Kolo

Лево — Снаша, очеаидпо задовољна што је жито тако лобро поиело, екупља класје у снопове.

Десно — Сви, стари и млади, сложно, раме уз раме, раде неџморнп

џп:

К

, % '

1|р *

уШ|Ш|

ШИ -» ј 1

жш

|шв|

ш|ш1|

1|Ш

Ш /•'

ш

Алекса Шантић:

Ј1ево — Српови V вредним рукама жању лспо сазрелу пшеницу.

Доле — Година је, хвпла Богу, берићетпа. Ишеница је саирела и жетва је веК почела.

Мру руже... Ја чујем љета задње ропде ■у покрову хладну овела лишћа жутв... Идам. Ноћ јесења за мном, узастсотце, жорача, маглама дугим огрвута. Ни једне звијезде не видим на вису, оамо обтаковв раздеране крпе... Но светљике моје погашене нису, <хне нз мог бола овоју онагу црпе. Ко кадодила сјајие, као пурпур зоре, мени моје ране свијетле и горе, к у магли трепте небесним трехгтањем... И у даљна пол>а, гдје спомени сгоје, стижем, и при сјају бола душе овоје, срповима златним златно класје жањем..

Чбвимгш: А. Оимић)