Kolo

11]

дезерта, као и обланди и корнета. Кроз пространо бетонирано двориште улазимо у радионице. У једном оделењу тридесет пара девојачких руку обављају свој посао. Подељене у групе, пакују млечне и воћне карамеле, нугат, ратлук и марципан, мере и односе у оделење за испоруку. У другом, потпомажу мајстору на припремању и искувавању масе за ратлук и фондан. У трећем се пеку обланде. Један младић, тек двадесетих година, скоро механички сваких неколико секунада вади печене обланде, ставља наи-ово млечну масу и опет поново вади .. . Власник предузећа цени сарадњу целокупног свог персонала. Он цело предузеће сматра једнохм пријатељском ззједнидом и понаша се као прави домаћин. Зато су му .сви без изузетка одаии и међу њима не постоји злоупотреба 11 искоришћавање. У свом домаћинском настојању, Благоје је недавно реновирао све просторије, и инсталацијом купатила, гардеробе и трпезарије уклоњени су и последњи хигијенски недостаци његове фабрике. У магацину, читава брда кутија сиаЈЈ ево Благ&је у кованих производа чека на експедицимла^вм лаиита 'со Р»«">ре1>еии по садржиии .. одвојесво/ои пороличо,,... ни "( ,ема налозима, в,.а1. аЈ у нас у прошлост, у добре дане ... (Снмици: А. М. А. т

се низ Дунав ^ свет. Путовао је много. Обишао је Пешту, Беч, Братиславу, Праг, Хамбург, Берлин, Букурешт, Софију и Цариград. С незнатним новцем који је на овом иутовању уштедео, Благоје је започео, као многи, торбарењем. Посао му је пошао добро, па је једног даиа узео у закуп једно дућанче, отворио радњу и по* •чео правити бонбоне и обланде . .. * Данас, када иролазимо Захумском улицом видимо на једној огради таблу с натписом; „Тара", предузеће за израду бонбона, ратлука, млечеих и воћних карамела, чоколаде, марципана, нугата и

ласник „Тара" предузећа за израДУ бонбона, ратлука и другнх производа један је од оних који су тешким радом пробијајући се кроз живот, стекли оно што данас имају. Пореклом из Дуфа, Благоје је своје детињство провео, као и сви његови земљаци, лутајући од града до града као печалбар, У петнаестој години, са једним јединкм замотуљком нашао се у Београду и запослио се као обичан радник на граЈ}евини. Гасио је креч, носио малтер, додавао циглу „ . . Кад му је тај посао досадио, укрцао се на један шлеп и као лађар отиснуо