Kolo

3 — Велики грчки филозоф Iј.атов припадао је осам година кругу Сократових учеиика и пријатеља. И када јв 399 године пре Хр. Сократ, као тобо• жњи непријатељ омлпдине, осуђен на ■смрт Платон је одлучио да велича успомене свог учитеља. И чувени Пкпонови диалори добрим су делом само ис.пу» џ>ење пријатељског дуга према великом учитељу и једном од најмудријих људа који су икада живели

2 —Мелики пемачки песник Рајнер Марија Рилке имао је 27 година када /е 1902 дошао у Парир највише нривучен делима великог вајара Родена. Рилке је хте.о да вапнше књигу о својнм рарговорима са Роденом и имао намеру да остане у Париру неколико недеља. И& рарговора се нзродило присно прнјатељство и Рнлке је месецнма остао у Парнџу н мајрад равршно своју сјајну к&нгу о Родену.

трпели. Тако Микеланђело и Рафаел, тако Гете, кога је везивало присио пријатељство са Шилером, није хтео ни да чује за Клајста. Износећи неколико примера дивних и величанствених пријатељстава великих људи хтели би још да нарочито подву-

1 — Микеланђело и Рафаел. ова два великана Ренесансе, нису се никада во• лели. Микеланђело је био особењак, волео самоћу, и целог се живота борио са тешкокама. Рафаел „срећно момче" жи• вео је грансењерским животом. поштован и мажен од Папа и кнежева. Када су се једног дана срели Микелаађело /е довикнуо Рафаелу- 9 у чијој су се пратњн налазнли многи људи: „Као какав кнез! Са свечаном пратњом/", а Рафаел му одмах одврати: „А тн. сам — као џелат/" Микеланђело је сматрао да је Рафаел све што је знао научио од љега. И у томе је доста бно у праву. Тако се догоднло да % је Рафаелу успело да се увуче у Снкстинску капелу у коју Микеланђело никог није пуштао за време док је радио фреске и да /е, инспирисан једном његовом фреском, сликом пророка Исаијпу на брзу руку за цркву Светог Агостина насликао свога Исаи)у ч којн и сувнше потсећа на Микеланђеловог. (Лево Рафаелов а десно Микеланђелов Иоанје).

Л ријатељство* и другарство само је по себи увек веома драгоцено. „ И можда је искрено пријатељство исто толико узвншено ш лепо као и дубока љубав. Пријатељство великих л>уди, оних које сматрамо најчишћим и најузвитненијим примерима ч.У!1ског ро

да. имаЈу у себи нечег судбоносног, нечег што би могли иазвати судбинским. Велика пријатељства великих људи била су скоро увек шзчетак и разлог присних и илодних сарадњи од којих је човечанство имало и има иеоцењиве користи. Велики у љубави били су они велики и v мржњи. И има неколико примера љубави која су се доцније претворила у непријатељства и мржњу. Такав је, на пример, однос Ничеа и Вагнера. Испочетка велики пријатељи, сарадници они су доцније пошто су се идејно разишли. постали огорчеии иротивнипи. И када је Ниче 13 фебруара 1883 године завршио први део „Заратустре", а истог дана у Венецији умро Вагнер, он је у томе видео иајсимболичнији догађај новог века. Али, било је случајева да се неки велики људи, који су живели у ието време. уопште нису волели или

чемо заиста ретко пријат>ељстВо које јв Везивало три велика, можда највећа, комиозитора Хајдна, Моцарта и Бетове® на. Моиарт је за Хајдна увек говорио: „Папа Хајдн је мој најбољи притатељ*% братски Се залагао за Бетовена. тада почетника, а Хајдн је такође мнои; волео Бетовена кога је у шали назвао „великим могулом" При јатељства великих људи. огиова уметничке или научне сарадње, такођв доказују да лепота у човеку никала не изумире.

4 — Два чувеиа астронома новијег доба Кеплер и Тихо де Брахе били су тликн пријатељи. Тнхо. је био старији и у свему је помагао млађег Кеплера у коме је уиознао једног од генијалних научника. Дворски астроном Т*ихо де Врахе позвао је к себи 1599 тада још доста непОзнатот Кеплера и оии су годинама заједно сара• 1)ивали у дворну Бенатки, недалеко од Прага. Иако је Кеплер у својим идејпма а методама био смелији и нокији од Тихо де Браха, они су остали добри п при• снн пријатељи.