Kolo

ГЛ фп

$ 1 седаи сати увече, г. Петровић, директор једне велике престоничке банке, уђе у еобу своје жен®, жоја је седела за својим иисаћим стожом. Она се трже,. нешто хитно прикрм, а потом се силом благо насмеши. '—• Ти си плакала? Нисам! •— Јесн, плакала си. Па добро* плакала сам. *■— А што, срце моје? Ко те увредио? — Не питај. Не могу да ти кажем * .. Али ти ми то мораш рећи — Не, не, не могу да ти кажем. Нема смисла ...

*— Што си смешна. Зашто нећеш да т иеиричаш шта је било. Зар мепи нећеш, мени? Посае кратког снебивања она најзад рече: — Добила сам данас писмо. и то од неке жепознате личности — И у њему ти се свакако јавља како јш имам љубазницу, је ли? — д». •— И ти, наравно, верујеш у то? — Не верујем. — Па ипак си плакала. Морала сам. Јер. при свем том што у тако што ие верујем било ,ми је тешко, врло тешко. Та непозната личност пшпе тако убедљиво да човек мора да лоаерује да ту има нешто истики*о ... Номало сумњам .. . Молим те, иемој мж замерити . -. Госводин Петровић ју је подуже погхедом нроучавао, а затим јој рече: — Не замерам ти. Жена си. па није ни мало чудо што више верујеш неком одвратном ниткову кога и не познајеш нето мени, своме најбољем пријатељу. Дванаест је година откако смо нас двоје жуж и жена; теби је познато шта ја све ммслим и осећам. куда се све крећеМ а каквим се идеалима одушевл.авам, ■ при свем том једно анонимно рисмо пореметило је сву твоју веру у меие...

у писму се наводе имена

пи му ближе и оштрим гласом упита гаг — А сад? . . Шта велиш сад» па све то? Он је остао потпуно миран. И погпто мало оклевну, рече јој: — Не велнм иишта. Све је то истина — Истина? Знала сам ја то,;. Знала сам . — Ниси знала ништа и не знаш ништа . . . Истина је . , . само не то да сам ја у односима са госпођипом СтевиКевом . . . Све ћу да ти исиричам . . Жена је тихо плакала — Не плачи Слушај; Могао бих све да ти поричем пошто те добро позна.јем и знам да се никада н** би обратила ни вратару ни никоме. Али немам чега да се бојим могу ти мирне душе рећи сву праву истину. — Истину? промуна запрепашћена жена— Да. истину. настави он И тада ћетп вичети да сам узор од мужа и гра^анина а да тај анонимни достављач није ипграван човек Не везује ме љубав за госпоНицу Стевић. већ чисго хришћанско милосрће Та девојка је једно воема иесрсћно створење . . .створење које би нашло смрт у таласима Саве да не беше мене ... Жена се и против своје воље сва стресе. — Било је то јесенас. настави он. када си била у Пожаревцу код мајке, Седео сам код „Варош капије" с неколицином колега. Био се већ спустио мрак када сам кренуо кући- Било је пријатно вече и ја сам. зажелео да се мало прошетам. Уиутио сам се ка Савском пристаништу Иилао сам замишљен кад одједном пред собом угледах једну девојку, која се снремала да скочи у Саву. Нећу да ти опширно нричам како сам ?е шчепао и одвукао ■? страну.. како је и колико јадиковала и преклињала ме да је пустим. Покорила се тек кад сам јој припретио да ћу позвати стражара...

