Kolo

Ој^м^ у (ћм№>

ЗЛ $,ОЛО"ИАПИвАО ВоЛФГАИУ Ме&О

Сваки пуг кад човек, недељом. птк)шета Тет>ази|ама мора да ее еети речи француеког еликара Франеоа Бушеа који је, поематрајући еа провора евога атељеа евет на париеким улицама, узвикнуо: „Колико пута у публипи нскрене липе такве лепоте да човек све ва свету заборави. Стоји поражен и оеећа ее сиромашнши кад се лепота изгуби у публици". Буше 1е био савт>ше® познава. лац женске лепоте — мадам Помпадур била му је пријатељица — и веома културан човек. Шарм тадашњих Парижанки такмичио се са елеганцијом њихових ха■ л>ина, скупоценим перјем и сјајем богатог вакита. Али, нису елеганција, сјај и луксуз изазвали дивљење овог уметника. чија су се дела истицала телеено-виталним мотивима. Једино љупкост и дражи његових савременица одушевљавали су га. Ни данас не би друго рекао. кад би видео малу Арлету у јевтином огвтачу оа &акрпљеним чарапама, али — са чаробним осмејком на лицу. То Бушеово дивљење може да осети н странац са еевера. који ионако показује веку романтичну склоност према топломе југу. кад„ рецимо, прође улицама Беогоада. Колико пута се и ту сретне „лице такве лепоте да се заборавл>а све на свету" тако да и против својих друштвених обзира мора да се осврне или да тобоже стане пред излог и да сачека да проће. Један пријатељ ми је рекао кад сам пополазио за Београд: „Београђанку. V многоме. можеш да упоредиш са Парижанком." Један поглед 1е довољан да потврди те речи: Београћанка, или још боље, Орпкиња, уме без великих припоема и пре свега без великих трошкова да се дотера. да ее улепша. „Убиган". „Лајхнер'* н „4711» данас су луксузни предмети. но Београђан1ш те довољан јефтин каомин. скроман пудер и сапун (често пута лошег квалитета) кош мало тек мириши на одеколоњ. па да истакне своју пра-ву љупкост. Њој много више помажу правилне дргз лица и пре свега поглед ватоених очију ко1'е својим безбројним нианеиоан>ем у првом реду фасцинирају странца. Усто њен турбан који се данас, за време рата. носи у целом свету место шешира и који пристаје еваком лицу. а усто >е практичан 1ер може да се мења по вољи . . . То 1е тип ндрочите лепо.те који V Београду највише сретамо. Отранац добија у Београду утисак као да Орпкиња баш жели да што мање привлачи пажњу на себе. У том погледу сушто 1е противност Францускињи. Ова чињеница може се објаснити тиме што 1е код Српкиње веома развијено национално осећ&ње и зато она еваког ко не припада њеном друшвеном кругу предусоетне са извесном резервисаношћу, која понекад може чак да заболи и домаћег човека. Орпкиња ее држи по страни. Врло оетко или скоро никада не поеећује кафане. за разлику од сво -Шх средњеевропских кодегиница у великим варошима. за које 1е кафана. или посластичарница, место састанка са пријатељицама где се пооводе поподневни часови у ћаскању. 0 друге стоане. српско гостопримство. чиш је главни носилац домаћица, ушло 1е већ у пословицу. Ко једном стекне повеоење једне српске породице, имаће често пои-

