Kolo

нша исша џжт

је одувек желела да буде Алепа и допадљива. Да би по8 стигла тај цил», она се служила свим оним средетвима којима је располагала. Испочетка је жена морала да тражи помоћ за улепшавање од саме природе: китила се цвећем и иосила венчиће око главе. Т ј су свакако били први украси жене. Затим је почела да прикупља лепе камичке, пужеве и шкољке и везивала их длаком из коњеке гриве или длаком које друге животиње, Стављала је потом те ниске око врата и руку. Тако су постале прва огрлица и прва гривна. Нажалост, те прве драгоцености нису допрле до нас. Ми све то можемо само да замислимо, имајући у виду женску довитљивост. Из тога далеког доба ка-

да су мамути шетали земљом и када Је, тако рећи, земља била још мокра од потопа, није нам остало ништа што би нас са пуно поуздања могло увести у тај далеки свет. Тек из каснијих времена имамо података. Крајем прошлога века, у пећини Брасенту један ' славни научник, наишао је на једну малу скулптуру женске главе, која је била израђеиа од кости мамутова зуба. Та женска глава је свакако била слика једне од првих жена које су у давној и далекој прошлости становале на данашњем европском тлу. Та мала скуплтура потиче, из каменог доба. Шта нам каже тај кип? Да су жене већ у то време знале да праве фризуру и да су умеле да носе лепе украсе на глави, који су грациозно

Карола Хеп , коју смо чешће видели у повијим пемачким филмовима, сва како је једна од најдаровитијих млађих глумица. "^нимак: УФАј

мена нађени врло сложени инструменти За естетичко улепшавање: глачалице за иокте, мале урне са шмишгом, боце са. мирисима. Жене из доба Фараона мирисале су се скоро сваког дана. Дужност масера вршили су робови, који су морали да изучавају медицину да би били што вештији у послу. Мидер, онакав какав су носиле ш*л т Је бабе или маме иије био. у то време пронађен. Али жеља да струк буде узан постојала је још у најстарије доба. Египћанке, да би сачувале линију, стезали су своју бисту чврстим шгофовима и тако повијене лежале сатима и сатима. Као што се види женска елеганција је од увек била један од утицајних чиниоца цивилизације.

Генијална деца Често пута се наилази на деиу која У појединим уметностима или нзукама У најранијем детињству иоказују невероватне успехе тако: Музички геније Волфганга Амадеа Моцарта, појавио се већ у трећој години живота. У шестој години он је већ приређивао успеле концерте; у деветој. јс већ у велико компоновао, у једанаестој Ј *е већ написао свој*у прву оперу, ш када је иавршио тринајесту годину његсва опера „Митридат" била је већ дваДесет пута приказана у Милану. Шуберт је почео компоиовати у де* ветој години, а у тридесетој је створио своју гласовиту песму „Хогерс Клаге". Рафаел Санти је већ у осмој години био добар сликар, а у четрнајестоЈ* је већ био познат у читавој културној Италији. Франсоа Волтер пропевао је у седмој години, у тринајес^ој је већ држао оштроумне говоре, а у седамнаЈ *естој је издао две познате и одличне сатире. Један од највећих песника Мађарске Александар Петефи, иропевао је у једанајестој години, у петнајестој је објавл*ивао одличне иесме, а у двадесетоЈ* је био један од највећих мађарских живих књижевника. Геније Виктора Ига појацио се веома рано. Већ у петнајестој години Иго добија прву награду на конкурсу поезиЈ*© Француеке академије. Бајрон је пропевао у дванајестој го« дини. Волфганг Гете Ј*е у десетој години на« писао једну новелу на седам језика. Фридрих Шилер је почео писати као дете. Одличне песме је певао у петнаЈсстој години, а своје еиохалне „Разбојнике" Ј *е почео нисати у двадесетој го* дини. . I Бранко Радичевић је почсо певати у| гимназији, а кад му је било двадесет година спадао је међу прве српске пе*: снике.

У једноме делу врта Једнако се жагор чује: Рика, дрека, смех и лавеж, Зоолошка башта ту је. У чаробни овај кут Сваког радо води пут. Кад гледате ове ретке Птице, рибе или звери Рекли би сте као да се ОтвараЈ "у рајске двери. Нарочито много деце I Преко целог ту је дана Око слона, ноја, меце, Тигра, вука и фазана. Животињском целом роду Свакако би било криво Рекнемо ли да Ј *е лепши Тигар, фазан или биво, Гем, жирафа, паун, срна, Ирвас, пони, мечка црна, Зебра, видра, лабуд, пантер, Кенгур, шакал или јелен, Бели медвед, дивља свиња

Или ју је погодила Убилачка стрела нека? И да ли су моја деца Већ добила оштре канџе И да ли ћу икад тамо Где цветаЈ *у поморанџе?" Кад настане дрека грозна, Када мирни слон заурла, Тресе му се чак и сурла, То је зато што свак позна Међу светом да се шуња, Неваљало једно дете Што стакла и разних труња И клинове у хлеб мете, Па зверима онда даје Смртоносне залогаје. Дивне приче из тог света Чуо сам од једног чике; Он по башти стално шета И продаје кикирике. Да немушти језик зна Потврдиће зверад сва.

