Kolo

екоро на периферији Крагујевда налази се на изглед скромна вила професора Јована Мвд>ковића. То је једна од знаменитости главног града Шумадије пл и целе Србије. У љој је смештвна највећа, најбоље сређена и очувана библиотека Шумадије и свакако једна од највећих приватних наших библибтека. Ову ретку библиотеку професор Јован Мирковић створио је од својих средстава, одвајајући кроз дуги низ година од плате. Још за живота професор - библиофил ставио је своју богату библиотеку општини и грађанима на раслтоложење. О еличанствена манифестадија Коагујевца прилккгш двогодишњице владе Народног сшаса била је истовремено и манифастација српске свести и свечана народна смотра. Иајвећи део учесника на овом великом збору био је одевен у лепе народне ношње. Нарочито су падале у очи дивие женске народне ношње. На слини св виде три девојчицв које су претседнику владе, генералу г. Недићу предале букете. <мг рошле суботе и недеље одржа* не су у Београду утакмице за лакоатлетско првенство Србије. Овогодишње утакмице биле су значајне и по томе што еу у њима са лепим успехом учествовали лакоатлетичари из унутрашњо'

ЈЈ оред давно увежж деног „добровољачког динара" уведен је сада и „Обвезнички динар". Намењен 1е помагању обвезника Националне слулсбе и то оних који су. по завршеном обавезном раду, остали или без средстава или још нису добили какво намештење. Кантица за скупљање „обвезничког динара" налази се за сада у кругу Војне болнице и сви они који долазе у болницу или су у додиру са обвезницима радо прилажу динар-два.

Д осматрајући ове волове како мирно преживају склони сте да верујете да је на слици кутак неке паланке или већег села у унутрашњости. Међутим. то Је у самом Београду, до пијацв на Каленића Гумну. Оељаци из околине обично колима довозе животне намирнице коЈв св до поднв раепродају. А дотлв волови могу да се одмарају.

ме се. онако успут. користи прилику да прода оне шарене цедуљице што садрже „срећу" или проричу увек лепу будућност. ЧСнимци: А. Симић 9, приватна својина 2)

акорећи предграће Београда, Раковица се поводи за престоницом, па тако има и свој коозо. Истине ради треба рећи да овај „корзо" није свакодневни, и, разуме се, и није толико посећен као београдски, али је инак „корзо". Празнички. И нриликом свих већих празника, а н неки пут кад је у недел.и леп даи појављују се младе сел>анке и сељаци из околине и из самог места, па заједно с млађаријом гра1>аноког сталежа нрошетају тако неколико нута горе доле.

сти. Нарочито су се истакли сиортисти из Шапца и Ниша. који су у више дисциплина постали дрисавнн прваци.

цича кога приказује слика Једаи је од оне двојице-тројице који продају „срећу" и „ проричу" будућност. Али то није његово ни једино, ни главно занимање. Он

је, у првом реду, амбулантни обовештајни биро. Тренутно његова је „станица" на БајлоновоЈ пиЈаци и пролазници, већином сељаци, који у близини имаЈу посла обично се њему обраћаЈу за обавештења. Показује им улице и трговине или наддештва и. разу-

а УметничкоЈ акадомији обављени су и -завршени ових дана поијемни испити. Занимљиво је подвући да се пријавио прилично велики броЈ кандидата, преко осамдесет. И као увек, и ранијих година, велика већина жели да постане сликар. и само мали део жели да се посвети вајарству. Тако је било и _ове године. Вајара - кандидата било Је свега десет. Комисија састављена од управника и проФесора прегледаће ових дана све радове кандидата. а идуће недеље већ почињу предавања. А дотле ће кандидати већ знати резултате испита. бвезници Налионалне службе за обнову СрбиЈе радили су и у Макишу на исушењу подводног и мочварног земљишта. И њихов напорни рад уродио Је плодом. Данас Макиш престаје бити легло комараца и постаје плодно земљиште. Поред осталог обвезници су изградили и одводни канал дуг два километра. БлагодЕЈрећи труду обвезника оопособљено Је 400 хектава земље.

ЈТ рошле недеље о** творена Је У Vметничком павиљону на Калемегдану Земаљска изложба радова Привредниковог подмлатка Срп ске заЈеднице рада. Циљ је ове изложбе, на којој су шегрти из целе земље изложили преко 1500 радова, да покаже и љубав подмлатка пре ма стручноЈ спреми и плодове рада. Међу изложеним предметима из разних грана занатства има много заиста лепих радова, доказа даровитости и жеље за усавршавањем.

"О аља се спремати за зиму. Бео** градски „земљорадници" убираЈу сада плодове свога рада али истовремено. како многи од њих кмаЈу и сврју стоку, спремају и за њих зимницу. Сечка, добра сточна храна, већ сада се припрема. Престонички „сељаци" постали су прави стручњаци.