Kolo

ПРОБЛЕМ БР. 82 Г. Гвидепи

а в е а е ± ^ ћ Бели вуче и даје цртгоме мат у два вотеза.

Решење проблема број 81 (X. Д. Бернара): 1) 12-14! * КАТАЛОНСКА ВАРИЈАНТА КРАЉИЧИНОГ ГАМБИТА Бели: др. Аљехин Црни: Богољубов 1) а2 -с14, сЈ7-с!5; 2) с2-с4, е7-е6; 3) 8е1-13, 828-16; 4) §2-§3, с!5:с4; 5) Пд1а41. Ис18-с17; 6) Ба4:с4, Бс17-с6; 7) 8ђ1<121-; Бс6:с4; 8) 8с12:с4,1Л8-ћ4Т; 9)1,01аг, 1^4:621", 10) 8с4:с12, 8ћ8-с6; 11) Ш-§2, 1^с8-б7; 12) 0-0, 0-0-0; 13) Та1с1, Тћ8-е8; 14) 8с12-с4; Те8-е7; 15) ТП (11, 1,(17-е8; 16) а2-аЗ, 816-с15; 17) ћ2ћ4. Зс15-ћ6; 18) ћ4-ћ5! 8с6-ћ8; 19) 8с4: ћбТ, а7:ћ6; 20) аЗ-а4, ±7-16; 21) 1^2ћЗ!; Бе8-а7; 22) 8±3-с12, Тд8-(8; 23) Т,ћЗ-§2, с7-с6; 24) 8д2-с4, Кс8-с7; 25) е2-е4, с6:ћ5; 2%) а4:ћ5, М7:ћ5; 27) <14- <15! е6:д5; 28) 8с4-аЗТ, 1Лз5-с6; 29) е4:д5. Те7-а7; 30) 8аЗ-ћ5{, Кс7-с18; 31) с15:с6, ћ7:с6; 32) 5ћ5-с14. Црни предаје пошто губи још и е-пешака. Ова партија одиграна је недавпо у Немачкој у тренипгмечу од четири партије између Аљехина и Богољубова, који је заврнген нерешеним резултатом 2:2.

ДА ЗБИР БУДЕ 15 У ових дванаест кружића упишите бројеве од 1 до 12, дакле да у сваком кружићу буде по један број. Али то није све. Бројеви треба да су тако распоређеии, да збир кружића у једном реду буде увек 15, без обзиРа да ш су у нитању три или два кружића. Пошто решите задатак, проверите у идућем броју, да ли сте га решили правилно! КВАДРАТ ОД ТРОУГЛОВА

Да бдсте могли да изведете ову вештпиу. потребно је да имате лељир, комад картона квадратног облика У велнчини 25x25 цм. и — што је најглавније — много стрпљења. Из сваког угла квадрата спустите

1то једну праву линиЈу тално на средину наспрамие страие; добијсни лик поделиге иа правоугаоннке и у сваком од правоугаоника нацртајте но једну днјагоналу. На тај ћете начин добити двадесет равнострапих троуглова које треба да исечете. Покушајте затим, не гледајући горн>у слику, да саставите од ових троуглова квадрат. Видећете да је заиста потребио бити врло стрпљив ... Понјто ово није задатак, већ игра, не дајемо одговор. ДВА ЗАДАТКА *1 — Вечерали брат и сестра, муж и жена, зет и шурак. За вечером су поред осталог имали само три колача, па ипак је сваки добио по један цео колач! Како то? 2 — Седели у врту и разрварали два мужа, две жене, зет и шурак, бтац и мајка, син и ћерка, брат и сестра, таст и ташта. У томе наиђе неки пријатељ и донесе им нет јабука говорећи: ј а вшће немам, а вн то поделите како год знате, али да свако добнје исту количину. Како су они поделили јабуке? Одговоре ћете Наћи у идућем броју. КОЛИКО ИМА КРУГОВА

го — да ли су турска жунатила турског порекла? 17 — Какве су то „живе слике"? 18 — Ко је саставио прву алгебру? 19 — Ко је основао град Монако? 20 — Када је почела рад Српска народна банка^

Мш/п

Овде вам дајемо један заиста компликован цртеж. Као што видите ои је саставл.ен од извесног броја кругова. Да лм можете да их лребројите? Ако не будете могли да их тачпо лребројите, потражите одговор у идућем броју. ТРОЦИФРЕНИ БРОЈ Који је то троцифрени број који исиуњава ове услове: Збир првих двеју цифарк даје трећу цифру. Збир прве и треће цафре двапута је већи од друге цифре. Прве две цифре претставлЈају број који ће се добнти ако се трећа цифра помножи с бројем 4. Који је то троцифрени број? Ако га не нађете, потражите одговор у идућем броју.

