Kolo
5
* 9 *
о
"ђоооезик
/ Ј/1ј1&јџ1 суплент Милан Алексић /1г I опет је освануо нешто туро^ бан. Претурао је тужне мисли по глави и поред ведрог и насмејаног јутра које је мамило у живот, у радост, на рад. Живот је леп!... цвркутала је једна птичица под самим прозором, Алексић је дубоко уздахнуо и одлучно скочио из постеље. Доста с тим дру-
казала му она без увијања. „Прилика је јединствена и ми је не смемо пропустити!" Тетка се одмах спремила и
штвом окорелих нежења, с том момачком осамљеношћу и гунђавим газдарицама! Осећао је да полако пропада и да се његова мушка снага и урођене способности улудо губе у димљивим просторијама и бесциљним седељкама. Један кутак, светао и топао, у коме ће се одмарати после наиориог рада и осећати као свој господар, може му створити само нежна рука добре женице. Уживање, одмарање, па и помало свађе као промена, добро ће му доћи после ове једноликости бећарског живота која га просто убија, која му трује душу ... Ожениће се, и то из ових стопа! Раскретиће са свим досадашњим навикама, па и са својом момачком слабошћу, како је називао своју несуђену, једну паланачку лепотицу, иначе велику каћиперку. Као сваки млад човек и он се загревао лепим изгледима девојака, а нарочито згодном „Госпођицом Загонет* ком'% како су је звали због њеног дјј-. жања. Код ње се никад није знало шта хоће и да ли јој се неко свиђа или не. Све је изазивала и охрабривала својом кокетеријом, да би у идућем тренутку немарношћу и дрскошћу потпуно уништила искрсле наде. Изгледало је да Алексића нарочито симпатише, и то му је на више начина показивала. Био је добар математичар, али никако није желео да решава проблеме у приватном животу. Доста му је било „непознатих" у гимназији, код куће је желео јасиу ситуацију! Одлучио је да се пусти низ пругу и пронађе екривени бисер, који ће украсити његов живот. Доказаће да човек сам ствара своју судбину. Узеће оно што он буде хтео. Већ је имао у изгледу нешто одређено, у виду добре удаваче у суседном месту ... Г Орасположен своЈоаГ""0^ г је до кафане да обавести другове о новим. судбоносним перспективама. ЕВегови пријатељи ражалостише се веома на ту всст, и скоро проплакаше што ће изгубитИ најбољег партнера. Замолили су га да проведе са њима последњу, момачку, седељку. Оклевао је мало, али није им тек могао одоити. За последњи пут. Испало је сјајно. Било је опроштајних говора и бећарских песама и су?а, свега, а највише вина. А када је наш Алексић кренуо једва је и!иао времена да ухвати воз. У глави се мутило, али је кроз свест провејавала ведра мисао о постављеном циљу. „Све низ пругу 1— по бисер прави!" Клопарали су точкови и уљушкивали Алексића. Одједном се иробудио из блаженог сна. Воз је стајао. „Ту смо!" помислио је и дохватио кишобран И коферче. Али запренастио се кад је видео да је већ одавно прешао своју станицу. ЈШта са* да? Мало се замислио а онда се сетио да баш у томе месту има неку тетку, рођену проводаџику и организаторку бракова. Свеједно. Кад је изазивао судбину, ето је сад! — С тим мислима упутио се тетка Маци. Тетка се пријатно изнеиадила. Он јој је одмах признао да га је пут случајно нанео у то место, али да ће се радо ту одморити ит.д. ит.д.Али тетка Маца је одмах осетила да је по среди нешто 113 њеног делокруга. „Имам за тебе нешто одлично",
препоручила младом супленту да припази на пасуљ који је баш била при-
деавила. „Пази да не загори, а Јза одох у извидницу". Алексић је са уздахом еео крај штедњака и савесно мотрио на пристављени пасуљ, премишљајући о чудним перипетијама судбине. Ио тетка је била „ватра жива"у свом послу, па је убрзо послала по Алексића да дође у ту и ту улицу и кућу, најугледнију кућу у месту, на „гледање". Кренуо је са мало стрепње, али и пун ишчекивања. Ишчекивање га није п|)еварило. Први утисак био је заиста пријатан. Породица, нешто строга, посматрала га је с извесним подозрењем. Боже мој! био је странац. Али оиа, девојка, била је слика — и заиста његова ирилика скромне, добре девојке пријатног изгледа и вредних ручица. Поглед топлих ирних очију и свежина којом је одисала одмах су га освојили. Посматрали су се. Ово је испитивање испало задовољавајуће јер се, после обостраних сумњичења и утврђива%а вредности и солидности кандидата и породице, идила срећно зачела у парку, на некој осамљеној стази. Стисак руке и пољубац украден под плавим шеширом и благонаклоним окриљем дискретне јелке, утврдили ч?у темеље нове „обетоване земље". Тетка Маца је своје заслуге такође афирмисала. Добила је више поклона ... Алексић је сада већ увелико поседник жељеног брачног кутка, и свакоме саветује да се пусти низ пругу и то сасвим озбиљно ...
