Kolo

11

Имао је дивне очи. Плаве као небо у праскозорје при изласку сунца. Коса таласаста, црна. Био је весео и ведар. Диван. А она? Црне немирне очи, црно-смеђа коса, уста лепа, црвена. Жива. бујна! Заволела га је на први поглед И одмах су је, заненешу, захватиле помамне илузије. Дух јој је био такав. Крв врела и немирна. Живот без њега није могла више да замисли. Па ипак. растали су се. .. Поошле су године. Бурне па тихе После борби- и пожара све се опет умирило утишало. Само је она бстала немирна. Дивл^а рулса која се и даље пробија кроз трње II коров. Незадрживо. Сретоше се поново. У мају. ЕБегове оч и. те очи кбје су јој једино остале у сећању, привукле су је. При растанку дубоко V се погледали у очи. Она лако вадрхта. Први пут у животу осети језу А\-_ те плаве, светле, миле очи! Прође лето. Јесен и зима И ново пролеће. Све се мењало, само је њихова љубав остала иста. Непромењена, жарка. Неодољива. Све јача и постојанија. Крили су од света своју љубав јер су само за себе хтели да задрже све гренутке живота и љубави. Нашли су пуну срећу. Озарени крочили даље кроз живот. МИЛИЦА М. ЈЕКИЋ

Стара задужбина На планини нашој еоед шуме букове. Од давнина давних до данашњих дана, Усамљена. стара сред тишине ове Сто'"и тал\ г жбина Песпота Стевана. То 1е цпква стаоа и незнатна У чапобном планинекоме кпају. Ту нема украса сиебна и златна Нит' !р кадгод била V бљештавом сјају. То 1е као неки из давнине спомеи Да калуђео некад сг»ед тишине ноћне. Читајући књиге прееНете и моћне. Деспоту отслужи парастос ил' помен. Сад се на тот птшви маховина хвата. И зилови стари полако се роне.. . Затвопена стоје петстољетна врата. И боонзана звона одавно не звоне. И тако и данае вечно се одмара. Усамљена стара. сред шуме букове. Као да почива крај тишине ове. Високог Стевана задужбина ^стара . . ЖИВОМИР Д. ВУЛОВИЋ ученик VI раздола гимиазије Путп Данас 1е пао за-дњи лист ч са мога бора Данас сам сав к'о небо чист чежње руШе к'о зора. У ово мутно. 1'есење вече месед ]'е румено жут. Цанас ми неко опет рече ча незнам прави пут. И зато сада лутам. тражим гај пут у царство сјаја Снове. да грубу 1аву ублажим 1едну срећ^ без краја, Тер живот брзо брзо пролази вихором бола понесен Ја знам шта после свега долази цолази мучна 1"есен. Ко зна докле ће листати гране локле ћу бити жив . . . И дал' ће да ме нестане V дан суморан и сив. МИЛЕ БИСКУГ1ЉАНИН

Мати Ветар фиЈуче Облацн журе, Док магла скрпва Облпке суре. Са нокног фењера Што на углу стојп. Светлостн се краде По зрачак којн. 1окле цео градпћ Спокојннм сном спава, Стара сахат-кула Попоћ откуцава Код једног проџора Где светлост нзбија. Над болесннм синком Мајка се повија.

- У ноћној тмини И ветра хуци Нечујно се губе, Мајчини јауци. Док зрачак свеће Титра по соби. Занавек очи Једннац склопи. И све се смири; Градић тнхо спава, Стара сахат-кула Поноћ откуцава . .. ЈОВАНОВИЋ БРАНКО ученик Песма ноћи Већ давно 1*е пало вече, преко сувог грања. А журба и песма живота у сан су се свили. Само мозе срце V самоћи сања Сви поотекли да-ни V магли се скрили. И све тихо спава у дубини мира. Само ветар незасито хули. 1ауче и цвили Те прозебле гране покреће и дира. Само сам 1*а платго док с^ други спили. Незнам. зашто ми 1е ноћ највепниш друг И загато ми она дочарава часе. Пуне саломљених нада. као пусти луг Ил' у поверењу гаме тражим души спасе. И увек кад осетим њен усамљен лик Срце ми задрхти од страсти миља А душа донесе неки . чуда.н крик Та-д боле и патње ставим под тво!а окриља. У сновима лажним зидам опет куле нове Тад заблиста песма новога живота. После плачног дана зашто ли ме зове! У сенку стару ..познатих лепота". Ж. АЋИМОВИЋ-ЋИМЕ Њој! Не. нисам ти пришао! Оамо и здалека. љубио сам твоја ока два ОпчиЊена миео и разбуктала прса Лзубав и мржња. с-ласти грех била су ми сва. Тво ј кобан поглед беше ткиво суниа Што покреће звезде и евему даје дах. Усне болне жудне и сполног врхунца Жедне љубиле ти иоге и губиле дах.

