Kolo

6

Г7ИШЕ ( ВУкГА Т10П-Ц Ш7ЈЕНО&А

II Ама један дан; — беше уз големи иост н баш уочн Благовес, гавда ме испрати да однесем неке рибе. Порта Не _ беше затворена; видим неко искочија у комшилук н мислим „Она је* н улазим у кућу „сербез" и не чука.м на врата. Кад там: никој нема. Уз оџак крчка Грне сас гра, и кипн, а баш уз оџак беше ги н амамџик за бањаље, — запгто знајеш господине у турско време не идешев наше жене у амами како сж, но си свак имаше дом амамџик, па Босле кад отидоше Турди н изменише ее адеш тај си такој по куће и остаДе. — Ја чујем вода клокоће отуда и н-е сећам се да се некој бања! Постаја такој постоја... кад загледам боље: Васка! Седн ои на столичку а гола... Коее измила па ги фрљила ннз грбину те гу нокриле како облаЈс ... а с обе руке мије очи од сапун!... Ја стојим сас онеј рибе у руке па ни умем да ги оставим ни да мрднем од место. Салте ноче да ме тресе једна грозница а очи ми се заковале за онај пенџер од омамџик на не могу да ги отковем. А Васка се мије!... Треска тас кад онаво жмурећи узме да црпе воду из кааан. Прска вода и диза се пара око н>у и замагљује пенџерче од амамџик. Потраја то такој један аран „черек", докле се она подиже од столичку онакој како од мајку родена, сес восе спуштене низ себе, голема, тешка како нланина... загледа се па куде мене, па изману што могаићи сас руку у ненџер! Бегај викна од дотле улчо улави!... Што си станаја туј Како брљив? Ти ли ће ме мене гледаш како се бан>ам, шкембе ни једно!... Додка спушта глас, Његово милииом озарено лице постаје измучено, његове усхићене очи спуштају се сетно на астал затим на дошљака који Се на махове смеје грохотом а затим ностаје озбиљан опет и пажљиво слуша тешку Додкину исповест. Такој господине уздише дубоко одЈеданпут Додке!.... Таква беше тај Васка!... Ама сам гу се осветија, истина осветија сам се и на себе; бидна шкембар, ама и на н»у несам гу направије ћеф да гу се поплачем ели Да гу поручим како ми је снагу ра<&и'пувада, памет хи узимала толке године исполак, а тој вечер дибИдус! Зашто мислиш пожалила би ме, ели би гу било грех?! — Јок море још те би гу тој било дика и сеир да ми потерала. А таква је и сг. Видим гу по неки пут; остарела, големи синови има. а још је „азгн" и намћор ... Слте снесе веђе кад прође кроз чаршију а кад нрође поред тебе одмери те од главу до пете како да ће да те поједе сас онија њојни очи. Ама да ти казујем што поче, то прв има да чујеш! Кажо ми рече тк оне лакрдије што ти ги каза, ја само фрљи онеј рибе па спотураећи се отворим једна па друга врата! — како сам прошеја кроз двор, како сам искочија у сокак, куде сам лутају сву ноћ и ск не внам. На зору осети само како ме неко дрма за раме, отворим очи и видим над мене Митра пудара и чујем вика МИ: Дизај се бре мушки, какво спијен>е у овај пролет овдак?! — Земља ће те испије, снагу ће ти расипе, не чујеш ли од чесму вода како иде? сва земља мокра. Пођо да се дигнем ама не могу. Ча' Митар ме >зме под мишку, поведе ме и све уфћа: што ће бре пусти Коле татко ти и мајка да ти праји кад те види овмвога. — Ошамути ли те непгто „нагааи" ли: куле с пишаја ноћас?! Ја како мртав. Видим само идем низ „Рашку" чујем позанас чесма клокоће а кроз шибљаж око лојзиња уцветаја глог. Прођамо нреко јаз и искочимо на бањски пут, па полако на куде на мој дом. Туј иеко одана малко и поче еас шапутање да молим ча Митра, да не хазује куде ме је нашаја, но да рекне да сам се поболеја ноћаске работејећи у дућан, и туј да ме је нашја пролајзећи у лојзиња. А тај Митар беше аран човек Бог да га прости; а сас татка ми и мајку беше „аран" доодеше куда нас, те ми се урече дек ће ћути, и лакна ми береме од теј гајле што поче да ме једе: да се не чује мој резил! Ама не сврши се на тој.

