Kolo
6
ЛУ1ш
јер ое махом ошшвају на испитиван.и< ма чињенида. Али, ни ту се научниид не слажу. Или боље речено ;цоба старости земље ироширује се из једне науке у другу. Да се разумемо! Старост земље другчије објашљава Филолог, а другчије биолог или геолог. То> најбоље ноказује калве су разлнке између тумачења појединих грапа науке и колико и сама наука лута када није реч само о опипљивим чинеиидама, Израчунавајући старост» земље, према данас познатим иајстаријим језицима одпосно речима и ко* ренима, филолозп су дошли до закључка да је земља стара свега 80.000 година. Антродолози, испитујући најстарије лобање, кажу да је земља стара бар 200,000 година. Али биолози, који ис-питују целокунни развој свог живота на земљи, тврде да је земља стара најмање 80 милиона година. Геолози, иду још даље. Испитујући кору земље, разне насдаге дошли су до закључка да Је земља стара отприлике једпу милнјарду и 800 милиона година. Хемичаре не задовољава ни ова. цифра н они сматрају да је земља стара нреко четири мнлијарде година. Кратко речено у данаштем стању глобуса земља је стара милијарду и 800 мнлиона година, а ако се узме и период у коме је земља постоЈала у више мање гасно-течном облику, онда је стара четири милијарде година. Толико о старостп и нореклу земље. Да видпмо. сада рачунице, .претпоставке, бајке — то је све исто — о крају земље. Рачунице геолога и хемичара се највнше слажу и према љима излази да ће земља, како смо већ наиоменули, гкивети још округло један трилнон година. Шта тај број нретставља ннсмо у могућностп да изразимо или објасннмо. Тако огромна бројка прелази у неизмерносг и тиачи бесконачност. Ту се наука Траничи са митосом и вером. Ту преста.је ма.тематичка и научна извесност и све се претвара у веровање. Овде се наука и митос састају н речито потврђују сва веровања у бескрајност васиопе и живота, простора, времена и духа Васиона (проетор) и жпвот земље (време) неизмерни су и ничим ограничени. Нема почетка ни краја. Али има митос-а. Има жпвотодавних бајки. Немогуће је сагледати оно што је, упркос тако утанчаних иаука, немерљиво и неописнво. Наука се ту пр« гвара у првтпоставку, бајку, симбол. Наука постаје нека врста стеиографнје симбола и појмова. Наука може да потврди само једно, Да Је тачно само ово: Све је У току и у сталном покрету. И нослс толиких векова понова се враћамо Хераклитовом начелу: Све се мења, само је промена вечита. Враћамо се том вечном заљону, уовајајући га у савременијем ничеанском облику, као идеју о вечном повратку, и о непрекидном таласу и с.трујању живота. Свесни да је вечна само промена морамо да признамо да о самој суштинп вечности односно бесконачности, а то ће рећи о почетку и крају земље на којој живнмо иовремено, ништа не зиамо п ништа ел.знати не можемо. Научницпма остављамо да и Даље расирављају о бесконачноети, о томе да ли је васиона, чији је мали делнћ земља, иешто стварно или нешто непојамно, да ли су време и васиона синонпми, да ли је васионски жнвот страховито стар или увек нов, да ли све увек почиље и све со завртава, ,да ли се вртимо стално у истом кругу страховитих размера или је живот земл.е времепски ограничеп. Научне бајке враћају нас на терен на коме се наука и веровања допуљују и слажу, јер нотврђују само оно што знамо, нли осећамо, или верујемо или желимо да знамо о бескшгачности а то ће рећи о вечно живом. Све зависн од тога да ли је човек тако саз- . дан да све или верује или одбапује. Све опо што смо пзнели о пореклу и крају земаљске кугде.