После Тога дознао сам све: Она је из врло добре иородице. Неки неваљалап завео ју је. Родитељи су за ^то дознали и одрекли је се -— Ужасно! прошапута жена. — Да. ужасно. али нешто што се скоро сваки дан дога1)а Шта ]е девојка могла да очекује од живота Без пара, даиуштрна од свих очајна остајаше јој једино срам и беда Млада мученипа »е више волела да сама себе лиши живота - Сажалио сам се на то кукавчо створење Умирио сам је. дао јој новаца. узео сам јо ј стан код .г-ђе . Крековић и обећао јојј да ћу се за љV заузсти, наћи јој какво место V банни и измирити с породипом једном речи да ћу је вратити животу Сада она ради v мо јо ј -банци као дактилографкиња П1та више. један од мојих чиновника знага онај мали Станковић плави што има велике наочаре? Не зиаш св^једно, Е. тај хоће да 1е узме & онла ропитељи ће се нема сумње. с њоме измирити. Као што видиш све се врло побро завршило Ево \у томе је сав мој грех. а ти сада рали штогод хоћеш Можеш да ми верујеш, а можего и да ми не верујеш.. Испричао сам ти сушту истину . А све оно остало у том иисму срамна је лаж! Она 1-одиже сво је очњ, јотп пуне суза, и бојажљиво та упита: — А заштс ми то све ниси испричао раније. Зато што тада ниси била.код куће; а после. . теби је врло добоо познато да ја тајно чиним многа добра дела . . . Да није било тог достављача. та ствар би остала вечиа тајна. као год што је вечна тајнч остао многи и многи мој поступак. Одахнувши жена рече* — Та ја нисам ни за часак посумњала -. Знала сам да ме не би изневерио . Т« си толико добар. племенит. — Ето- све ти увек говорим. рече јој он и помиловг: је по образу а затим помисли! Но. сада ћу моћи мирно да наставим с Елом. Ма шта причао. ова моја никомр више неће веровати. Само да ми је знати ко је то могао све тако тачно дознати! МИОДРАГ СТАМЕНКОТШЂ

Бера Петровићева, лепушкаста женица. својих двадесет и три године. ирнка. седела је у насло« њачи и читала. На сточићу крај ње био је нрибор за кафу Њено нежно тело украшавала је свилена пиџама. Утонула Је у Читање. »Било је тихо. само се чуло куцање сата .. Врата од собе су се дискретно отворила и ушла је служавка. Нежно. љуико створење у наслоњачи се помакло и ногледало сат.

— Али чињенице!... -— Нмена и чињенице?! Дај да вивим то писмо! Жеиа му га ћутке пружи. У писму . је стојало: „Поштована Госпођо, Сматрам за своју непријану дужиост да вам саопштнм, да ваш муж није достојан ваше љу^лви. Он има љубазиицу. Већ преко шест месеци одржава односе с једном девојком. која се зове Ела Стевнћ. Та особа станује у Космајској улицн бр. 92. код неке госпоће Крековић. Стан плаћа ваш муж .. — Да страховите ли нискости! узвикиу г. Петровић. пошто прекиде читање. — Није то све, читај до краја! Он настави* .. Ваш муж посећује ту Еву Стевић готово сваки дањ Ако ми не верујете^ изволте се известити коп вратара коти госноаина директора већ врло ао&ро познаје. Извините што сам вам све со тако свирепо изнео али не могу и даље мирне ч^гое да гледам тај толикм неморал" Жена којз је чотле нреплагоено нјјо члвала иараз лицд свога мужа, пр«сту»

— Марија, да ли је већ доручковао господип? — Да, милостива. Однела сам му доручак у канцеларију, каже да има данас много посла.. Вера је лако уздахнула. запалила цигарету и наСтавила читање Врата су се ч нагло отворила и у собу је упао Јоца Витак. више леп но ружан. својих тридесет година Приближио се Вери и пољубио је. — Опет пушиш, Вера? Није му одговорила. већ је само ба пила књигу на сто. Зашто ми не оДговориш? Шта сам ти оиет ура-дио? нежно је пи.тао Јоца. •— Нећеш да ме пустиш мајци.

— Иди и не мораш више да се вратиш отсече Јоца. Повлачећи задњи дим. Вера је направила гримасу— Идем! Да знан1 да не дозвољавам више да ме тиранишеш. "Ускраћујеш ми сваку радост — Шта кажеш? .Та те тиранишем. ускраћујем сваку радост? ГТа сваку жел,у ко]У ти у очима прочитам одмах исп^њавам — то ти мени трујеш живот... Вера је искочила из наслоњаче, под« бочила се рукама и развикала: — Ти. ти тиранине! Зашто нећеш да ме пустиш мами? У њеним очима су засијале сузе а тело те почело да се тресе од плача . • Јопа је узео за руке. привукао себи и тешио—. Вера буди паметна. Знаш да нисн најбол.ег здравља и хоћеш да путујеш. Зап хоћеш да .ми се разболиш? Да имам вигае времена пошао бих с тобом. На тебе мора да се пази као на мадо дете... ии1 *с му дозволила да даље говори, истргДа м\' се из загрљаја и л>утито лупнула тготом — Илем, |ер ми ииптта није! Прискочила је вратима и позвала девојку. — Марија. сиремите ми кофер за путовање илем кући. Служавка )е »огледала испод ока ЈоIV и отинтла. Вера је поново села у наслоњачу и више иису говорили. Јоца је пушио и нервозно гаетао по соби. Одједном неко нагло закуна на врата и V соб\ уђе најбоља В^рина пријатељина Анипа. веседа и несташна црнокоса аевојка нлавих очију. Н>у је ,Јоца називао ..мој тип" кадгод је хтео Веру да наљути И овога је пута Јоца натло устао и пошао јој у сусрет.