птхв * нарик
Боз се лагано трескао јурећи поред Мораве и кроз плодна поља. Километрима поред пруге видела су се поља засејана пшеницом и кукуруЗом, ту и тамо по која шумица, шибљак и зелена ливада на којој су пасле овце. С времена на време виђали су се дивни предели као у филму. Али два човека која су у једном купеу седела један напрама другом ћутала су целим путем, ни не погледавшп лепе пределе поред којпх су пролазили. Млађи је непрестано читао многобројне новине и часописе које је један по једли вадио из џепа, а старији непрестано нешто гунђао, бројио и с времеиа на време дремуцкао. Пренуо би га само који јачи тресак воза или нагли завијутак који би га померио на седишту. Одједном младић скиде поглед са н&вина, погледа околину, па свог старијег сапутника, који је у тај час био будан, и запита: — Опростите, молим вас, господине, можете ли ми рећи колико је сати? Стари га строго погледа, подиже поглед према стварима које су се налазиле у мрежи више младића, и не одговори ништа. „Можда се нисам изјаснио довољно јосио >( ЈлаС1«0 ",.л2јздслп младић и понсви питање. Али и овога пута ^Гб^дооп одговор. Љут и увређен младић се поново задуби у своје новине. У купеу је владала тишина коју би само старији од времена до времена прекидао својим ка* шљуцањем. Напољу се лагано спуштао мрак. Далека поља губила су се у сумраку који се све више приближавао. У даљини већ заблисташе и прва светла Београда. Стари живну, тешко устаде и проговори својим промуклим гласом: — Ја сам стар човек и не могу тако лако да се сагнем. Молим вас, будите тако љубазни па ми извуците кофер испод седишта. Младић хтеде да му не одговори, да му тако врати мило за драго, али видевши како се старац једва диже, саже се и дохвати му кофер. — Горе у мрежи имам још један коферчић, рече стари, молим вас дохватите ми и њега. Младић послуша. Локомотива звизну и воз стаде. Младић узе свој кофер, мантил и шешир и хтеде да изиђе. Али га стари задржа. — Ви сте млад и снажан човек, би ли ми понели овај већи кофер до излаза? Младић га погледа још једном, узе кофер и изнесе га из воза, пређе пре-
ко перона и донесе га до излаза. — Тако, рече затим, заиста не можете казати да нисам услужан, зар не? А сад ви мени кажите, господине, зашто ми нисте хтели речи колико је сати када сам вас два пута питао? — Млади човече, поче стари, полако говорећи, да сам вам одговорио колико је сати, разговор би се наставио. Ви би питали Јкуда путујем, ја бих одговорио да путујем у Београд, Ви бисте одговорили да такођер путујете у Београд, а ја бих вам морао одговорити да ми је необично драго. При томе би се упознали. Ја бих вам рекао да сам тр-
говац, где стануЈем и да имам жену и ћерку, која је врло лепа и млада. То све изгледа безазлено, али када већ почнемо разговарати, онда се иде даље. Ви, пошто сте услужан човек, не би ме пустили да по овоме мраку идем сам кући и пратили би ме. Ја бих морао да примим вашу љубазну понуду и зовиуо бих вас да се попнете у мој стан. Упознао бих вас са мојом женом и ћерком, које би вас позвале да опет дођете. Ви бисте дошли. А како је моја ћерка лепа ви би се у њу заљубили, тихм пре што има и леп мираз, па би могло доћи до просидбе... — Па зар то не би било, — смешкао се младић ... —Ништа не би било, јер, млади човече, ја не бих дао руку моје кћери човеку који нема ни сата ... До виђења! И пружи руку младићу који је без речи остао на перону.
