Kolo

3

Микеланђело, највеки и најпо јунији уметник Ренесансе, творац толиких величаиствених дела дао је круну свог стварања у фрескама Сикстинске капеле. Слика „Стварања света" најубедл>ивији је можда пример гигантског остварења оног даха вечпости који покреће све.

Уметност је спона између човека и вечности. Велико уметничко дело увек је „парче" вечности. Увек је сведок оних часова када је човек-уметник сазнао нешто више но остали^уди. Када је успео да открије извесне „тајне" и када му је успело да успостави везе између пролазног и непролазног, када је силовито осетио онај дах вечности који је у свима нама, али који сви нисмо у могућности да изразимо. Све оно што нас узвисује, оплемењује, све оно у чему се препознајемо бољи, лепх&и, складнији, дубљи и одуховљени ми налазимо у уметности. И уметност је отуда вечна јер је у њој дах вечности увек нрисутан. Вечност мисли, ако је могуће тако се изразити, кроз уметност. ЈБубав, јунаштво, пожртвованост, душевна јачина, духовна озареност, тежња ка вишем, лепшем и бољем, дубоко и стварно осећање — поимање стварности, узвисивање самог себе, приврженост земљи и људима, жеља да се п-реживљено и сазнано саопшти вечни су предмети уметности. И — по-

Ј. С. Бах, један од највећих муричара света, претставља величанствени равршетак Барока и уједно је, као постигнуће једног од врхова, рачетак новог духа. Бахова је мурика, као потпуно остварење , и савремена и несавремена. Вечла. Вечне ш складне мелодије што нас толико у&висују.

изрази и символи хијерархије, грчки рељефи или вајарска дела озарено остварење склада и равнотеже, који називамо класичним, готске катедралв фаустовска тежња ка висинама, српска народна песма израз неисцрпног расног динамизма, Ренесанса снажна и бујна епоха људске младости и пролећа, или поједини горостаси уметности, песништва и филозофије „инкарнације по« јединачног и општег", творци „тотад« ности тренутка". Сви они, стилови, „школе" и појединци, видовити, надахнути и интуитивни тумачи човека н света. Сви су они непрекидна „песма" победе човека. Уметничка су дела доЈкази љутских постигнућа и победа« Стварајући уметник сређује, а то ћв рећи да природу наново ствара. ЦрПећи из природе, космоса, од свега што га окружује, што види или осећа, ствара нов свет, свој свет, али и наш свет. Бољи и убедљивији. Очевиднији. Уметничкији. Ствара синтезе. И баш то, та могућност изражавања јесте оно што чини да уметник уме ш може да поставља међе, што изражавајући дух, душу и тело, свог човека* материјализује и материјализујући проширује и саме границе стварности. ..Израз је, вели Бранко Лазаревић, резултат и, једновремено, синтеза сукоба стваралачког духа са градивом". Све ја градиво и у великом уметничком деду све постаје синтеза. Символ. Израз вечиости. Уметност је, кратко речено, дах вечи иости. Тш

/Т^стварено и дубоко преживљено вре( / ме јесте оно што ми смртни 30вемо вечност. То су они тренуци у којима је човек остварио оно што је најдубље у њему, оно што га уздиже изнад свакидашњег и пролазног. У часу када уметник — а то ће рећи најбољи човек — остварује'себе односно уметничко дело успева да „заустави" вечност, да кроз уметничка дела овековечи најдубље проосећане тренутке човечанства. И зато су уметничка дела постављене међе на рубу времена и вечности. Уметничке су творевине непролазне и вечне јер су оствариле оно што је најбоље и најдубље у човеку, оно што је трајно. Јер су она вечна присутност која све уметнички изражено чини тако присним. природним и стварним.

Ге. зза маска, коју прикаџу]е слика сн11п ?л >епа је још ра његова живота. Вајару Вајсеру успело је 1807 године да на овој масци сачува сав олимписки мир и мудрост г зрелог Гетеа. И крор маску струји дух једног од највећих и најпотпунијих људи човечанства. Дух и дах вечпости у једном човеку.

стављење символа као тумача љутских веровања, стремљења, постигнућа и делања. Студениц д, равршена 1314 године, радужбина славних Нема• њића једна је од најлепших споменика старог српског грађевинарства. Једпоставних и озбиљних облика, сретно спајање стилова, „Краљева црква" монументално је свечана. Прави храм српске мисли и духа, нашег даха вечности.

Стилови су разни. Начини изражавања мењају се, али суштниа остаје уве« иста. И свеједно је да ли су нирамид«

Пирамиде у Ги&еху вечни су споменици умегности потчињене хијерархији. Огромни и снажни блокови ирраџи су одређене вере, уметности, предања, мисаоности и схватања света. Доба и људи у којима су настале давно су нестали, али су остале још и данас ненадмашне пирамиде. -•