Kolo

Ј(~

Ви сами рекосте, да још јуче ии®те били добро упућени у ствар ... — А сем тога се вама више журило у Гетеборг иего мени, рече Паоло прикривеном иронијом у гласу. Др Врангел је то одмах осетио. — И тако сам дознао, продужи Паоло у истом тону, да сте ви узели собу Коју сам био телеграфски резервисао. — Да, тако је. -— Имате ли ви нарочитог интереса ;да станујете у тој соби? — Ја нећу у е>ој становати, рече др Врангел. Соба ће остати закључана до даљег наређења. Остале просторије реЗервисане су за госпођу Астриду. — И госпођа ће се потрудити да дође овамо? — Свакако. Претпостављам да сте то Знали. — Разуме се. Онда могу да вам са•ошптим да ћу и ја становати у истом Хотелу. Ако вам што треба, стојим вам у свако време на распололсењу. Исто таж© и мој адвокат. *—• Хвала. ^ А кад долази госпођа Астрида? Данас по подне. Надам се да могу сада да се опројстим са вама. Др Врангел је размишљао и у себи цомислио: „То је та позцата сицилијанска љубазност —- са ножем у рукаву. .Он ће ми сметати!" Разговор је прекинуо директор хо®ела. — Ево, рече директор хотела прудааЈући др Врангелу црвену цедуљицу, Берглундова адреса. Др Врангел прочита: „Хотел Трипо*ис". И др Катфилд је био негде с југа, НЗ Триполиса. — Чудновато име за један хотел у Гетеборгу, рече. — Свакако неки хотел Трећега реда. — Шестога реда, рече директор са Извесним презрењем у гласу. Др Врангел је сачекао госпођу АстриДу на кеју, Н>ој је изгледа путовање пријало, јер је на докторов поздрзв одговорила ведро, чак радосно, На путу јој свакако није било досадно, јер је путовала у друштву Гесте Ерикссна. — Добро смо путовали, рекао је стари господин, и ленч на броду био је одличан. Госпођа Астрида је привукла ва себе пажњу целог друштва и својим држањем и својом лепотом. — Пре ви, као стари славни уметник, рече у шали госпођа Астрида. — Не, није тако. Моје је време давно прошло, а ви треба само да се појавите па да победите. Зар нисте приметили колико је одушевљен био онај аустријски гроф? Госпођа Астрида се осврну, -— Сада се изгубио међу путнипима. "али свакако ћемо га још видети, јер је поручио собе у истом хотелу, •— Зар сте путем правили и познанјства? — Да, то се није могло избећи међу толиким светом на лађи. Тај гроф је интересантан човек и у његовом друштву осећала сам се веома пријатно. — Дабогме, плава крв. , , примети Стари господин. — Природна отменост која не може да се прикрије. Упознаћемо и тебе с њим ... Путем, у колима испричао је др. Врангел о свом сусрету са Паолом. — Он је, изгледа, променио тактику, Иричао је доктор. — Необично је предусретљив, чак срдачан и љубазан. Сазмо не могу да верујем његовим очима... Госпођа Астрида није одговарала. „Можда и она припада тој чудноватој, Затвореној, неповерљивој раси 46 мислио је у себи доктор Врангел. „Сви су они једнога кова: препредени, прорачунати. Прави мајстори глуме. Види се да су ®а острва кардинала Мазарена"» Госпођа Астрида ипак рече: 1 — Иа он је увек био уљудан, бар епоЉа. — Да, уљудност иу је, изгледа, урођена особи*""*

