Kolo

На насловно! отранц: Гетеово бесмртпд дело „Ифигенпја на Таврпдп" приказана је први пут ирошл.е иедеље иа сцени Српског народног позоришта. Првак наше драме г. Миливој Живановић — као Орест — одушевио је публику својом сјајпом глумом. (Снимак: А. Снмић)

Главни уредник: Мића Димитријевић ★ Уредник: Вошко Токин За фотографије: Алексаидар Симић ★ Цртеж: 'Борђе Лобачев ★ Уредништво Поенкареова 31. Телефон 25-010 ★ Влаеник и издавач Орпеко издавачко предузеће А. Д. Јован Тановић ★ Администрација Дечанска бр. 31, Веоград. Тел. 24-001—10 Штампа „Штампа« »>м]\а Београд« А. Д. Дечанека улина бр. 31. Тромесечна претплата 58.— дннар*.

«■— 1 Ја не тврдим да сам неки савршен човек. Али имам трн снособности које ми нико не може нореки. Прво: да увек знам шта хоћу да кажем. Друго: да имам одлично памћење. Треће .., чекај, шта беше оно треИе? ...

—- Господине писару, у трамвају сам заборавио флашу ракије. Да је није слумајно н.еко овамо донео? — Не, али су донелги онога који је флашу нашао!

Кшадр %1 ога

Перо, данас смо виделш једног магпјџш који је био тако велики као ти! Е. то је иемогућно. Таквог велижот ма-гарна као што сам ја нико јот нивпдео! — Тата. да ли велике рцбе једу сардине? -— Пн ЧПЈЊВН'' а како отвараЈу мутмЈе? /

НЕДЕЉА 12 МАРТ. Каже нам јуче онај наш сусед професор: — Ето сви прича-Ј 1 ју како смо ми професори расејани и заборавни; а, ето, то није истина, јер, малочас сам био да честитам рођендан своЈој свастици и нисам заборавио овај ^укет цвећа код ње у стану...

— И ви хоћете да будете песник — каже госн комшија једном нашем суседу а немате ни мрве талента! —- Па шта ми то смета! Демостен није могао да изгово|>и сдово Р; Рубенс је био врло кратко»ид а Бетовен глув.

-— Баш напротив господине комшијо! То је био најлепши поклон који смо могли да учинимо једно другом о великом празнику ...

ЧЕТВРТАК 16 МАРТ.

Онај наш сусед ратни богаташ вајка ј се јуче пред госн '^2 комшијом: — Е, мрзим. брате, да идем на те "7 такозване фине ве- д Чгн \ чере у отмено дру- рС1^-о С ОЛ , штво . . — А, што? — Па тако, брате, што никад не знам шта да радим кад ми увек за црну кафу преостану две виљушке и један нож!

ПЕТАК 17 МАРТ.

Опет нешто о онима нашим пакосним сусеткама. Негде на улици, близу куће, рекла једна оној друго ј: ■— Оно је моја мама! — Та није могуће! —■ као згранула се ова. — А, зашто не би било могуће? — Па зато што ми изгледа необично млада за ваше године!

СУБОТА 18 МАРТ.

✓"""Јелена Је била радница у »едној / великој фабрици. У малом станчићу у којем Је становала својим родитељима. нроводила је монотоне, тужне. једноличне дане Њена ма|ка била је болесна. и из дана у дан постајала је све нестрпљивиЈа. огорч^ниЈа. отап јој је радио с времена на време. али је увек на пиће трошио оно мало злехудог новца што би зарадио Када су код куће сцене биле и сувише жестоке. Јелена би проводила ноћ. плачући на етепенашту, Једно вече падала Је киша. и она је трчала кући. Одједном је један млади човек заустави и понуди да је отпрати до куће Имао је искрен погдед и врло пристојно цржање и она пристаде Пред вратима, она му захвали што је цопратио. Ј *ер је вече било тампо небо облачно. и она се сама плашила Он јој не пусти одмах руку. и запита- Је ца ли може ца је још који пут види Она га погледа. својим мирнпм очима. и после мале паузе рече: „Ја не знам . ја сам радница V фабрици" Сутрадан у шест сати. он је опеч био на истом месту Чекао је. Њихова љубав била је нежна и љупка. Свако вече он је чекао. ДопраКао је до куће цржали се под руку, Неиељом су ишли увек V поље. и јефтине хаљине коЈ *е ј *е она сама шила. њему сч изгледале као најлепше најраскошније које ј *е икада видео. јер их те носилн она коју је он волео Он је припадао богатој. отмено! породици. Када ј *е одлучно изјавио својој по.родици намеру да се ожени фабричном радницом. они нису хтели више ни да чују за њега. Стављен је пред одлуку ца бира или породицу или сицомашну цевојку која ће им осрамотити пороцицу. Он је напустио све; положај. име. ' богатство и оженио се Теленом. То се десило у пролеће год. 191 \ Неколико година доцније [ован је отишао у рат, 1?ратио се рањен Тада им се родила ћерка. .Тован се поново вратио у рат и погинуо. Јелена се на једној мансарди настанила са својом ћерком. и поново почела да ради V фабрици Мало доцније њу су произвели за надзорницу фабрике. Она више није *тела да се удаје. Имала је цвадесет и две гоцине. и повукла се V саму себе. повукла се V успомене на своју кратку срећу. и посветила се јецино својој кћери Душици Никаца није скинула црнину коју је посила за оним који јој ]е остварио најсјајнији. најцивнији сан. Она је васпитала сво>у ћерку како је само најбоље знала. * Душииа је имала седамнаест година Обожавала јр своју мајку- Увек су биле заједно Никада се нису раздвајале. Млада цевојка није имала другарина. Научила ?е цактилографију. и спремала се да се заиосли Интелигентна просвећена могла би да погтане секр^тарица или чиновница у некој банци с Једно вече. баш кал су цовршавале вечеру неко је зазвонио. Душица је отишла ца отвори врата. Јециа етарија цама. врло отмена изгледа. ушла је неодлучним кораком. погледала је Душицу, сиромашни намештај. Јелену Очи јој се напунише сузама Ноге су јој клецале. Јелеиа је понуди да седне Она ниј >. смела да говори. разумела је одмах. од првог тренутка. За њу Јније билс изненађење када стара жеиа рече: ,Ја еам Јованова мати" Одавно већ она је опроетила. аселела Је да упозна евоју унуку желел» је ца је пољуби Издалека она се инт^ресовала за њих. за њихов живот Лли њен муж је био иеумољив О.и те забранио једноти за свагда ца ее говори и спомиње жена која му је еина отела Он је сала умро. и Тованова мати је цошла. цошла је да ее извини за свој неправедни поступак лошла је да је моли да пусти да им помогне. и да им да цео имовине коти им и по закону прииада Тетгена одбила. евега е** олре кла * кориет евоје кћери Оне г* тзеле једап леиши стан, н продужиле свој