падали на рамена. Како је била саграђена та фризура? Да ли су испод косе стављани обли камичци да би фризура што боље стајала? То нико не зна. Постоје само претпоставке, на основу испитивања данашњих примитивних народа. Један други. докуменат, цртеж са зидова једне пећине у Пиринејима, иоказује нам да су жене желеле у то време да буду уског струка и да су до тога долазиле свакако вештачким путем. Обично с мисли да жене, у то доба, нису биле много елегантне. Међутим из нешто касније епохе остала је женска обућа украшена лепом орнаментиком. Исто тако вреди поменути неколико огрлица коЈ *е су нађене у пећинама код Перигора. За време ископавања у Месопотамији нађени су, као што је познато, остаци Ниниве и Вавилона. У гробовима крај тих градова нађени су женски скелети украшени најлепшим накитима, који сведоче да је елеганција била необично драга женама тога удаљеног доба. Носиле су се дугачке игле за косе, направљене од злата шгк сребра, украшене веома лепо израђеним главама, које супретстављале: цвеће, лишће, лептире, ЗМије или рибе. На рукама костура блистало је прстење. Сем тога, у тим гробовима нађене су и велике рељефне копче За појас, од сребра или од злата, као и фине минђуше за уши, које би и данас једна помодарка радо понела. У вези с тим поставља се једно питање: када су жене први пут почеле да буше уши? Тешко би било одговорити на то питање. У сваком случају тај обичај је веома стар колико и свет. Јер ми данас налазимо код свих раса на земљи, па чак и код најудаљенијих Црнаца, да жене буше уши да би их украсиле. Занимљиво је да су отмене даме из Вавилона и Ниниве знале „колмајз". То сведоче ^ар — рељефи и натписи из тога далеког доба. Отмене даме имале су у својој служби робове и ропкиње који су им спремали уља и мирисе, г.озметичка средства и шминку. Руж за усне и оловка за обрве иостојале су још тада и њима су се тада лепотице из античке Халдеје радо служиле. Жене из народа, ишле су, разуме се, са модом уколико су им дозвољавала средства. Оне су се Задовољавале гривнама од бронзе и огрлицама од камичака. Нарочито је позната елеганциЈ*а жена из старог Египта. О њој би се лхогле написати читаве књиге. Према многобројним документима нађеним на обалама Нила може се данас са сигурношћу тврдити да је велики број жена у то далеко доба проводио готово све своје време на улепшавању и на чувању лепоте. У гробовима жена, према обичају ко1и је тада владао, закопаване су и све оне ствари којима се та особа служила За живота. Тако су испод земље и ка-

Ових дана изишла је из штампе као иЗ^атна књига 44 изван редовног кола цело „Зоолошки врт" од Милоша Сте1ановића. Књигу је илустровао сликаиа у више боја Ђорђе Лобачев. Из ове занимљиве књиге, коЈ *а ће »брадовати све малишане, како оне ко|и нознају београдски Зоолошки врт, гако и оне који су о њему само слуцали, доносимо уводну песму. 300Л0ШКИ ВРТ Висораван где се пружа Калемегдан, цветни врт Изгледа нам ко од ружа Дивни ћилим разастрт. Птичице у славу Божју Ту певају све у склад, А две реке у подножју Запљускују стари град. Дал' је икад сунчев сјај Посетио лепши крај?

Ил' папагај жутозелен, Рода, гну И ранкун. Марабу И мајмун, Нилски коњ, намду, слон. Дикобраз и муфлон. На иаЈ "лепших сто Ј *езика, Које само они знају, Причају вам разне приче О свом лепом завичају: Бели медвед у свом болу О .Северном прича Полу, Нилски коњ о своме Нилу, Папагај о зеленилу. Када страшни лав зарежи, За вас ништа то не значи, Он, међутим, дому тежи, Где афричко сунце зрачи, Па у својој песми каже: „Да л' ме моја женка чека

ЈЕДНА ЗАНИМЉИВА КЊИГА ЗА ДЕЦУ 300710ШИИ ВБИРКА ПЕСАМА ОД МИЛОША СТЕВАНОВИЋА

п