Kolo

12

искљуцала и попила, а на легало се, као права неносиља, високо пела. Због таквог изненадног отказа Ђука морао да тражи други пут и начин и да трошак за славу припреми. Шта да прода? Мањ кожу своју да изгули или неког белаја у селу да смота. Те зато читаву недељу дана дељао, жљебао- крстове, мазио летвице, а ексере, осам му је ваљало, кришом ишчупао из трулих школских тараба, па све то пригодио ш уковао. — Витлић, ткаље! Нов, јасенов, сув ка* луч! — нудио сељанкама које на глас чаврљале, као свраке празну говорљивост свесрдно терале и витлић у пролазу сукњама миловале, а Ђукину понуду нису ни чуле. Колико пута човек у животу тако прође поред ореће, мислио старац. Можда је баш некој од н>их н справа за мотање пређе и памука од прешне потребе, али, ето, пусто женско заџакало ка' грлица па згоду мимоишло. — Еј, снаше, витлић! — устао Ђук« и мало инаџиски и прекорно повикао з« њима. — Престрели ме, човече. Разјапио си вилице ка' да богзнашта продајеш, љутила се коштуњава стрина. — Требаће којој витлић велим, —» нудио он показујући га руком. — Нека твоја старка мота око њега ту твоју брадетину! — добацила му она, упредајући уснама, а остале се заки— Јок, — срди се самовољни продавац. — Даћеш девет. Ето, окрњи ми банку, дан му његов, кад си ми се толико најмила. —- Пет и ни гроша више... Шевеља кад се окреће, и летве му нису добро углачане па ће ми кидат' пређу. — Осам... Осам да даш. Шевеља о'д на калдрми, ал' да видиш шта ради на равном патосу. Ј.ош ако му осовину сланином подмажеш... — и још ређао вижљоња лепо смишљене похвале, па се после дугог ценкања и читаве борбв купца и продавца погодио за шест динара. — Ево, теби, матори, петица, а динар мени. Сад ћу боље отварати очи кад будем други куповао, јер ми ово календарче ич не ваља, четрнаести јануар му први датум. А кад је овако рђаво започето, ко зна како ће изнутра бит'! Валично је, нема збора. — Нек буде тако, кад те је мајка за сваку умешнос' родила! И 'вала ти као рођеном, ја би* ко зна до које доба џуџао! — устао старац па, ослобођен бриге и зарадован срећном продајом, кре« нуо кроз народ. У руци стиснуо пет динара, а она му била лака, замашна и моћна, јер из додира с толиким богатством рађало се у њој снажно самопоуздање, читава гордост господара, уживање купца који ће паметно знати да св погађа и да пазари... Пакло дувана. Умеће Ђука да избегне сваку брзоплетну подвалу, зналачки ће пробрати најтврђе и најбоље напуњено, а за тамњан и свећицу зна кућа ће, бакалину Иси, старом знанцу. —г Пошто та риба? ... Жива, мрда, а? Али завири у шкрге па види да су почеле да модре ка метиљаве џигерице! —- чучнуо Ђока поред корита рибара. — Шес* динара кило ... Риба ? риба... Кркуша за чорбу, за посан ђувеч! грлато довикивао продавац. А Ђука падао у искушење: место дувана — ио кила рибица. Е, што би баба, онако трапава, исквржена назебима, скочила од радости као двиска. Е, вредело би три динара само што би у окађеној соби замирисала и сагорела крљушт и моравска тења ... Носом Ђука куша задах влажних шкрга, прстима пипа стакласте очи и ломи се, колеба. Ал' куда ће без дувана, проклет био и ко га измислио! А лепа риба и није прескупа. — Мош* ли да буде по кила на почек? Ето, сутрашње ми славе, идуће суботе донећу ти вилтић ... Израђујем и' ка* вабрични да су, — решио се и упро ггоглед у препродавца. — Не буше, чико, добро ти твоји сврдлови. Цркла је вересија баш ово дана, Бог да јој душу прости! — Удари Ђуку на шегу рибар, бришући руке о кошни капут.