— Добро догали, Анице! радосно је примио и афектирано јој нол»убно р\ку. Анипа се гласно насмејала и обративши се Вери, занитала је. — Шга ти се десило. Вера? Некако си тужиа и имаш уплакане очи. Покажи ми лице. Што сге се опет свађали? На Вериним очима ионово су се показале сузе, — Хоћу да путујем мајци, а Јоца неће да ми дозволи . , — Верице не плачи. он ће те већ пустити. А затим се обратила Јоци са мангупским осмехом: — Зашто Јоцо нећете да пустите Веру? Бојите се да ће вам бити досадно? Па зар немате мене да вам нравим друштвб и да вас тешим? Доћићу увече код вас, скуваћу вам чај. свираћу у клавир, разговараћемо . . . Не.ће вам бити уопште досадио. испунићу вам самоћу Јоца је слушао полуотворених очију и блажено се смешкао. — Добро. Анице, решено је. Вера нека иде. А ви ћете заиста долазити увече да ми скувате чај? —До4шћу сигурно, али сада ме не• мојте више задржавати. јер журим код кројачице. Јона је испратио и још једанпут у вратима јој је довикнуо: — Немојте заборавити да треба да мо тешите! Затворивши врата, вратио ее опег у собу, дохватио књигу и задубио се у читање. , Било је тихо Вера се врнољила у наслоњачи као мачка. Пошто је м\« није примећивао, одједанпут је устала, пришла му је и обесила му се о враг. — Јоцо! Јоца као да није иишта чуо и примећивао. нрелиставао је дал»е књигу. — Јоцо, немој више да се љутиго на мене. бићу добра. Да ли ме јога волиш? Ја ие.ћу да путујем и слушаћу тв увек— Хм! А неће ли се наљутити твоја мама? — радосно је ускликнула и пошла према кухињи — Марија, немојте ми паковати кофер. ја нећу путовати — Нећу госпођо, и оиако сам заборавила да га донесем . . . М СТ. Поонала^ак бусоле Бусола се први пут помиње у кинеским писаним споменицима из једанаестог века Од Кинеза за бусолу сазнали су иидиски морепловни, који су опет у тајне бусоле упутили Арабљане. Тек од Арабљана. са коЈима су били у сталном додиру. европски морепловци^ сазнали су за тајне пловидбе иомоћу бусоле. ГГрве бусоле, којима су се служилн морепловци. састојале су се само од обичне магнетске игле. која је слободмо пливала по површини воде. Тек касниЈе је Италијан Ћоја дошао на идеју да магнетску иглу стави на чврсту подлогу, да је емести у кутију. тако да је била миого згоднија и за ношење и за употребу. Ова оваква бусола усавршеиа је тиме п1то су испод бусоле Јкоставили таблу са поделом на степене. Нвко се штсди гориво ? ј ориво ее лети припрема и чува за \ јј зиму, У топлим• месецима лажи св еамо Ђ&, -кување јела. Не.чење хлеба и грејање воде. Да би ее свагсо парче горива искористило што потпунијв, треба по поавилу иетовремено посвршавати еве ове поелове. Пое него-што се запали ватра благовре- . мено се умееи хлеб очисти поврће уреди месо. насече лук итд. Кад је све прииремл.ено. ие ложи се* нимало дуже но шго је етварно потребио. За печење хлеба иотребна 1е. гача ватоа. па је -зато згодно њу искориетити за јела која се 1*>зже к.увају. У дане каж се ие пече хлеб. најбол.е јв готовити јела -која се брзо и лако кувлју. Тако ће се ложити кратко време и потро* шитн мало горива Добро Је увек припоемити узгредно и топлу воду за поап»е судопа. оубља и сличне потребе. (ЗТП 1).