врљали. .. и паднем колко сам дуг У8 праг. Натрчаше братнева деца, татко, мајка, диже се вдно плакање, натрчаше комшике те ме доведоше до кревет попрскаше са светену водицу н увише ме па у черге да не озебем! И тај дан, од тај цвилење мајкиио ми нешто ми се преврну у срце. Болест не понушћа, горим, а кад се одберем па Васка пред мене, ама више се не нретурам по постељу кад ми искочи пред очи! Не губим свес, само почне да ме узима једна злиња, једна мука, што неје туј па да гу обалим на вемљу, да гу ритам, да гу газим с ноге, и да гу скубем косе за онија речи и онуј бесрамну голотињу њојну. Па такој сваки дан, и кад ме попу-

Падо да легнем болан. Ватрушина, бунца.ње, а кад се одберем пред очи ми Васка, а у уши онај реч — Шкембе. Доодише ми газда и газдарица доносише ми понуде и иљачи, ама Васка, тај вере ми поручи нешто по некога, ни .пита што ми бидна и како сам. Пуста младост господине па човек самога себе лаже! Нада се... мислим: девојка је на време па ће се сети, дек ме је занела, дек ме је усрамила и утепала, сас онај пусти реч па ће ме пожали! — Ама тај вера ни абер... Болова од Благовести до св. Тројиду. Дигоше сви руке од мене. Ама тк од Један пут испрати ми Го©под један „сабр" на срце, једну љутину и један инат, и од тој се диго, само слушај. Баш на сам дан Троицу браћа и снаја ми разиђоше се по цркве. Пенџер отворен а одту долази ми у собу једна милина од небо и земљу. А звона звоне од све три цркве од Шапраначку до Градску и од с"в. Никољску... Ја легам сав у зној а туга ми се савила на срце како тамнина. Видим већ је душа дошла.до искачање. А око мене там по за пенџер све се распуцало, расцветало, размирисало, — сунце греје на само што ми све не викне од туд: Дизај се бре од туј посте.љу! — И сузе почеше да ми врцав на очи. Од један пут учини ми се некој вије кроз кућу. Ослушну и чујем мајка ми тумара по „избу" испод кућу и пвили како да гу некој месо сас кљеште кида од снагу, Како с нож у срце да ме удари некој! Баци чергу од мене, па онакој готово мртвак, почо да се спотурам по собу, док не дођо до врата. Уватим се за њи и плачејећи почнем да викам: Нане!... Нане мори ... не ме мори плачи на живот!! Господ белким неку нафаку ће ми испрати може бит здравље ће ми још даде ... Дођи при мене, несмо се сас камење на њега

шти малко ја се сам распаљујем и зборим си на глас: Држи се бре Додке! Зар татка и мајку да утепаш, кућу у црно да завијеш, мла.дост и снагу у земљу да си турим, за кучку казанџиску! И проједо. „Такат" поче да ми долази. Почо да се дизам по малко на ноге. Дође и жетва. Ја седим на столичку пред врата натерам децу те ми отвору порту па гледам сабајле аргати како прооду са српови преко руке и смеју се и шалив, како да су погазде од газда Јанчу. А навечер кола крче кроз сокак. сас снопови и па мирише од туд, и песма и шаљење! Ја слушам и мерак на живот све ми се повише враћа. Почо да искачам и у чаршију. Отидо један дан до дућан. Обрадоваше ми се Бог зна колко, ама ја само што седо, стара мука поче да ми се врће у срце и од трг, из дана у дан поче па да ме једе онај реч „Шкембе". Бори се, трпе, ама један дан рипнем на столичку ритнем гу с ногу, и улетим у кућу. Мајке мори викнем од врата, одма да иде татко у ча Арсу касапина да купите неколко пгкембићи да ги уредимо и да ги туриш да се вару. Пусти родитељи почеше да севијев око мене; мислешев зар плудеја сам!... Ама, ја не попуштам Ако искате викам живог да ме имате уработите тој што ви каза! — кад сам шкембе нек сам шкембе .. Нека „ву" се насити срце! Татко и мајка мв на једанпут ућуташе; сетише се зар дек си имам неки тајни огањ у срце. Набавише шкембићи мајка ги свари исече на парчики све како ву ја казујем, попржи ги сас алеву паприку и сас зелени папричики п насипа ги у једаи голем ђувеч. Ја сподби онај ђувеч истрчим пред ђаурску меану с њега и викнем што могајећи, како ск што викам. Шкембићи, пгкембићи ... врући...