1 — Е, све ти Господ дао, младићу, ал* није душу; сирома' сам а славим, —< довијао се Ђука па, како неосетљивост пренродавца као бедем чврста стајала, а више главе му замирисао дим нечијег дувана, отишао. Код бакалина Исе куиио свећу и там* њан, узалуд и њега мољакао за коју; сарагу, па се окренуо у великопродају ( дувана Јзачунајући да ће тамо с већв гомиле боље и бар за цигару веће пакло пробрати. И дуго пробирао... Свет улазио, излазио, тискало се у малој продавници чију добру половину закрчиле бале а сандуци. — 'Ајде ти, стари, узимај и излази, видиш да сметаш! — опоменула га дебела газдарица. — Великопррдаја, а и ти задружна, па могла би већи дућан држат'! -— нијв се дао Ђука, те га на газдаричин миг помоћник изгурао напоље. — Ене, чворугу му ђаволску, — мислио он на плочнику, — па ја не плати* пакло!... И хтео да се врати, већ подигао ногу да пође, али му се, знали га ко, подигао брк у кратак осмејак. Зар, ои толико витлић дељао, дланове жуље-* вима као живом ватром упалио, ексерв из школске тарабе по ноћи вадио, и сатима их од рђе чистио, па све јутро. витлић као црквену утвару пред прсич ма носио и сав тај труд само пет ди* нара наплатио, те ће сад још да млати празну сламу и газдама на силу да гу<ч ра у џеп своју мучну цркавицу. Јок* вала! што су га из радње сами изгура« ли, што се толико на њега жестили? Није он дебелој газдарици ишао на подвалу, већ хтео за своје новце добар пазар да учини. Изјурили су га као да им његов новац није био потребан, или је његов добри свети Никола умешао своје свете прсте, те тако дебелу газдарицу вешто расрдио, трговачку јој би* стрину за часак помутио, само да ње* му, светониколцу, остану поштено зара« ђени динари. А ипак зна ли га Ђука да ли је то божји прст или ђавољи нокат? Бићв можда грехота да тако користи туђу забуну и одНесе неплаћени дуван. Но, по* нова му се брк подигао и дуго се осмек међу уснама голицаво гнездио. Завио без журбе цигару и, бришући с бркова раскрављено иње* разапео одлучан осмех од уха до уха ... Бог и свети Никола јамачно, закључио Ђука колебањв у мислима и, палећи дуван, са прозеблих прстију осетио пријатан мирис рибе па решено пребродио светину тржишта и нашао рибара. — Дела, мори за ча-Ђукин рачун по кила! — заповедио разметљиво кроз бе* личасте дуванске колутове. — Ал' поштено, дан ти твој, 'оћу кантар да тргне! ДУШАН РАДИЂ

^тшЈе^ Снег, цича и зима, Сви пути засути, Оголело шибље, Под теретом гибље, Не види се наше Поље узорано, Не виде се брда. Је л' ти зима, рано? Снег, цича и зима, Ал* онај што има У тору и кошу, И гојнога вошу, Ком - је све то даио, Благује у благу, А ми чедо моје?! Је л' ти зима, рано? Година је равно, 0' ал' лете дани Откад ти бабајка Судбина сахрани, Откад нам_ је наше Благо закопано, Година је равно... Је л' ти зима, рано? Зима ми је, нано! ... МИЛОРАД ПЕТРОВИЂ

