Kolo

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ\

НЕДЕЉА 3 ОКТОРАБ. ј Љутио се синоћ ДН, /Ју^\ сосн комшија што М У жена није заI ) Јг/Гд шнла ДУГме на панјЈ\Ј/ц7/°ПТ_Т талонама, а госпа \ Тј / УЈц комшиннца узела Ј Да се извињава: — Боже, Мико, па толико ме јуче болела глава, кад сам могла... Уосталом то пије разлог да се љутиш. Ваљда ти је више стало до а;епе њјго до нанталона... : — Хм .. . (учиии госн комшија) Без жене могу да нзиђем из куће а без паиталона...

ЧЕТВРТАК, 7 ОКТОБАР. Јуче у друштву, на поселу комши- "\ ском, развезао онај / наш стари профе- '{ујГмЈЈ' \ сор да хвали остр- I во Тахити:. — То вам је, љу- ^^ТЈТЈ ^~1) ди, богомдано ос- I трво... Увек је време лепо а становиици острва уопште не брину о храни... Госн комшија се умеша: — Па то је онда очајно тешко за те Тахитанце. Не могу да говоре ни о времену ни о јелу...

ПЕТАК, 8 ОКТОБАР. Вио јуче лекар ј - л код једпог нашег ^Ј\Ј 5олесног суседа, па ДљРу?С/~| му рекао после пре- Ј/ ЏуЈУ-хУ К гледа: СГл? [ Х / ЈЈа / Ј — Задовољан сам Т вашнм стањем... у ^ Цанас много боље 1 кашљете! ' — Па није ни чудо, госн докторе. Целе ноћи сам се вежбао.

ПОНЕДЕЉАК, 4 ОКТОБАР. Била ономад свад рА ба у нашем ком( ^ шилукју , и к ^м, неГ?(| КЈ| стари винџија, \ ха !цврцпуо мало вииге па у °Р е Д. Р 1 '?" ка узео да' овако наздрави: — Желим вам драги.моји младеици да овакав дан прослављателешће...,. Младожења се усудио да протествује, али га кум прекиде: — Лма, шта се ти живцираш. Не кажем ја то теби већ млади!

СУБОТА, 9 ОКТОБАР. Реклама је, нема сумн.е, добра ствар, али кад ни- /^Рр је претерапа. Ми, г(\[1 напрнмер, имамо у .Д ј&, комшилуку једног кХ^чД фармацајта, симиа Ј/ гичиог иначе човека, који је недавно измислио неку водицу за пораст косе. И јуче пита га госпа комшипица: — Је ли добра та ваша водица за косу, господпне компшја? — Одличпа. Ево прошле недеље је једна дама зубима пзвадила запушач на бочици с водицом и, замислите, израсли су јој бркови! М-ћ

— Мила моја, дапас би хтео до вџдим „Севиљског бсуберинп'"! — Шта!? Зар на данашњу скцпоћу толнка рискош! Па досада си се увек сам бријао!

УТОРАК, 5 ОКТОБАР. Онај иаш сусед ;унлент говорио ка СР\ ко ^ е Д а се пС есег). ли.у неки скупљи 0'Ол-тА стан - Јуче, иеђуЈ тим, срео га' госн комшија на степеаицама и запитао: — Шта је комшија, нисте се селиди, а рекосте да намеравате да_ узмете скупљи стан од овог који имате? — Б, иећу да се свлим, пошто ми је газда повисио кирнју!

СРЕДА, 6 ОКТОБАР. л Скунио се јуче цео комшилук код Шгоспа комшинице ' па се развезао разговор о разним централама. Једни . хвале други критикују, тек се уме' ' ша госн компшја: »- Море, пису рђаве те устано-

ве, те разне цснтрале и за кожу и за. текстил и за дрво и тако даље ... али грешка је што фали она главпа централа. Њ"у да оснују куд би нам свима крај био .. ^ — Шта да оспују? — заграјасмо ми сви у глас. .— Па, брате, да оснују једну: „Централу за памет". То нам је најпотребније...

■— Спремио сам једпу дивну збирку песама, коју ћу издат.и под псеудонимом Душан Јоваповић! — Шта, па зар си баги то име и презимв нашао, када се тако зове скоро сваки трећи човек! Ваш си немилосрдан! Зашто да после пате толики људи.

•— Теткице, хоћеш ли ми донети карамелу ако ти кажем зашто су се свађали тата и теча? — Хоћу, добро моје х«г«1 г— Па тата је тврдио да ти чзгледаш као страшило, а теча је доказивао да см право чудовиште!