Свет поче да се збира и да се ис< чуђује... почеше да ми продив комшије и другарог: Масе Аџи-Николин па Ват.а „ђавурче" па „вамиирђије" и други и да ме исиитујем што ми бидна при красан занат пгкембар да биднем! А газда ми мајстор Дане искочи убрго по тој, једну вечер, горе при мене, приклекна уз онај ђувеч па ми св загледа у очи и одмана с главу на како испитујући ме каза: Абре санко ти овој од неку муку раЈботиш; — нее без ич?!... Е!... тк да му бе казаја све, бел? ким би онај проклетија Васка биднала моја, па да данас друкче би ми пе^ ро играло — ама ја занеме повн главу и одману с руку: Неје ча Дане — тажој му беше име на Васкинога татка. — Нема фала на Господа никаква мука, ама од како болова, дође ми такој, полаку работу за живот да нађем. И тажој сам од с-илан јад и срам тури печат на судбину... Слага! — и испуни се оној што је било писапо, ами жал у срце остана.! .,. Сећа се човек_ за све а повеће св у овај пусто летњо време, кад зазрив жита и врелини удари од земљу а кроз баште замирише замбак, онај што га Васка најволеше и најмириеаше. У тој време фати ме неки саклет, дође ми све да оставим да искочим горе на неку ледину па да заријем главу у онуј врелу земљу и Да удишем онија мириси докле ми душа ие искочи, ама па сетим се домаћин сам, татко сам, деца имам... па нотрпим тој докле ми прође ... Како такој господине, уздише уморно Дотке, живот прооди... А работа ми тк пође; муштерије^ колко оћу, по нашинци почеше да ми доодив и господа, да ми фалив руке и уадјање и пара поче да лада. Нагоји се. Па почеше по лице и неки плици да ми искакав, а моји на дом, беше ги малко зазор због овај мој занат; ама па' што остадо жив. од радост ће испрснев ... Гледав ме, похсменујев се... Татко ми врти с главу, а мајка и снашке шапћу по ћошкови... Овој му је на брате „Ерђенштина"! — да га женимо вика једаи дан најлара ми снашка Митра што ме викаше „брате" од голем милост ... И оженише ме. А после, све да ти казујем; мпого је господине. Теке и за оволко опрошћавај ми, намучи те ... Ништа, Дотке каже дошљак, али чудан сте ви свет! Дотка се рза из своје утучености устаје нагло и каже: Е јес госиодине! Ск си потрефија!... Ама едно ће ти се молим, не казуј овој од мене што чу вечерас, зашто знајеш... ти си јабанџија, ск си туј, јутре ће те фати едн „палаграф" па ће седнеш на „фајтон" и ће си отиднеш, а ми овден како и сам што рече чудан смо свет. Од „Топлик па до Текију", сва чаршија, поштени и арни људи, домаћини, ће ти се иађев и у лошо и у арно, ама само л'и насетив ла има зашто саир да ти потерав. живот ти веће у град нема ... Не брини Дотка каже дошљак и пружа руку Дотки који је говорећи наместио своју капту о врат и пошао. Напољу топло греје месец Дотка жури опет високо горе где у густом воћу високе чардаклије и мале кућице, чине чудну мешавину да тамо на своме маломе доксату што скоро лежи на земљи, иза. једне необојене капије у сенкама, иађе свој мир и утопн евој „саклет" и жал за ту ноћ. — К р а ј —