лике да упозна љубазност и пажњу домаћице у идеалном породичном животу. СРПКИЊА КАО ЕЛЕГАНТНА ЖЕНА Она се на улици ретко када види. Она се види само у друштву. У рату се мало може говорити о елеганцији. но то је овде синоним за „неговану" и „отмену" даму. Овака велика варош има сво.ј тип елегантне и у евојој децедентности отмене даме,~ али тај тип се тешко дефинаше и кристалише. Изгледа да Београћанин као и Берлинац и Бечлија и Паризлија „даје првенство" бринетама. Зато се етранац зачуди што у Београду и против евог очекивања наилази у великом бро1у на плавуше. а био 1е уверен да на Балкану преовлађује тамниш иако не потпуно црни тип. Интереоантно 1е даље да ее идеални ТШ1 Српкиње не шминка, да 1е природни тен прва« претпоетавка за женеку леиоту изнад проеечноети. Београдска породична жена говори више језика, воли литеоатуру, читала 1е Шо«пенхауера, Хоноре де Балзака и Толстоја, вели да слуша Бе товена, али на кра1у крајева ипак највише воли ерпску народну песму. јер 1е то најбољи израз њеиих оеећања. Она 1е образована и може да стане у ред са сваком образоваиом женом друге народности. ГЛУМИЦА Ако човек хоће да упозна целу скалу импулса и осећања српске жене у свој многострукости њеног темпераменга, онда треба да као странац посети какво мало позориште у коме ее дају весели скечеви безазлене садржине, еа диалозима и примедбама публике. Ту ће одмах добити утисак да се жена у свакој сигуацији боље. сналази од мушкараца. То је уосталом — свесно или неевесно — основна црта еваког оваквог комада. Речи глумице пале код женске публике тако да се одмах хвата „контакт", да насгаје један „еспри д кор". Човек и нехотице мора да помисли на Шопеихауеров афоризам да „жеиска страна стоји као једна целина у затвореним, редовима према мушком роду, који је услед евојих преимућстава у физичком и душевном емислу природни сопственик свих земаљеких добара, као.према заједничком непријатељу који треба да буде побеђен", у једном таквом малом позоришту, коме је циљ да разбије бригу и забави својег поеегиоца, игра уметница којој се морају признати све оеобине једне Српкиње: екеплозивна по темпераменту она кад треба даје израза својој игри више својим изражајним очима него гестовима. Странац ће ту наћи праву, природну глуму, чисто задовољство. Хумор је једар, али природан. Молиер би на овом месту где се иарод забавља и емије био на правом меегу. ПРОДАВАЧИЦА Продавачица је, према осталим вароптима на страни, ретка појава у Београду. Чак и у радњама које продају козметику етоје обично, мушкарци за тезгом Већином са шеширом на гла^и и у капуту. Зато етранац често пута има осећање као да муштерија смета у радњи. Та господа увек као да се журе и муштеријастранац не молсе у миру да нађе што

^ИХајка I Фото »Косшшј«

52421. X—1

Једини спешдални атеље за фотографисање деце ради у својим просторијама на првом спрату од 8—12 и 15—19 чаоова. Фото »Космај« КРАЉА МИЛАНА 6 ПРВИ СПРАТ. ТЕЛЕФОН 22-528.

Златне зубе, брилијанте и све врсте злата и златног накита Ако већ продајете или купујете, у Вашем интерееу је да то учините преко стручне фирме ет ВЕЛЕС". Сваки рад вршимо 5ез конкуренције по дневној аеви. Злато е ваки1 кунујемо и од свих препродапапа. Фирма „ВЕЛЕС" Пашићева бр. 25, II спрат — Тепефон 30-556 Рад сваког дана од 8 до 19 часова. Запамтите адресу у Вашем је интересу.

Власник БОРА ЦВЕТКОВИЂ

52420. 2-4

Ј>

Златан накит и тепихе КУПУЈЕ И НАЈВИШЕ ПЛАЋА „Ш А Ј К А"

КРАЉА ФЕРДИНАНДА БР. 17 (ДО УГЛА КР. МИЛАНА УЛ.) Усп. телефон 27-783.

Г-ђиџп Гордана Гошик (Снимак: приватла својина)

тражи. Међутим, ако је елучајно у радњи женска поелуга, биће дочекан еа анђеоеком стрпљивошћу и великом уљудношћу, околност која не иде у прилог њиховим мушким колегама. Из тих примера, који су сасвим произвољно узети из српеког живота и који не могу да важе као општи критериум, може се добити извеена слика српске жене. У првом реду да Епона, супротно свим романтичним прететавама, стоји чврсто на својим ногама. Она је. ако је поематрамо у свакидашњем животу, врло реална. На страни свог мулса она се стара

да се . њена вација подигне. Она пије, као што се то обично узима,' под француским утицајем, јер је француска култура и сувише мало и у дубину и у ширину; продрла н-а Балкан. Иако је Српкиња,' односно боље рећи Београђанка, пре рата поручивала своје парфеме са Ке д Орееја и своју гардеробу од Патуа, она ипак није подлегла искушењима француском утицаја. Она није изгубила своје сопствено „ја", јер да га је изгубила, изгубила би еве, пошто по својим душевним стремљењима не може никада да буде ништа друго до Српкиња.

