Kolo

Нисмв сину

Болна сам. преболна, тешко, тешко дишем. А ерце ми за тобом болује и гине . .. Опроети ми рано. мучно, споро иишем „, Зато су ми тако ретка пиема, сине ...

И њива је пуста. нема ко да ради; ја и етари тако болесни и сами ; . . Молимо се Вишњем. живимо у нади. док кандило старо у соби се плами .

Тајо је немоћан. ослепеле очи . :. Убила га туга. дани пусти, бле.ди . . Преко прага више не може да крочи. а суза се v оку старачкоме леди . , .

Догзива те шапатом у самотне часе. Ко да будан каткад задрема и сања Са сузама елушам немоћне му гласе. док ветар ковитла поврх свела грања

Као да се моли да те Оудба врати Отарачке му очи упрте у празно.. Моје тужно срце еуморно га прати. не види ми сузе нит је икал са-зно

за јецаје моје у самотној ноћи кад ми душа цвили за тобом далеким. Кад чекам. кад стрепим, да ли ћеш ми доћи да те топло обвијем загрљајем меким . . .

Болна сам. преболна. тешко, тешко дишем, а срце ми за тобом болује и "гине... Опрости ми рано. мучно. споро пиШем ... зато су ми тако ретка писма сине . . . ЗОРА ТОПАЛОВИЋ

Офлаг У1-Ц раробљепички бр. 48019 Оснабрик. Татице драги мој Ти ниси крај мене Као што си некад био Весео, здрав и чио.

Кад добијем твоје писмо Тада сам много срећан ја ма да у мом оку Топла суза сја.

Ми смо сви скупа Мата, Мама, Тета и ја Само што тебе, ујке и тече Са нама нема.

Али Ја мислим да је близу краЈ И да ћеш скоро доћи У свој завичаЈ*. Ближи нам се Слава У Мамином оку суза сја А место тебе Домаћин сам ја. Довиђења Татице драги Нека те чува драги Бог Да у овој години Видиш Зорана свог.

ЗОРАН М. КОВАЧЕВИЋ ученик III рарреда осн. тколв

Савитетско особље у Сталагу XVII А,

(Онимци: приватна својина)