«— Не, он није љубазан по природи, него се само тако прави. Требало би једном да га видите у правој боји, рецимо, кад се разбесни ... — Покушаћу да га видим, првом приликом. — То неће бити лако, рече госпођа Астрида замишљено. У хотелу је била велика гужва. Истовремено су стигли и брод и воз, а једно енглеско друштво спремало се да пође на излет аутобусима. Др Врангел се завали у удобну клупску фотељу у холу. Био је остао сам, јер се госпођа повукла у собу да се пресвуче, а стари господин је отишао да посети неког свог старог познаника. Осећао се уморан. Целога дана радио је без прекида, можда и сувише напорно за почетак, после тешке болести. Гужва у којој човек не учествује увек умирује нерве и зато се др Врангел у журби путника, у жагору разних језика и буци носача и телефонских позива одмарао. Неко га позва: — Погледајте оног господина код прозора, шапнуо му је портир иза леђа. — Онај с новинама у руци ... — Не познајем га ... — Па то је он. — Ко? Онај гроф са дугачким презименом, за кога ви кажете да је хох« штаплер. Вратио се данас са туристима. Др Врангел погледа у правцу који му је показивао портир. — Јесте ли приметили штогод сумњиво, запита, — Нисам. А шта треба да радим? -— Ништа, разуме се. Да ли се и овога пута пријавио под старим именом? — Јесте. И циљ боравка је исти: студије у музеју. Узео је своју стару собу, број 204. — Добро. Портир је био хладнокрван човек. Отишао је и није се ни осврнуо у правцу где је седео сумњиви човек. Велико туристичко друштво отишло је на водопаде и у холу није било толико буке. Са улице је ушао у хол де* тектив Стефансон са неким човеком у обичном шоферском оделу. Стефансон приђе др Врангелу, а човек остаде код врата с капом у руци. — Ево. нашао сам га, рече Стефансон. — Јесте ли сигурни да је то он? — Он сам тврди да је оне вечери возио једну даму из позоришта у хотел. Каже да би ту даму могао поново да позна. — Добро, оНда нека сачека код врата. Госпођа Астрида ће одмах сићи. А ми ћемо се видети око девет часова на вечери. у хотелу ... Др Врангел је баш био на вратима, кад госпођа Астрида г наиђе степеницама. Осмехнула се љубазНо и пружила му руку. На себи је имала једноставну али врло елегантну поподневну хаљину, а преко рамена бео. источњачки шал. Била је у том тренутку ванредно лепаТен јој је био оне преплануле јужњачке боје која женама југа даје нарочиту драж док су још младе. Кад је прошла поред прозора „аустријски гроф"< на велико чудо докторово. устаде и дубокс јој се поклони.. Госпођа Астрида му климну главом са љубавзним осмехом на лицу, Доктор није имао времена да је ма шта запита. јер га је предухитрио Ериксон. стари господин, који се у том тренутку појавио/ — Ах. ту је, драги докторе. наш познаник са брода, гроф Хефенстенгел. Смем ли да ти га претставим... ОТМЕНИ ГРОФ Доктор Врангел и гроф изменише неколико безначајних фраза. Странап је биб стварно симпатичан и отмен. као прави светски човек и џентлмен, са извесном дозом меланхолије. Извинио се што не може у друштво пошто очектје погетт, Др Врангел се мало расејано смешкао.

-ромаи одсвема Елвесшала -

1— Што се смешкаш, запитао га је стари господин. Да не познајеш тога господина? — Не, не познајем га и ништа ми није смешно. У себи је, међутим, мислио: ако је моја теорија тачна, гроф је госпођу Астриду пратио из Лизекила с намером да је опљачка. Можда је начуо да је она удовица афричког милионара. Тако се бар понагаају људи који раде у његовој „струци". Тактични су и повучени при првом познанству, све док не уграбе прилику за пљачку. Али можда је гроф ипак поштен човек, прави џентлмен? Ја га не познајем, али полиција у Копенхагену већ га води у евиденцији. А можда постоји веза између догађаја који су се овде одиграли. Он је био отсео у овом хотелу на неколико дана пре убиства Катфилдова, а сада се поново појавио — у друштву госпође Астриде. У тај мах пружи му келнер неку цедуљицу на послужавнику. Др Врангел је узе и прочита: „Шофер је препознао даму чим је ушла. 44 Цедуљица је била написана Стефансоновом рукотЛ. Др Врангел је замишљено поцепа на ситне парчиће и баци на послужавник. — Сећате ли се, госпођо, да сте оног несрећног вечера гледали један шведски позоришни комад? — Да, врло добро се сећам, рече госпођа живахно. — Комад ме је много интересовао, јер, зиате и сами, у оној пустињи нисам имала много прилике да гледам модерне драме. Онамо је ретко када залутала каква бучна италијанска трупа која је давала само веселе комаде. Сећам се да сам драму гледала е правом дечјом наивношћу, учинило ми се да нисам у позоришту него да гледам стварност. — Добра драма је увек слика правог живота, умеша се стари уметник. — Да ли бисте могли да исти комад још једном гледате? — Зашто не? — Комад се даје поново у четвртак са истим глумцима и гостом. Ја сам већ резервисао улазницу! — Само једну? Зар ви нећете да ми правите друштво? — Не, ја не могу да идем. — Он не воли иозоришиу уметност. Али зато ћу вас ја пратити, госпођо, рече Ериксон. — Не, драги пријатељу, ти си ме криво разумео. Госпођа Астрида мора сама да иде у позориште, исто онако као и оне вечери. Ви сте и тада били сами? — Да, била сам сасвим сама. И разумем гата хоћете: да се сви догађаји одиграју још једном тачно онако како су се одиграли онога дана. — А не питате зашто? Зар нисте радознали? Госпођа Астрида му пружи руку преко стола, — Ја сам вам већ рекла да у вас имам пуно поверење. Не треба ии да мв кажете зашто све треба да буде тако , . — Хвала, И још једна ствар. После претставе треба да се вратите кући аутомобилом који сам поручио. Ниједним другим. — Али како ћу да знам која су то кола? Знате и сами да после претставе стоји море аутомобила пред позориштем. — Шофер вас познаје, Чим изиђете из позоришта, он ће вам се јавити. —- Па то личи мало на отмицу, — Отмице се не објавл»ују унапред, Јер онда нема драматике.