ПИТАЊА

1

Да ли ће људи јога икада моћи да виде Халејеву комету која се била појавила 1910 год.? 2 — Који органиаам садржи више воде: млади или стари? 3 — Који заливи (ма како узанп били) могу да носе назив Фјордова? 4 — Шта је полигенизам? 5 — Шта је моиогенизам? 6 — Коливу топлоту пронзведе дневно људско тело? 7 — Којом брзином се земља окреће око своје осовипе? 8 — Којом брзином се земља окреће око Сунца? 9 — У колико се праваца окреће зем.ља? 10 — Да ли су људи и пре проналаска метала знали за огледала? 11 Да ли код нас свако може да држи апотеку? 12 — Ко је подигао пајстарији светионик на свету? 13 — Где се налазио и када се првипут помнње први светноник жоји је стално радио? 14 — Шта претставља египћапски сфипкс? 15 — Да ли је восак за печаћеље заиста восак?

ЈПх&ЛЦ _ Г>Џ1 П РТ11Т11 ? ч*)н> •» ЧИЈИ СУ ОВО СТИХОВИ? У дну успаване и пемс алсје Стоји у ноћџ под јесењим ммзом Мраморпа вила. Ветар тихо веје Саметним вртом и замрзлом стазом. Свуда је мирио. Камене балконе Кснтаври држе, и ноћ Дига ова Безгласно, немо, неосетно топе Алсјом црних голих кестенова Милан Ракић 0 склапи усне, пе говори, ћути! Остави душу, иек' спокото снева Док крај цас лишће иа дрвећу жути, И ласте лсте пут топлих крајева. Јован Дучић Чудновато, овог пут је пига сарадник препнсао у своју поезију и имена иеснвка, само .,. да ли је . еве У том ногледу у реду? Шта' мислите? 13НШГИЈ\[ ИЈ.?(1ГГ V, "СтршЛ"^ -ВНВ8ГОГ иаохихо . КШШ- -ЛО. Л01' •ООИ.ЧХОИ ОШШКО.аи 91 'ВЈ0НО :13гШНИВ€1130 Ј9Ш\ЗН 1Г г О 13Ј ,ООЕ -ВХАИ 16ЈО }:ТО КОЈА ЈЕ ОВО ПТИЦА? Ова птица молге се наћи у целој Европи, сем па северу. Иоред леног иерја има на глави лепезасто перје, које се може и скупити. Кљун је слаб али нриличио дугачак, језик је троугли и кратак, а иоге/су подешене

за ходаље. Налази се у блнзини нашњака. Инсекте и дрве баца у вис кљуном, па их онда дочекује у отворени кљун. Ова итица живи у усамљеним па#овима. Гнездо нрави по дупљама. Пред опасношћу од грабљивица нриљуби се за земл>у, рашири крила и реп, а кљун разјапи у вис, те тако из ваздуХа и не личи на птицу. Како се зове ова птица? % И^јишЛЈЈ

Хоризонтално: 1) Убијање дивл.их животиња. 4) Прилог. 7) Две паиалелно иоложене шиие. 9) Влает која води иоелове једне државе. 11) Оумњиво удпужење. 13) Виљка. 15) Оетрво. 16) Животиња. 18) Зачин. 19) Јуначка пеема. 21) Свегнтеничка плата која се ирибира од народа. 23) Показна заменица. 24) Аеиреко-вавилоиски бог времена и олује. 26) Неозбиљна ствар. 28) Ведан. 29) Река у Италији. 30) Издавање новчанииа и хартија од вредно.сти. 31) Притока Оаве. 32) Свеза. Вертикално: 2) Афричгса животиња из породице жирафћ. 3) Природна течност. 4) Хран^. б) Искити. 6) Град на ушћу Сене. 8) Ученик. 10) Прича о животу светаиа и хероја. 12) Подупирач балкоиа. 14) Нота. 10) Врста житарице. 17) Дрво. 20) Покрајина у Немачкој. 22) Предлог. 23)* Кожар (тур.). 24) Презиме првих великих фламаиеких сликара. 25) Госпођа. 26) Врат. 27) Врста папагаја. 29) Лична замеицца. _ ИЗ 81-ОГ БРОЈА Одговор па „ДА ЛИ СТЕ ДОВИТЉИВИ« 1) 999 + 9/9 = 1.000. 2) У два динара имо. четрдесет петна« раца и зато ' 40 . 40 = 1(1оО петиараца. штва чини 80 динара. Одговор на „ЈЕДАН ЛАК ЗАДАТАК«

