Kolo

8

Поток исаол дрвећа <из Враничева)

1Снимагс: инж, I'

^ановић)

пријатеље, а нове не тражим; еамоћа ме убија, и више пута не знам просто шта да чиним о На пример вечерас . .. Сад сам ти казао све.. Женска прилика застаде, потом крочи неколико корака } напоредо с њим. Он јој беше пустио руку и ишао је уз њу дршћући од стида и бола. Видело се да она беше стигла у уличипу у к-ојој јо једна од неколико кућа моралз бити њена. — Ти ми не прашташ, је ли? Мо»кда имаш право. Али ја сам покајао све: неверство што сам га учинио наспрам тебе, сумње ко.јима сам ти досађивао; све. све сам покајао- и сада живим ужасним животом! Женска прилика тури кључ у кљу

чаонипу једне мале капиЈе, отвори, по1леда у руку коју јој он беше иружио тражећи измирење, постоја неколико тренутака, а потом, полако али одлучно уђе у капију, и затвори је. — Ах, не прашташ ми? — чу се тужни глас с оне стране капије. Она није познавала тога човека. Зауставио је погрешно, али ипак радознало га је саслушала. Она се врати и псн<;во отвори капију; Јстела је да стигне ону руку из сажаљења. Аги непознатог човека није ту било више. Изгубио се у киши. одневши собом бол што није добио опроштај, жалећи што је узалудно поверио своје осећаје. ВЕЛИМИР ТАРСИЋ

ИСТОРИСКе ч

СРЕМЧЕВА ДРУГА ГИМНАЗША Гимназиски служитељ носио Стевану Сремцу неки акт да га потпише, али нити код куће нити другде није могао да га нађе. Идућег дана директор је пребацио Сремцу: — Нигде вас не можемо наћи кад је аитно . Да нисте мол?да били „Код три шешира"? — Јесам . . , — одговори Сремац Знате, то- је моја друга Трећа гимнаЗија! РАСТАНАК КНЕЗА МИЛОША Оставл^ајући престо и Србију 1839 године онраштао ее кнез Милош на Сави са својим оданим пријатељима, Прота Матија Ненадовић илачући рече: Бол>е би било, господару. да смо те сахранили но што под старост идеш у туђу земљу! — Није тако„, прото! — рече Милош. — Боље је за мене да идем међ паметан свет, па да одонуд гледам како ви вадите очи један другоме!

ЧИЧА ИЛИЈИНО СВЕДОЧЕЊЕ Због неке ноћне гуче у кавани „Код три шешира" позваше и чича Илију као сведока на суд. Судија га упита: — Госиодине Станојевићу, колико бе ше чаеова када је почела туча? — Мислим да је било тако - . Адвокат оптуженог, знајући да све> дачење чича Илије неће ићи у кориед његовог клијента. покутна да га з ^ уни : — Нас се не тиче шта ви мислите!

Траже се само чињениие, чињеничко стање! — Ви дакле не желите да ја мислим? — упита чича Илија адвоката. — Не! — Жао би ми онда било да од мога сведочења нема ништа! — рече чича. — Н не могу да говорим а да не мислим јер ја нисам — адвокат! Сви се насмејаше, х а судија нареди адвокату да не смета чича Илији када даје свој исказБОРА СТАНКОВИЋ НА МОРУ Неколико година иред своју смрт Бора Станковић је провео једно лето на Јадрану- Тамо се упознао са песником Алексом Шантићем и заједно са њиме одлазио на сунчање и купање. Иако заузет живим дискусијама о књижевности- Бора ипак не би пропустио да загледа леии л?енски свет који би пролазио поред њих, Како он то није чинио довољно дискретно, падао је сваки час на њега понеки мрки поглед, нарочито од нратилаца лепих дама, Алекса то примети па ће рећи Сганковићу: — Боро, испред мене да идеш. па ћу ја да пазим на тебе. Боље да мислиш на лепу литературу него на ове привлачне даме! Не пуштам те са очију све 2 -.ок не уђемо у воду! Зар да пукне нека брука и да се сукобиш са неким, па да те на крају крајева још и протерају из Дубровника? Станковић се насмеја и даде Алекси за правоо Касније је често помишљао на овај случај и говорио за Шантића да има златно срце.

—— Знаш ли ти — настави он — да ја од онога дана нисам ни једног тренутка могао наћи мира. Истина је. био еам ?ао према теби, али нисам био толико крив, оа и да сам крив, свој грех сам покајао довољно. Ах. Господе. Господе! Те још како покајао! Сећаш ли се иолико пута си ме. онда, питала да ли ћу те волети увек и каквих си ма мука све задавала тиме шго падаш у очајање када употребим слободније речи и тиме што ми не верујеш ако су оне претерано јаке? Истину ти гада нисам мо гао рећи. јер она ни мени ниј<- аобро позната Био сам исувише млад. и ни сам разумевао себе самога Волео сам те, волео сам те силно. али кадгод еи покушавала да ми то прочиташ V очи ма, ја сам се узнемиравао, Знаш како се невин човек запрепашћује када му се каже: .„Крив си!" Додуше. нисам био најневинији Било је од моје стране ситних невер^тава за време наше љубави Видиш да ти све признајем Али све су то биле ситнице. будалаштиг не. Тада. V то време нисам ехватао како сам могао да те покаткада изневерим када те волим Схватио сам то ка сније У мојој љубави било је и л^боморе. бојазни да те не изгубим стра ховања да си ти мени неверна Тим ситним неверствима. покушавао сам да сам себи докажем да ми ниеи толико потребна и V исти мах био сам рад да ти ее унапред осветим за .грехове што би их ти наспрам мене могла да учи ? ниш. Чинвло ми се да би мој понос,