тако погчињенп читавом низу васионских проЦеса приблнжавали су се једни другима, створившн пооебие групе. Временом су настале планете које су снагом опште гравнтације увучене у сунчани систем. Претпоставка о звезданим вировима. Пре више милијарди година постојало је неко небеоко тело које је било знатно веће од данашњег сунца. Неко друго небеско тело, још веће, прибли-" жавало се и својом близином изазвало страховпте пе.бееке вирове услед којих се створио милиона километара дугачак шав (сличан млечном путу) у гасном стању. Спољна страг^а тог шава, разуме се огромних размера, постепено је очврстила, да би се после распала у делове од којих су поотали земља и остала небеска тела нашег система. Претпоставка о судару. Прапебеско тело из којег је постала земља лутало је васионом и на свом путу суда.рило се с неким другим давно већ несталим небеским телом. Услед страховитог судара настао је ваеионски пожар, а из њега нова небеска тела, м»ђу који ма и земља. Претлоставка о сунцу, У својој првој младости бујно п необуздано сунце одједном је бнло захваћено радиоактивном снагом неке друге плапете или су у самој „утробп" настале отрашне екоплозије. Из једног или другог разлога спољна се кора распала и приликом тог распадања у васиону су пројецирана земља и остала небеска тела. Магиска претпоставка гласи: На почетку је Бог сгворио небо, сунце, земљу и оотала телаГ • Све су горепоменуте претпоставке — хипотезе само варијације једног те иотог. Извесно је само то да нико ничег поузданог не зна и не може знати о пореклу земље. Знамо да постоји, да кружи око сунца, и да ће се, ако је вероватн, прорачунима научнпка, живети још -један трилиои година. ЈТзудском је уму дакле немогуће да докучи тајну прошлости, као што му је немогуће да сагледа крај. Јер, кра-
Питање порекла и . трајност земљине кугле спада у оне_ ствари које научннке највише занимаЗ у и — муче. Испитивање старости вемље спада у најомиљеннје научне послове. То је постала, Да се тако изразимо, права страст. Па ипак, много се није одмакло од опог што се већ зна, али су искрсле ванредно занимљиве теорије. Оне се углавноме оснивају на претпоставкама чнја се смеЛост граничи са бајкама. Ево неколико најзанимљивијих претпоставки научних бајкц о пореклу. У самом почетку, дакле пре две миЗшјарде година, земља је већ имала облик глобуса. И тај се глобус вртео већ око сунца. Али, нема ничег по?зданог у нашем сазнању о самом почетку земље, о томе како је она и на који начин постала. Човек је, у свом незнан.у, пипкајући по мраку, а жељан да се дочепа неке чврсте тачке и о.слонца, измислио разне претпоставке |— хипотезе о пореклу земље. Таквих „чврстих" хипотеза има безброј. Утлавном се оне своде на седам главних. А то су ове: Претпоставка о небупози. Према овој научничкој претпоставци некада давно, у временима недогледним, све је било само заковитлана маса налик на облаке. Нека смеса од паре и горућих Материја чије су нам супстанцпје потпуно непознате. У току векова и векова ова се заковитлана маса све више учвршћивала и ладила. Од главнине одвајали су се поједини деловн од које су постале планете. Нова небеска тела распоређивала су се на нама нелознат начнн. Сама главна маса преЈсворпла се у данашње сунце. Претпоставка о атракцији. Сасвнм Нротивно првој претпоставцн космпчка магла није од себе одбацгиа материје већ је, на против, њена страховито јака снага привлачила к себи масе луталице по свемиру. Од тих тако привучених маса ћастале су иланете. Претпоставка о метеоритима. Милиони сигнијих п крупнпјпх метеорита кружило је по свемиру и кружећи
Фоторепортеру )е пошло .з« рцком да приликом недавпе олује *оја ае спустим над Беогцадом учипи овај ванредпо лепи епимак УДара !РОМв. (Сиимак: М. Цигановић)
ја нема. Јер, суму: један трилион година не можемо ни да замислнмо, а још мање да срачунамо. Али. Све оно што је једном почело, што траје и жнвп, мора једног данаи да се заврши. Међутпм, и тај крај и тај далеки почетак губе се у ону бесконачност која далеко прекорачује граиице људског ума и маште. То је потпуно изван човека, толико несхватљиво да уопште ие може бити стварно. То је вечност. Васиона и земља су бескрајни. Људски ум не задовољава се „сазнањем" о бееконачности и бесмртности земље. Људски је ум спекулативан и воли да чини комбинације. Сва наша наука и ннје ништа друго до плод разних комбинација. Претпоставке о пореклу земље плод су матнте одиосно комбинације. Све је то самр теерија, као штр је те.орија и све оно што се односи на начине па које би земља једног дана могла да пропадне, ако.,, И тако настају разие теорије п прет^прставке које звуче као бајке пз 1001 ноћи. Те претпоставке — бајке веле: Земља ће пропасти услед судара с неком рецатицом, услед необјашљнврг нржара крји ће све уништити, збрг иртрпа, услед суше, зиме, или ће бити уништена у неком интерпланетарном сукобу. Научници, пспитујући ове разне начине пронастп света израчунали су и вероватноћу пропастп света и у погледу ове вероватпоће дошли су др ових закључака:
Начин пропасти: проиенат вероватноће: Репатцца 1 % Пожар 2% Потоп 1% Суш а 15% Зима, лед 80% Судар 1%
Све су то, међутим, јалове претпоставке које не воде ничему и које сматрамо научничким играчкама. Али, то је веома занимљиво. И људи воле да се забављају научним бајкама. Претпоставке о пореклу односно старости земље много су стварније,