а је Ђуки цигара дувана, надвладао би сувомразицу, те му се на брковима не би иње час Кравило час ледило. Чучи он и чека, носате врхове опанака побо у утапкани снег, па удобно седи на петама и, премрзао и сићушан у хучном тискању пазарна јутра, стрпљиво дрежди и сваког тренутка му изгледа да ће неко од толиких пролазника бацити око и трговачки запитати: „Пошто, стари, тај витлић?" Прекаљен злопатњом, вичан је као ^рдски коњић стрпљењу па му згуре* ном годило и занимљиво било да на тенане посматра шаренило толике светине, да сачекује одломке њихових разговора и да осетљивим носом хвата чист фапун варошких хаљина, вунене покисле сукње, корпе пуне презрелих водењаКа, крџу чибука или необично пријатне Колутове скупоцене цигарете која се, Поред златна прстена, димила дуж црног капута из подбочене руке варошког газде. За читаву се судланицу малочас подигао и у кратком потскоку се одлепио од пета, да би се таквим миљем окадио, и био блажен кад је сачекао да <еа снега подигне бачен испушак и хаЛапљиво истрза преостале димове. Чека Ђука, шмрче ледену кап која Му голица ноздрве, повремено вади руке из пазуха и витлић око осовине заврти па, док он врждањем скреће пазкњу пролазника, пиљи насмешеним очима. ^— Сам, море, градио, ножем кору гулио, ножем дељао и тањио. Види дланове, сам пусти жуљ, а голем је зорт био кад су били отскочили пликови!... Г А јевтино би* га дао: пет динара. Ваља ми толико за славу. 4 — Није скупо —- добацио би понеки ^ек да пешто каже и равнодушно одлаЗио, а Ђука га још равнодушнијим погледом испраћао, јер зна да од толиког народа мора да наиђе озбиљан купац, .чељаде чије кануре пређе чекају баш његов витлић. Стрпљиво чека и несметан срачунава како би са пет дииара крсно име боговски провео. Јер се њему, сиромашном светониколцу, однекуда у кући нашла боца ракије, баба би скувала густ пасуљ и забелолучила меџганик, колач од смесе испекла и кандило припалила; видео је полазећи у град, Да је у њему било читава два прста зејТина и жижак био читав, тек до пола Догорео. Динар тамњана и за динар светолико му само ваља. з {оШ кад би

/едпа врата мапастира Студенвце. (Онимак: инж, Е. СтефаиовићЈ

и пакло дувана купио, била би света слава као и увек весела. Ове године као за инат га и Ћуба изневерила, креста јој оиала. Узалуд је он њу с јесени иетловима у суседство гонио, а она, вероватно прегорела, ни ђавола није снела, већ на чудо и сам полог у прве мразове котале. Сад ће оне и пређу да мотају, памук размрсују, кад је данас лепше готово платно купити. — Изишло то, стари, из моде! — добацио му војиик, јамачно на одсуству, јер, распасан и без тесака, гегајући се, носио свезане ћуране. — Ка' твоји ћурани уз пос'. Светониколци не мрсе, бато, но носи натраг кући па 'рани до Божића! — одвратио Ђука војнику и из жмирастих очију иросуо доброћудан осмех. — Не ваља ми, бре, овај календар, славу му! Сад џабе дадо* паре за њега. Види, славца му, почиње од четрнаестог! Ево, види, нрви му датум четрнаести јануар ... Като то? ... —- бунио се сељак вижљоња и, гурајући, се кроз светину, показивао купљену књижицу другу, па обојица, занесени проверавањем, на витлић најахали. Једва им га опрезни Ђука ишчупао из ногу па, псујући срдито, исправљао искривљене летве на горњем квадратићу. -— Не бој се, чико, чврста је то израда! -— тешио га вижљоња и онако висок подигао витлић изнад гомиле и, држећи га за крстато иостоље, желео старца да охрабри, нехотичну грешку да поправи, па на глас стао викати: — Витлић, иароде!... Јеленче, ми га витлић зовемо ... Чврста израда, домаћа рукотворина ... 'Ајде, 'ајде, навалите!.. 4- Само још овај један остао. — Шта га цениш? — јавио се иза неких кола звонки женски глас. — 'Оди овамо лако ћемо!... Само још овај један остао... Витлић, витлић! завитлао га снажно и држао изнад главе, све док је врждање грубог дрвета трајало. — Колико пара? — доспела снашица у жутој шамији. — Банка цела, — каже вижљоња и додаје јој витлић да га прегледа. — Слободно узми, ка да је челично! — Скупо, — вели она и загледа, сваку летвицу чапка прстима, изврће га и сваки спој куша да тегљењем покрене. — Колико је за тебе? — пита је вижљоња и намигује на Ђуку. — Четири динара да дам... Не вреди више, очију ми ...