Kolo

111

3А ДЕЦУ ДА СЕ РАЗОНОДЕ И ПОУЧЕ

110СЛУШН0Ј ДЕЦИ

Би, драга децо, евакако увиђате да и ви имате здраву свест и да већ у младим и почетиим годинама знате шта је добро а шта зло. Зар није лепо када вас који лено и нежно гледа, а није ли руж»о и за осуду што овај или онај злонамерно вас не разуме. Па и деца су некада плачљива, злобна, неискрена и колико је то одвратно, а колико је опет лепо од неког малог када пријатно говори, када вам од срца иуди играчке и књижице и када вам отворено без улагивања приступи у свако ваше друштво. И волите и нехоТице ону децу која се не свађају и не туку, и која су чиста и лепа. Није тешко бити добар. Свако дете то постаје од природе. Теже је бити рђав, јер деца по традицији увек су склона бољему. Али ако видите да су нека покварена, знајте, да и онда нису она крива него њихови зли старатељи и опростите им. Али докажите им да и они могу да су бољи и тако срећнији. Јер ако остану и даље тако рђави постаће веома несрећни људи. Немојте никако бити себични. Ко себе више воли постаје самоа»уб и то је већ једно велико зло. Од ових постају временом они, ©д кога многи и многи пате. А то треба одмах, без одлагања, осудити. Будите, децо мала, само добри. Будите паметни и желите свакоме најбоље да се то и вама пожели. Живит« даље увек у миру. А како се научите као мали такви ћет^ батп и као старији. Од добре деце постају једино д<Н*јМ* људи. НЕМАЊА ПАВЛОВИЋ

Шта је после било, рећи ћу вам тише: добило је маче батине к'о кише. То је лек једини — пословица каже — оној деци, којој савет не помаже. Истина је цела све, што сам вам рек'о. А ако ми од вас не верује неко, нек' потражи негде у неком сокаку и о том упита мудру маца-баку. А-а 0 Када су јуче питалн Злату кот више воли маму ил тату, она је рекла: „Тачно је, малим, исто к о маму

1) Вергјте ми, Оека .Баш је чудно дете. Јуче је добила Лоптицу од тете. 2) ТПарени се лопта Нигде нема мрља. О' њом ее Сека не игра. Неће да је прља. 8) Пере је сапуном Мази ге и тепа. Чак н кревет има. Њена лопта лепа. 4) Али, то бар неће Трајати до века: Још је много мала. Наша чудна еека. Олга П. Зупан ученица III раз. гимназије

^е\/Шшлуг,

Мала секнца« лептнрн

Пут до мајчиног срца

У средини овог лавиринта налари се мајчино срне. Преко којих врлина и добрих особина можете најлакше да дођете до мајчиног срца?

Жацл шкала

и тату волим. Они су увек добри и благи и зато су ми једнако драги." М. ВАСКИН

Будитпе бржи

Два су коња и два каубоја. Обојица су бацили ласо. Ко је ухватио кога коња? ПокушаЈте да одговорите брже него што 1е каубојима успело да сами расплету конопце.

Две речице су извирале еа истог извора; обе су биле чисте и прозрачне. Прва је протицала кроз шуму, затим кроз ливаду носећи песак и шљунак; освежавала је крај кроз који је пролазила. Друга речица је пролазила кроз блатњаво и нечисто земљиште; постала је мутна и прљава и нико јој иије прилазио. Тако се дешава и људима: стварају карактер према средини у којој живе. Увређена свиња „Што си тако много љута* 9 Овца свињу пита, „Кад никаквих брига немаш, И увек си сита"! „Наљути се крава Булка Баш код пласта сеиа", Грокће свиња, а на уста Ударн јој пена. „Ето видиш још у меии Силна срџба тиња, Јер ми Булка јутрос рече: „Штета што си свиња". БАТА МИЛЕ За поштеног нема ^еће Ни радоети а ни г ереће. Нег* кад мирно дужноет меће На слабачно своје нлеће. Ца е товаром овим креће Отазом. којом савеет шећв За тога се може рећи: Од највећег још 1е већи. А -а.

Преглед $а мало боље пртаче који се не плаше слике на које треба дуже радити. Али са мадф добре воље, све се може. Куца, маца, лутка, Ал' су ту и бриге: Сека мора да научи Лекцију из књиге. | Зато и не гледа Ту дружину малу, —* Кад научи лекцију, Заметнуће шалу. Зато цела дружина Баш озбиљно ћути, Јер се боји да секу Нешто не наљути. Кад лекцију научи, И пребрине бригу, С њима ће се играти, Затворнће књигу! АЛ. МИЛИЂЕВИЋ

|и дебеле, унуцима чита шта мудраци веле. Десило се ово баш онога дана, кад је ова школа кришом насликана: мудра маца-бака, пуна збиљске бриге, унуцима малим читала из књиге: „Почујте ме, децо, уиучићи моји, шта у овој књизи записаио стоји! Све старије од вас слушајте и штујте. Не зборите ружио, нити кога псујте! Нека свако пазн марљиво на себе, иека једно друго не гризе и гребе. Чисто да држите и уши и шапе. Нека вам њушкице прљаве не зјапе. Једите толико, колико је нужно. Прејести се, *о је нездраво и ружно. Сем воде и млека свака друга пића шкодљива су јако за здравље мачића. Ако неко жели ђаконија више, нека се потруди и нек лови мише. Ономе, ко проба да нешто украде, претући ћу шапе, то нек добро знаде. Кад сте изван куће, и још на сокаку, владајте се тако, к ч о што личи ђаку. Не дижите ларму да звоне сокаци, као што то чине неваљали ђаци. Играјте се само у дворишту своме, али не чините досаду никоме. И нек' вам је игра поучна и кратка и то после школског свршеног задатка. Не терајте лопту, нек' је ђаво носи. Због тога су многи ђаци често боси". Ово маца-бака рекла је што јаче. И тад шутну лопту најстарије маче.

Пгледајте добро, секице и браце! Ово вам је школа за малене маце. Приличио је проста, а није ни скупа; у њој нигде нема ни стола ни кл уиа. II ред у њој није к'о у вашој школи. Овде седи свако где и како воли. Учитељ је ево мудра маца-бака. Четири мачета *— „пуна школа ђака". И ако је маца всћ одавно стара, она добро види и бер наочара, и из ове књиге, тешке

Баштпованов шегртп

П •нтован седи и чека свог поиом ћника али се он никако не Јанл>а иако Је ту. Видите ли га? Погледајте слику са сви.Ју страиа ип. Нете се уверити да је заиста ТУ! . . .