Одговоп нл ЛНЕТЊА НО ВАРОШИ®

Одговор на „РАЗБИЈЕНИ ПРОЗОР" Са места -где је пао камен који је бацио Андреја на стаклу једна нукотина, иде до; линмје . нукотине која полази из тачке В. дакле -.са места где је. иао камен ко.ји је бапио Воја. Према томе прво је Воја .погодио школски ирозор. па тек оида Аидреја! .. > Ал.и ободица еу била подједиако кажњеиа , / ОДГОВОРИ 1 — Бутна кост једног нормално развијеиог човеиа може да издржи терет од хиљаду , килограма а да се не преломи. 2 — Туризам у даИашњем емислу постојао ге и V старо доба. На Фараоновим грббнттама многи путнпии из етарог века урезали су своде име. јер су миогл људи из околних, ,земал.а путовали забаве ради. 3 — Акрополие те на етрмом бРегу саграђени град око кога су се ширили грчки градовн. Нашознатији 1'е Акрополис. у Атини. < . 4 — Путиичким колима. која прелазе сто кИлометара на сат. ако би путовала неп рекидно. требало би сто седамдееет 'година да етигну еа. земље до Оуица 5 — Голфска струја 1е тоила морска струЈа ко.та полази из Мекеиканског залива и тече поред Флориде. Атлантским ок.еа^ом. , , 6 — Голфска струја тече, брзииом- од 1 до 3 метра у секунди. 7 — 1'1осле;ш>и огранцн Голфске струјв. допиру до кралњег севера Европе. 8 — Јахта. л*е врсга" мањих. али врло добро гра^ених и издржљивих бродова. Служи за путовања из задовољетва илн за научна путовања. V каквом случају мора бити нарочито саграђена. да би одговарала намењеној сврси. Покреће се паром. као и помоћу ]'едара. 9 — Горњоиталијанска 1езера су 1'езера т Горњој Италији. Позната су по својим природним лепотама и благоЈ клими. То су језера Мађоре. Лугано. Комо. Изео и Гарда. 10 — Секстант 1е на-рбчита физичка спвава иачињена од угломера. ргледала и малог телеекопа. ко.1ом се елуже поморци да — према положају звезда — одреде тачну географску ширину и дужину. 11 — Оправа која служи за одређивањв етрана света (тиме што њена игла етално показује ~ према с*- 1 зове се компас. . 12 — На виеинама од петнаеет. хиљала метара просечна температура изиоси 70 стеиени испод нуле. 13 — У оловци нема ни трунке олова вего се у њој налази графит — 1една врста угљеника. 14 — У сода во^аг нема соде. него 1е то обична вода у којој се налази диокеид. 15 — У етоиој соли уопште нема еоли. већ ее она еастош од хлорида содиума. 16 — Панама Шетпири ниеу израћени т Панами. него их производе у јужноамеричко1 држави Еквадор. 17 — Кит не ^може да буде највећа риба јер —. уопште ни.1е риба. Кит 1е сич еар. који има тоилу крв и доји своју младунчад. 18 — Такозвана четири елемента су ватра. вода. земљ.а и ваздух. 19 — Та Четири елемеита уопште еису елементи него су једињења. 20 — Код Грка и Римљана уместо шећера. за који се онда у тим земл»ама ни1е знало. употребљаваи 1е мед Истииа, за време похода Алекеандра Великог у Индију било ее чуло да у Индији има шећера. али га нико нше аонео . у Квропу. РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ Хоризонтално: 1) Плав. 4) Кост. 7) Смет. 8) Рави. 9) Есперанто. 11) Рак. 12) Рег#мента. 16) Улан. 17) Мики, 18) Одар 19) Шега. Вертикално: 1) Паее, 2) Алеп. 3) !?етерииар. 4) Каракемиш. 5) Оман. §) Тоио. 10) Рам. 12) Руио. 13) Гажа. 14) ПАче ^Фридрих). 15) Аида.