Kolo

(20) •— Ја не знам кад је умро, али то се свакаво види по датуму у писму, ако му је последње... — А где сте били кад сте ппсмо примили? — Код куће, у Смаланду. — Можете ли да докажете да сте баш осмог и де в етог јуна биљи код куће? — Ја сам трговац стоком и стално путујем. Али тих дана, ако нисам био код куће, нисам био ни далеко .. — Можете ли бар да докажете да тих даиа нисте били у вароши или негде у близини? — То могу свакако да докажем. сам:о треба мало да размнслим. — Да ли сте чули да је сињор Катфрилд извршио самоубиство? — Тако је писало у новинама. — И није вам се то учинило сумљиво:= У писму које је упуКено вама он говори о неким плановима за будућност. — Да, и зато сам се зачудио кад сам у новинама прочитао да се ради о самоублству. Но ја свог рођака нисам лично познавао тако да о том не могу ништа да кажем. — Зар се никада нисте са њпм вждели? — Не. — Па како сте онда ступили са њим у везу? — Знао сам да имам богатог рођака у Африци па сам једном кад мн је требало сео и написао му писмо. — Тражили сте, разуме се, пара, Стари се мало збуни. — Ја нисам човек који просјачл. Тражио сам само зајам због својих послова. — Колики је тај зајам требало да буде? !— Неколико десетина хиљада. г— Да ли вам је рођак послао паре? — У почетку није. Одговорио ми Је да за мој посао нема интересовања.

Тек годину даиа доцније добих одједном писмо у коме ми Катфилд јавља да намерава да у завичају оснује једно предузеће. Истовремено ми је послао новац да шим аутомобил. — Леп поклон. — Да. Пнсао ми је да ће ми ауто, као трговцу стоком који много путује. добро доћи. Додао је напомену да би ипак било много боље да узмем неко веће предузеће у самој вароши. Колнко сам разабрао, мислио је на неки хотел. — Јесте ли из тога могли закључити да он жели да се пресели у Шведску и ту да проживи последње дане? — Не, то ми није пало на памет. — Иначе би сте в ероватно другче поступили? — Да, не бих био тако глуп, признаде стари Кетберг. — Да ли сте хОтелу дали име „Триполис" по његовој жељи? — Не. то је била моја идеја, али он је без поговора прихватио. — Колико сте пара зарадили на том послу са х отелом? — Доста. — А како сте успели да замаакете очи свом рођаку? — Ја сам био неколико година у Америци и знам шта је то блеф и реклама. Слао сам му слике других хотела. — Колико времена је трајала та превара? •— Неколико година. — И за цело то време слао вам је КатФилд паре? — Да. — И кад је требало да се хотел исплаћује сам, ви сте га једноставно продали? — Да. И кратко време после тога стигао је Катфилд. Ви сте се свакако изиенадили? — Доживео сам врло непријатно изненађење. Ја сам се ипак надао да ћу имати времена да ствар уредим, али моји губици у пословима били су и сувише велики.

Кобно чудовиште безбојних очију, Што се тајанствено на све стране креће, Претвара се често у отровну дмију Или у звер бесну или жуто цвеће.

Ко тамничар свега лепог у жнвоту, Под наивном маском себичност је скрила, Па напада грубо на дух и леноту, Носиоце култа и иежних идила.

Не пориаје никот, законе ни људе, Руши идеале — све љубавп ирати, Од иакости њене мноти и полуде, А мнотима живот загорча и скратп■

А болни уздаси иевипих жртава. Најбољи су доказ њене силне моћи, Опа слабу вољу пороком успава И претворп одмор у бесапе ноћи.

Зачетнпк злочина в прљавих дела Увуче се кришом у душу човека И ■ ко демон патње ирмучеиог тела, Ужи ва у болу коме нема лека.

Отима се човек да га не савлада Куне се и прашта. преклиње и молп, Али све узалу д худа му ;е пада, Јер рањепо срне то још више болп.

.ромаи одсвеиа Елвесшала -

За њу не постоје препреке и бране, Где год се појавн мора да победи. Ни за пол не пита — вр пине и мане, У стварању рала никога ие штедв.

Кобно чудовпште белбо)них очпју, Што се тајаиствеио на све стране креће, Претвара се често у- отровну змију II.,н у звер бесну илп жуто цвеће.

— Зато вам је његова смрт добро до- — А сад ћу да вам кажем зашто сте шла као неко олакшање? вратили остала документа. Зато што — Право да кажем, јесте. рече стари сте видели да ту има много доказиог Катберг са уздахом. материјала противу трећег лица. Ту је

Млада глучица Хилда Шнајдер све се више афирмира. (Сипаак; У. ф. А.)

ПЕТАР К. СИМОНОВИЋ

— У предсмртном писму он захтева из®есна обавештења о послу са хотелом. Да је остао жив ви бисте морали признати да сте извршили превару, је л' тако? Међутим, он је умро и ви сада треба да докажете само да нисте учествовали у убист в у односно, да тога дана нисте били у вароши нити у близини исте. — То могу да докажем. рече стари к атберг утирући капљице зноја које су му избиле иа челу од мучног саслушања. пре в ара са малим хотелом ситна ствар, је ли тако! Окривљени не рече ништа. Доктор Врангел устаде. — Господине шефе, обрати се шефу полиције, мој посао је за данас завршен. Чули сте признање о превари.Поступите по закоиу. •— Хапшење није потребно, умеша се адвокат Боман. — Исто тако повлгчим захтев о хашпењу госпође Астриде. Драматска изненађења доктора Врангела потпуно су ме фрапирала.

Љумса Петра Траутман дарови та млада филмска глумица