Kolo

13

Ловац у ш^ми

3А ЦЕЦУ, ДА СЕ РАЗОНОДЕ И ПОУЧЕ

Г7ИИЈЕД ^оЈАЛИМОбИк:

VIII И баш у том часу, док је брига пече, : Сети се опога, што јој крава рече: „Кад ти што устреба — по дану ил ноћи, Моме гробу дођи, ја ћу ти помоћи". Пепељуга хитро крави па гроб иде; Ту мало збуњена један ковчег виде. Овај ковчег беше пун дивног одела,

А на њему стоје два голуба бела.. И затим голуби — у том истом часу, Гукнуше девојци у једноме гласу: „Изабери Маро хаљину но вољи, Огрни се шалом, који је најбољи; Па иди у дркву, што свак даиас чини, За посо код куће ти ништа не брини; Ми ћемо без тебе да свршимо посо, Да скувамо ручак и скупимо просо". Кад је Пепељуга чула речи ове, И видла хаљине све лепе и пове, Пошто јој хаљине беху врло миле, Обукла је једну — све 0д чисте свиле; Сва срећна да има бар мажо слободе, Опреми се лепо па у цркву оде. IX. Када Непељуга већ у цркву крочи, Све живо на н>у је управило очи; И љеној лепоти дивили се много, Питали се: ко би ово бити мого! И царевић млади кад је такву виде, Задивљен лепотом с н>е очи не скиде. А кад служба Божја близу краја дође, Пепељуга брзо својој кући пође. А кад стиже кући — баш јој беше мило, Пошто виде да је све у реду било. Пепељуга брзо све хаљине скнде, Па са њима право до гроба отиде, Где је ковчег чеко, Боже чуда твори. У аега све стави а он се затвори. И док Пепељуга чудити се стаде, Ковчега одједном некуда нестаде. Тада се ускоро и маћеха врати, Кад затече спремно све се заинати; Да ли је могуће, пита се у чуду, Да толки послови већ свршени буду.

Баци су пошли зећ у гиколџ. По игралиштима остала си само деца која још не полазе и школи. . (Онимак: А. Симић)

X. Идуће недеље маћеха. се реши, Опет ће у цркву — јпр неће да. греши, И овога пута — зар бн друкше смела, Овоју милу ћерку са собом повела. Ал сада маћеха, љута као оса, Разбаца по кући миого внше проса; Пепељузн рече да га свег покупи, Јер зло ће је сиаћи ако се наљути. Када после тога Пенељуга виде, .Да маћеха с ћерком у дркву отиде, Брже-боље опет до гроба похита, Да. голубе беле за помоћ упнта. И кад Пепељуга нза куће зађе, Ту на гробу опет два голуба наће, Како оба мирно на ковчегу стоје, Препуним хаљина све сребрне боје. Пепељуга опет сад је срећна била, И на носо више није ни мислила. Већ од чистог сребра обуче хаљину, Намести се лено па у цркву мину. Сви присутии опет задивлЈвни беху, Њезиној лепоти и нежиом осмеху. А царевић млади кад је и сад внде. Гледајући у њу очију не скиде. Пепељуга цркву изнад свега воли, Па клече и поче да се Богу моли. Али пред крај слуагбе наједном се прсну, (Наставиће се)

А/ш

На обали где се педа скупљају се људи, деца. Огрпљиво се гледа, чежа, да наиђе риба нека. Крај Поре је •друштво веће. јер Пера је добре среће.

0

А Пера ее само слади: сваког часа рибу вади. За, то време мала! Аца увек залуд мамап.баца А Вељко се слатко смешка. само једна . — али тешка.

Воја има наде слабе; место . рибе вади — жабе Река шуми. ветрић нија и сунашце благо сија ... М. Баскип

Пш пут сгм цо шше

Јовица {е први пут пошао сам у школу. док |'е оаније увек ишао «а мамом. И већ на првом кооаку зОунио се. 1ео од места на коме се налази полазе пет разних путева. Којим треба да пође да би стигао до школе.

Ловац |е усред туме. Са љнме је. иаравно. и п.егов пас. А пошто држи пушку спремну, значв Да 1е у Олизини дивл»ач. И заиста ту је један зеи н Једна ср»а... Видите ли и ви пса. срну И зеиа ? Преко г.сља, сд села до села

г 1 1

1

ЈШ

1

1

1

-1-

1

1

1 I

1 1

1

1 1

1 1

1

1

1 1

1

У0т

Између ова два села налази сг поље нуно изукрштаних врзина Збот тога и није лако отићи по љем од Једног до другог села. Ни је лако али није немогућпо. Ак само мало бол>е загледате. вил ћете и сами да 1е тако!

Свако дете игру волџ Ко хлеб, којим глад утоли Ил' ко воду, коју пије, Мл ко нешто још милије. Сви ми зиамо да је тако, Али мудро ђаче свако Зна да несме игра слатка Бити преча од вадатка. Рад је увек изнад свега: Игра дође после њега. А-а

једном потезу

Иеколико прегледа за оне мале цртаче. који воле. умеју. да цртају сваку слику у једном потезу.

ко.ш то не

Р Е Б У С