Пошто су попили чај госпођа Астрида рече да ће се повући јер је уморна од пута. Око девет часова устаде и др Врангел и изиђе пред хотел да сачека Стефансона. Прозори на хотелу били су замрачени, само из собе госпође Астриде допирала је светлост. Стефан^ сон је убрзо стигао. — Био сам у хотелу „Триполис* 4 , ре«» че детектив. — Ви сте докторе, стварно; видовит човек. Немогуће је да сте раније ишта знали о том хотелу, а ипак постоји извесна веза између убиства и тог хотела. Или је можда све пуки случај. — Да ли је Давид Берглунд становао у том хотелу? — запита доктор нестрн« љиво. — Јесте, становао је, Тамо станују само морнари и скитнице. — Па? — Уочи своје смрти, истога вечера, иосетио је хотел „Триполис" и сињор Катфилд, милионер из Триполиса! У ХОТЕЛУ „ТРИПОЛИС" Ово изненадно откриће учинило је велик утисак на доктора Врангела Застао је у чуду гледајући детектива. — То стварно нисам очекивао. рече најзад. — И ја сам се изненадио. рече Стефансон. То ће свакако бити један ва* жан беочуг у ланцу ваших комбинаци* ја, које су за мене још .тајна. — Тако мора да буде, рече доктор Врангел. — А сада хајдемо у хотел. Стефансон хтеде да позове шофера, али доктор Врангел предложи да пођу пешке. Хотел није био далеко. свега неколико улица према пристаништу. поред великог казненог завода који је мрачно стрчао у облачно небо. За цело време пута доктор је ћутао. Хотел „Триполис" био је мрачна троспратна кућерина, какве су се градиле у лучким варошима крајем осамдесетиж година. То су јазбине беде и злочина. Доктор Врангел пређе преко пута да би боље погледао хотел. Кућа је била на углу. Са стране са које су дошли др Врангел и Стефансон био је само је« дан улаз. — Главни улаз је на другој страни, рече Стефансон. И поред мрака др Врангел је могао да прочита некада позлаћени натпис који је допирао до другог спрата. „Хотел Триполис", — По натпису судећи хотел |е заузимао целу зграду. — Не, рече Стефансон. Хотел има свега седам-осам соба, остало су приватни станови. Доле се, као што видите, налазе радње. Велика фирма је стварно смешна. Тако је хтео први власник, али зато је хотел ипак добио надимах „Гранд Хотел Беда". Степенице на улазу биле су осветљене једном једином сијалицом. Биле су утабане и прљаве. На млечном стаклу врата стајао је натпдс исписан косим, црним словима: „Хотел". Стефансон притисну на звонце. Оно зазвони негде далеко у кући. Затим се зачуше спори. тешки корапи у хоанику. Врата се опрезно отворише и на њима се појави неповерљиво липе једне старе женво Препознала је Стефансона и отворила. — Опет с\е дошли. прогунђала је мрзовољно«, Рекла сам вам већ да овде ништа нема. Али уђите. Повела их узаним дугачким ходником и отворила широм једна врата* — Ово је салон, рекла је грубо и запалила електричио осветлење, Поред старог намештаја у углу је стојала шиваћа машина, на зидовима старомодне уљане слике. (Наставиће се)