УТОРАК 14 МАРТ.

СРЕДА 15 МАРТ.

Неки брачни оар из нашег комшилука раставио се баш на сам Божић. Отада нико их није видео до пре неки дан, кад је госн комшија срео распуштенка и рекао му: — Како сте могли, &©лаи, да се разведете на сам Божић! 0ар вемате ни мало осећања .. •

Читала госпа комшиница новине па одједном их спусти у крило и запита госн комшију: — Шта ли ће Черчил да кансе ово што се Канађани жале на своје рђаво расположење и на то да рат дуго траЈ *е? — За ово трајање рата не знам шта ће да каже, а за рђаво расположење рећи ће: „Па, што не пиј"у као ја па ћс бити расположениЈ 'и!" М-ћ

И е онај 1 (Г"^,1 I ке на анаћа-

ПОНЕДЕЉАК 13 МАРТ. Једна наша сусетка добила нову куварицу па синоћ каже госпа комшиници: — Ова моја наЈ *новија куварица изгле[/) \ ј 1 да да је сестра оне прошде! г~* По чему? —- По томе што ми је данас рекла да је онај наш оџачар и њен брат од тетке.

миран заједнички живот. Али, Душица је често одлазила код своје баке. била Је претстављена отменом друштву. почела је да узима часове музике. спорта, добила је пуно нових хаљина, пуно нових књига Стара госпођа није већ знала како да јој што више угоди. била је изван себе од среће. Две године су тако протекле. Њена интелигенција. њен инетинкт и љупкост брзо су ј *е навикли на ову нову среди* ну. Једног аана она загрли свој\ маЈ *ку и рече јој; „Мама. један младић хоће да ме запроси. Он ми се допада, и треба и ти да га упознаш. Бака ми је рекла да те позовем да доћеш коц ње на неколико цана тамо у вилу. Молим те. прими позив. прими га због мене." То је било за Јелену страшнО иску« шење. Она се оеећала страна у тој' но» вој средини Сваки обец, сваки разговор било јој је право мучење- Она се збу« њивала. није више смела ни да проговори ни да једе. Најзад. она потражи Јованов\ матку и поче да јеца .,Ја ге разумем. дете моје. рече јој стара жена Ти никада нећеш бити срећна у овој ерелини. тако ?>азличитој од

оне у којој си одрасла. Али, учини још ј *едну велику жртву за њено добро. Ја не тражим да ее одрекнеш да је кићаш, али . . разумеш ли ме? 46 Јелена побеже из виле. и врати се у свој скромни етан. написа својој кћерн једно тужно иисмо V коме јој " са«нтштава своју одлуку да је не виђа често већ еамо с времена на време. и то * таЈ*ности: За еве. за твој'у нову породицу, додаде она. треба да ја нестанем и да не постојим више". Сутрадан она је тихо плакала V својој поетељи. Врата се одЈ *едном нагло отворише. Душица у!)е, полети својој мајни. и обасу је пољупцима. сузама .,Како си могла да мислиш. мама. да бих ја пристала на то? Да те више не видим. Да не будем увек с тобом као и досада? Ти си луда, јадна моЈ *а мама, драга моја мама. Да не могу и даље да се поноеим тобом? Ја нећу да те напустим. Радије ћу се одрећи свега другог. . ." И у том тренутку, преплављена сиећом, Јелена је разумела да в . јој се Душица вратила .. . а с њом и њена ^дина срећа . . . М. ПЕТРОВИЋ