И као недостижна сенка у дубини мопа Невесела. мрачна неспокојна Ти си била лепота којој руке пружам Сјајнша од сунпа. лепша од Венепе. увек — истодобна. И та сам ти пришао. дал' бих иашо лека? Или би ко ђепдан кад погуби ниске У очима мојим била ппа-зан конап А Химепа? Лепота? Венепа? само сен далека. Не нисам ти ппишао! И бол>е Зашта вапати у ееби свесно осећања та У суштИни. ти си жена — ппазна нагота Што само за тпенутак задовол>ство да. МАРКО ЛОРИЋ

Сећање У собн малој топло и тишина, Разбацане књиге по столу ми леже, Док напој&у снег полако пада Уз звиждање ветра што болно завија. Нема више оних цветних стаза, И тихе вечери када смо стајали ћутке Слушајући сетно песму ,,Пека" Држећи се нежно за обадве руке. И сада као да чуЈем речи . . . Где шапућеш дрхтавнм гласом О верностн, о срећи, грлећи ме снажно Опијен близином н мојим стасом, Срећни су дани нрошли врло брзо, Потрудише се нискн и пакосни л>уди Да то дивно гнездо среће Завншћу својом што пре растурС. Падају крај прозора пахуљице снега, Бесни ветар баштом н даље завија, Само што се у соби — ко у мојој душч Спустила нека полутама сива ЉУБИЦА ЖИВАН4ЕВИЋ

Зимска ттесма Спуштало се вече над маленим селом. Снег, цича и зима владала је свуд, Тншина нема, била је путањицом целом Кад је вејавица густом маглом надала на пут. У топлој малој собици на средини, Из оџака пламен се вио, Деца су слушала песму дедину; Који је певајући уз гусле старе, своје јадпе сузе крнб Певао је историју свих својнх предака, Крвцу проливену. старих јунака, Напаћепу земљу, браћу своју, Који су за крст и част пали у боју. У углу собнне мале Стари мачак се свио, А тамо чело дедине главе, Дванаест — поноћи; сат; живо је избио. Снег напољу и даље пада. Дуге поћи увек исте. Једино је остала, утеха и нада, Која дух крепи да не клоне п пада. ДРАГОСЛАВА Г1АНДУР0ВИЋ ученица V разреда гимназије У зимским маглама... Спокојним сном уморно село спаваПромукли ветар веје ... Хладну зимску причу. У бледом сјају зоре дан се онртава, Кроз магле ... Немнрне сенке ничу. По голом грању пале пахуљипе снежне. Над белом пустињом бдију . .. Подиебл>а сива. Као дивни украси ћуте, невине и нежне Замрзле магле што плове . .. Врховима... Снежннх маснва. У бригама спавају живот и људи. Само су Ледених јаблана старих Суве се гране нагле ... Зимско се јутро у новом снегу буди.

Зимски предео на планини Тари (СиНмак: инж: Рат. ' Стефановић)

А над њим као нежни чувари Дрхте... Стухеие магле. . Са тихим ходом путују хладни данж У њима већ су Радости нагле... Свеле. .. То нису снови прољетним сунцем овејанш В~ећ зимске магле . . . Туга . .. Сузе вреле ... СТАНИШИЋ РАСТКО Србити Ој Србијо земљо моја. мила, драга, Дража си ми, мајко, од свакога блага; У теби сам прво своје гнездо свио, Зато ми је сада, сваки кутак мно. На тле твоје сада поносно ја гачим, Кривудаве стазе будно обнлазим. СлоТа браћо само, нек међ иама влада И Србијн земљи, Једина пам нада. МИЛИЦА ДИМ. ЈАНКОВИЋ. Леттот незнанки О. како си лепа. анђеле мој мали! Лепотом си пајском мене задивила. Да ли је Бог хтео самиом да се шали? Јер 1'а не знам да л' си аићео ил' вила. Ја сам и ппе знао да, анђела има Ал' да живе с' иам'а нисам веровао! Да сам ппе верово моћним тајанствима, Ја би-х се 1ога и пое теби падовао О, како си љупка заносна незнанко.' Тпоје очи сјајне. косе. стас и груди. Жар румене усне. превучене танко. ГС'о пупољак оуже кал ивета и оуди. О. како си мила чапобна и дивна. Пред појавОм твојом 1*а сам себи смегаан. За знаке без вечи стварно си наивна. Као и твој иоглед стидлшв и брзгпегаак. Тако бих те падо 1'ош једном вилео. А кад би ме жеља еавладале страсти. Све би хи рекао. не бих се стидио: Више иего ове етрофе из почасти. ОМИЉ Б. ПЕТРОВИЋ Песма Никад не зиам куд ће нова иесма хтетШш Да ли ноаом болу, радости; ил 9 жени$ Или ће ко звезда, што у небо лети 9 Изгубит* свој одјек, тонући у мени. Или ће да бруји, да руши и слама, Или само тихо да V гласу звони, И као још једна песма међ песмама 9 У сазвучју риме, смирају се клони. Или ће да мрзи. можда и да љуби, У очају своме и утехе тражи; Или у радостн до бола се губи; Ил 9 да сагорева у бесвесној лажи; Или ће сазнање новог појма хтети . Нова песма која из маште полети. ИЛИЈА ЖУРИН - ИЛИРИН