|Г>^иша је лила већ два дана. Као да није био мај, већ позна јесен. Било му је хладно и влага му је продирала у кости. Стајао је поред бифеа и није могао да се реши куда да крене даље. Једна женска прилика прође поред њега, и он је погледа расејано; али чим је виде, уздрхта целим телом. Она? Овде, у то доба? Први му је покрет био да је заустави, али је етајао и даље борећи се са жељом да јој приђе и стидОм који га је обузимао: бол, сумња, кајање задржавали су га. На~јзад се окрену Али женске прилике било је неСтало иечезла је у кишној ноћи. Упутио се правцеМ којим је пошла. успори корак и стиже је. — Хоћеш ли ми допустити да ти кажем неколико рећи? рече јој понизно. Женска придика га погледа и, како се могло видети по њеном држању, не познаде га. Једним погледом премери га од главе до пете и претрну од сграха. — Видим да ме ниси познала. Ја сам .. . Милаи ... после толико година! — Али ... — Опрости ми. Ово је просто судбина хтела да се вечерас сретнемо. Сам сам као пас. Опрости ми . Не питам те куда си пошла. него хоћу да те замо лим да те мало пратим. — Говорио је погнуте главе, с погледом упртим у влажан плочник. Она само одмахну главом. Није могла да иађе речи.

ако бих једнога дана запазио да си ме изневерила, био мање увр"еђен, пошто бих имао на уму да сам прво ја тебе изневерио. Био сам луд и неправедаи према геби. Потом . . . а и ти' се сигурно сећаш онога дана. Сазнала си и оиростила си ми. Требало је да те, због тога, ценим више, да ти будем захвалан. Али то не учиних, на своју несрећу. ЈБубомора је почела да ме мучи; иомишљао сам како је то што си VIи опростила знак да ме више не волиш онако силно, и у моју душу уселила се још јача сумња. Иошто си ти мени опростила, зар није било нотребно да и ја теби онростим? Очекивао сам. стрепећи, да ћеш ми признати све; али признања од твоје стране није било. Твоје ћутање мучило ме је још више, али ти никада о томе нисам ништа говорио. Оно писмо, знаш о чему говорим, стало ме је болова који ме, и данданас, после петнаест година, муче. Био је леден, у^Држљив одговор жене која има достојанства, али ја сам га тада протумачио рђаво ... Ћутали су обоје дуго. Женска прили ка корачала је поред њега и није га прекидала ниједном речи: Он је узе под руку, чему се она, премда мало претрну, не успротиви. Осетив тоилоту њенога тела, он као да доби више одважности. али не подиже очију да је погледа у лице: — Затим — настави тишим гласом оженио сам се. То ти је сигурно било познато. Али немој да мислиш да сам те икада заборавио. Видиш, све до пред саму женидбу долазио сам сваки час на мисао да ти пишем. да ти се нриближим, да почнемо наново. Али шта да почнемо? Да. зар да мучим ја тебе, а ти мене? Та мисао ме је задржавала. Нас двоје не бисмо никада имали мира ни покоја. И ја свој мир и покој потражих у браку. Одлучих да мирно живим са својом женом. простим, искреним животом. Неко време и било је одиста тако, јер она беше добра, мирна. пежно створење Потом су, не знам како и зашто, у мени настале прве бојазни. Или, управо знам. Причао сам јој о теби, и оНа није била љубоморна; насмешила се, са уживањем саслушала моје младалачке љубавне подвиге, погладила ме по коси и онда, гледајући ме у очи. рекла ми: ,,Али сада волиш само мене, мене једино. је ли? 44 Свега то; и мени који сам је познавао као ведру. учини се она исувише ведра, учини ми се да је потпуно равнодушна. Затим су дошле друге. сноредне ситнурије којих се не сећам више Знам само толико да се моја сумња поЈ *ачала и да се нарав прозлила. Претурао сам и испитивао њена писма. нисам јој никада говорио када ћу се вратити кући, како бих могао наићи изненада. проучавао сам кришом израз њенога лица и њених очију. Неколико пута излазио сам из канцеларије изван одређеног времена. кадгод сам знао да она кудгод иде, и пратио сам је. Постао сам неуччив,, суров. ћутљив. Моја жена тражила је стално повода да са мном стугш V разговор: а ја сам јој одговарао само ио којом речи и себе убеђивао да она страхује од ћутања. с тога што је тада довол.но да човек човеку погледа V очи па да све разуме. Ручавали смо и вечеравали не проговоривши ниједне речи Једнога дана добих једно анонимно писмо Чудновато! Ја који ' сам толико времена сумњао не поверовах ненознатој особи која ми га је писала Помиптљао сам да је који мој непријатељ назрео моју сумњу. па да је рад да је појача. тек онако. из пакости. да би могао уживати V мојим мукама. Касније добих друго писмо у коме сам исмејаван и у коме су ми изношеии гачни подагпи Немој тражити од мене да ти о свему осталоме причам. Главно је да стекох убеђење да ме моја жена вара и Не, не, није било скандала Дошло " ^амо до једне једине и кратке арепиј к*Сада живим сам; нанустио сам старе