. Прича се да је у пећини скривено злато, па ипак још нико пнје покушао да га тражи. Можда зато што већ у другом ходнику језиво лепршају крила слених мишева а кроз таму допире крик совуЉаге као да опомињу па судбине несрећнпх копача, које је уместо среће нашла смрт.

Од Кучевске Клисуре Пек тече кроз равницу. Постепено иестају шуме н обронци планице све се ближе спуштају, Од села Мпдаљеновца настаје плод"н.а равница Браничево. На обалама су врбаци, а са стране широко поље, које се све више шири.ношто се Пев приблиисује Дупаву. Алувијалио злато је на целој дужипи реке која тече преко две стотипе километара, али људп са Пека кажу да је највеће благо у доњем току, тамо где се сад таласа узрело класје, на златним нољима Брацичева. Онај плуг из легенде био је опомена љуДима са Пека, који су оставпли копање па су на искрченим њивама узорали прве бразде, што су им донеле хлеб. Јер: не злато, већ жито храпи људе који живе покрај обала златоносног Пека...