0 ПРЕШНОМ ДОБУ КОД ЖЕНЕ
#\^ао што ни почетак полног ци* У/\^ клуса — не полног живота! -—* иије у истом добу старости код сваке жене, тако није ни његов престанак. Почетак полног циклуса, који со испољава појавом месечног прања (мен«* струације) пада обично, у нашим крајевима, између 12 и 14 године. Он је у, толико ранији у колико девојчица живи под иовољнијим општим условима. По* јава менструације је такође раниЈ *а уј јужним крајевима, у тоилој клими, него ли у северним пределима. Осим тога особе које живе у варошима раниЈ "е полно сазревају ( повољниј'и хигијенски ус* лови и чешћи душевни надражаЈ 'и) од оних који живе но селима. По себи св разуме да разне болести могу да изазо* ву задоцњавање појаве полног циклуса код жене. Међутим то задоцњавање нв мора да буде услед неких озбиљнијих поремећаЈ *а у организму и не треба да буде повод бризи. Ако се не би менструација појавила ни код девоЈ *чцице после шеснаесте године, треба упитати лекара за мишљење. Престанак полног циклуса код жене бива обично од 45 до 50 године и за* виси од многих околности, као и од тога када је он престао код мајке. Одмаж треба нагласити да многе хроничне болести, или операције на полним органима (материца, ј *ајници) могу да изазову тај престанак и много раније. Па не само то, него је довољна и промена начина живота или тежи душевни по* треси па да настане поремећај или потпуни престанак полног циклуса жене. То не значи да Ј *е изостанком менструације жеиа неспособна за полни живот. То чак не значи да жена, услед поремећаЈ *а у менструацији, не може да роди. Има случајева када жена нема месечиог ирања (иаир. после порођаЈ *а), па остане у другом стању пре него што се појавила менструација. Престанак менструације код жене бива као последица престанка функције јајника. Ретко се то догађа нагло; обич« но ј *е он постепен. Прво наступа поремећај циклуса; пОЈ *едина менструациЈ'а заостане или изостане или краће, или иак дуже траје. Затим је она све ређа и ређа, док потпуно ие престане. Престанком менструациЈ*е, па чак и извесно време пре тога, неколико месеци или чак и годину-две раниЈ *е, жена примећуЈ *е извесне промене које стоје у вези са престанком њеног полног циклуса У то време она почиње да се гој*и , осећа се узнемирена, има повремено осе* 1аај топлоте у лицу или хладноће у удо« вима, добија главобоље и несвестице, пати од несанице. Све те иојаве у везн су са прелазним добом тзв. климактериумом. У климактериуму престанком функци* је јаЈ*иика, настаЈ*е поремећај у фупкцији и других ендокричних жлезда, које су све функционално међусобно повеза* не, а то утиче на нервии (живчани) си* стем који пак управља радом свих на* впШ оргПИЛг 0"Д5. није чудо што се у прелазном добу код жене догађају промене у свим њеним органима од жив« чаног система до срца и крвотока- Само то прелазно доба није никакво болесно стање у правом смислу речи; оно је физиолошко стање кроз које мора да прође свака жена. Поремећајем ендокризне функције жене у ирелазиом добу настаје неки пут и изразитиЈ *и поремећаји живчаног система и иромеие у прибору за крвоток. Тада те поремећаје треба лечити. Врло често се догађа да се убрзан пулс, лупање срца, повећанИ крвни притисак или болови у зглобовима уклањаЈ *у убризгавањем женских полних хормона. Али и ту треба бити обазрив и не сма« трати сваку промеоу у организму жене у прелазном добу као последицу климактериума. То се у толико мање сме чинити у колико жена пређе то доба, а промена, напр. повећани крвии притисак, остане. Јер, кад је већ реч о повећаном притиску крви — то повећање је, код жене у прелазном добу, нестално, променљиво. Једног дана он може имати напр. 260 милиметара живе, да сутрадан падне на 180 или 16 милиметара. Али ако је крвни притисак повећаи и не мења се, онда више климактериум ниЈ *е узрок томе. Др