7>ла1аџешм хле&а

еведесетих година десило се да Ј е Ј е Д на јапанска лађа са 376 чланова посаде пошла на велики прекоокеански пут. Међутим, на путу се развила тешка болест међу посадом и официрима, и када се брод вратио сахранили су 25 својих другова док се 169 мучило у страшној болести „берибери". Овај драматичан догађај изазвао је сензацију у целом свету, али Је био пропраћен великим и значајним лекарским проналасцима. Бродски лекар проф. Такаки био је уверен да је болест, која је имала карактер редње, била изазвана само неправилном исхраном. Позната је истрајност Јапанаца нарочито на пољу науке, и стога су за кратко време поново упутили једну експединију на исти пут, са преосталом и новом посадом. Сада је посвећена велика пажња исхрани посаде. Из свакодневног оброка изостављен је пиринач а уместо њега нов разноврстан мени сачињавали су поврће, воће, месо, млеко и хлеб справљеи од црнога брашна. Велико је било изненађење када се лађа вратила а на њој није било ни једног јединог болесника. Овај, за цело човечанство значајан проналазак прихватили су и многИ други. Данас већ јасно видимо како неправилна исхрана може да буде узрок разним и тешким оболењима. У Јапану се жито меље и сеје кроз веома ситно сито, те се корисни састојци задрже и не Д°ђу У исхрану. Потпуно самлевено и просејано жито може да изазове и другу врсту оболења, тзв. „пелагру". „Бери-бери" утиче нарочито на нервии систем а „пелагра' 4 изазива оболење на кожи. На лицу и рукама појављују се на изглед неизлечиве ране, затим поре- мећаји у варењу, а после у нервном систему. Ова болест не развија се само у запуштеним крајевима. По тачним подацима у Сједињеним државама 1915 год. умрло је од ове болести једанаест хиљада људи. Обе ове болести могу се избећи и излечити ако се болеснику даје што више меса, воћа, поврћа и што је веома важно добар црни хлеб. Који су то чаробни састојци који спречавају и лече ова оболења? Наши читаоии знају да постоје витамини. Како је њихов број веома велики то су за распознаван>е узета почетна слова азбуке.

Од ове две страшне болести штити нас витамин „В". Уоиште у исхрани су витамини неопходни. Нарочито треба да обратимо пажњу да једну ствар, а то је да је црни хлеб много здравији од белог. Ма колико да желимо предратни бели хлеб лекари се потајно радују са-: дашњем црном, који је справљен од грубо просејаног брашна, и надају се да ће рат многима помоћи да увиде преимућство црнога хлеба, да га заволе и задрже као неопходан и најздравији у исхрани. Црни хлеб је, на основу нај«: већих искустава медицине, ирава благодет за човечанство. М. II, МНОГИнс ЗНАЈУ... .. . да реч хемија потиче од египат« ске речи „кеми", што значи црн. Ста-> ри Егинћани су своју државу такође звали „Кеми", због плодне црие глине на реци Нилу која одудара од бело-жу< тог песка пустиње. ... да буљина има потпуно непокрет* ие очи и да може да гледа само у јед* ном правцу. Природа јој је тај недостатак надокнадила веома покретним вратом тако да главу потпуно може да, окрене и да види све око себе не мењач јући положај тела. ... да се мрка боја очију чешће на« слеђује него илава. .. . да од свих риба најбрже плива је* дна врста морског пса, који живи ок0 северног пола (такозвани морски леоиард), који под водом плива брзином од иетнаест метара у секунди. . . . да се на острву Суматри гаји црни пиринач. Тај је пиринач изнутра бео а прекрива га црна опна. Укус и количина хранљивих састојака исти су као Ш код белог пиринча. . . . да змија не пишти да би уплашила већ да би својим двокраким језиком примила мирисе. Чуло мириса јој се на« лази у усиој дупљи.

ПОЗА13МНА БИБАИОТЕ КА 14

,,ЛШШ т

^29-817

БЕОГРАПСКА31,

РОГПАНИ-МАУМИЕЈ-ПЕМЗЕ-КЊИГЕ ;

а