Kolo

Мале заннмљтстх КАДА ЈЕ ПРОНАЂЕН ТАКСИМЕТАР Таксиметар, помоКу кога се сада тачно сазнаје колико је који аутомобил иреШао метара а и на основу чега се оиет аутоматски израчунава колико има да се илати за вол«њу, није новог датума и није постао тек са усавршавањем аутомобила. Ирви таксиметар постао је у Француској и то у XVI веку, а нронашао га је Жан Фернел. Године 1528 Фернел је одлучио да тачно измери дуншну једног меридијана на гај начин што 1»е измерити тачно [>астојање између Париза и Амиена. Да би свршио тај носао измислио је таксиметар. Тачно је измерио пречник једног точка на својим колима, а да би тачно зиао колико је обртаја тонак извршио, конструисао је таксиметар, који му је израдио један часовничар. При свакој« обрту дужине точка на колима један механизам покренуо је један зубац на таксиметру, тако да је било лако после утврдити колико је обртаја извршено за време целог иута. Помоћу свога такеиметра Фернел је пронашао да између Париза и Амиена има 57.070 тоаза (а један тоаз износи 1.949 метара) или 111.229 метара. ПОСТАНАК СТЕНОГРАФИЈЕ У средини четвртог столећа пре Хрл«. ста први пут је код .Грка учињен нокушај да се азбука иредругојачи ради бржег писања. У Акрополису је нађеи једаи камен са кога се види, да су основ том писању образовали самогласници, којима су сугласници у различитим положајима дописивани. Римљани су оиет имали нарочите скраћенице зачмнога имена. Из грчког и римског на ина скраћивања поста «а је стенографија, тако да су римске скраћенице писане на грчки начин. 1о овог процаласка ирви је дошао Тиро, ослобођени роб Дицеронов, који је 5 децембра 63 године пре Христа први п\ 7 т у Сенату стенографисао говор млаћег Катона. Од Тирона и његових знакова, које су називали Тиронове ноте. развила се постепено стенографија, без ко;е се данас не могу замислиги многи важни послови. МАШИНА ЗА ПИСАЊЕ Прва машина за писање била је направљена да би се створила могућност да слепи и глувонеми могу да искажу шта хоће и шта мисле. Прва машина за писање била је нека врста клавира. Ако би неки глувонеми хтео да саопшти иешто-једном слепом човеку, ударио би V дирку. а слепи би руком опипао ко.ја је то дирка и тако разумео знак. 1833 Франиуз Прожен конструисао је савршецију машину ове врсте помоћу које су и слепи могли да пишу. Ова машина за слепе била је усавршена 1868 године. Одатле иосле није било тешко да се дође до машине за писање које су се из дана у дан све више усаврптевале, тако да су данас скоро беспрекорне. Течај раиионалног ложеша /~>а би се расиололшво гориво очува4^ V ло што више за знму треба га лети трошити што ' економичнмје. За то оу на.јподеснији специјални мали штелњаци Зиатне- уштеде се постижу и кад ре већи.м штедгва.ком слул'е по две-три поролице а ложен.е код њега. је Н' л \"попедиво лак.'пе иего код , малога. На уобича.јеним но,рма.лним, гтттедњахшма може ^ее тедновремено кувати за најман.е 8—12 лина. И мали ,ратни" ште;1њади (Фплиповићев Алекеићев итд.) с довол.но увићавности заинтерееованих и добром организапишм посла корисно служе за две мање породиие V исти мах. Важно је само користиги плочу и рерну заједно. Ако су поролиие миого велике или проетот) у кујни недовољан да истовремено оале две-тви домаћице уштедеће се доста горива и кал све кувају на истом шгедњаку тедна за другом. Загревање ложишта. илоче и репне увек захтева јако ложење' V почетку Место да ее пали друга ватра. миого је радиоиалиије одржати ирву, ]еи ће за даље кување и печење у исгом штедњаку сагорети далеко мање дрва или угља но иначе кад свако засебно ложи Заједничко искоршпИавап.е ватре омогућује и кописно допуњавање расположивих горива, Један има само угља, а други за мешање по потреби расиолаже и дрки-ма. Тако иојачаном ватром заједно ће лакше испећи хлеб и брже екувати ручак. а утрошити негно педиво мање горива него иосебно. (ЗТП 2).

»Био сам некад чзеен«...

требно, јер се то и без тога осећало свуда около. Али га је она разумела, осетила је да он то чини због ње, да не описује ноћ већ њу. и била је задовољна. Нссигурно је скинула рукавицу, јер м-у је хтела пружити руку на растанку. Свидео јој се више него у кафани. Он није пушгао њену руку. Добио је игру и одвео је нод дрвеће, где је неко време седео с њоме на клупи врло присгојно и на одстојању. Говорио је о себи и о свету и успео да је заинтересује, а тада су пошли још мало да се прошетају и стали су нагло пред његовом кућом. Он рече да ту станује и да би јој радо показао своје слике и књиге. Рекао је то неким чудним гласом и посматрао је у тами сјаЈним очима. Прекасно Је, понови она и затресе лагано главом. — Опет исто, одговори он. Цео ће вам живот измаћи ако будете увек мислили да је прекасно. Она не хтеде да попусти, али и поред тога попела се уз степенице његове ку« 1>е, чула Је звецкање његових кључева и није занраво ни сама знала како јој се то догодило. Чула је и како су се затворила врата његовог стаиа и погледала га је право у очи, али он се правио као да се нису никаква врата затворила-. Показао ј'ој своје слике, које нису претставл.але ништа нарочитог, а када ,,су пришли орману за књиге покушао је да је нољуби. Вештим иокретом она му се измакла и пошто га је ћутећи погледала још једнОм право у очи. пошла је према вратима. Али ју је он претекао и закрчио јој пут. Стајао је пред њом упола молећи, упола претећи. — Прекасно је, рече јој подругљиво и хтео је још да каже: „Ко каже А. мора рећи и Б". али није могао. Нешто га је у њеном држању постидело. Ћутао је. Његов је пркос одједном нестао. Оиа је била толико лепа, још ленша него пре ...

~ Прекасно је! рекла је она смешећи се, кад Ју је најзад ословио. — Како прекасно, упита он. никад није прекаено! Ои је био у неприлици Она се смешила тако љупко. а у исто времс од лучио и тако је одлучно навлачила на руку своју рукавицу. Било је то у посластичарвици. Она је после биоскопске претставе свратила да иоједе сладолед, а сада се спремала да оде. Седела је за истим столом с њим. Села је после кратког оклеваЕва. али је иосластичарница била препуна света и сви су столови били заузсти Кад је она ушла он је седео и читао иовине. али чим се она појавила на вратима, он је престао да чита и почео је кришом да је посматра Она је го наравно опазила. Свидео јој се Иијс гледала у њега али га је стално иосматрала; она је то умела исто тако добро к.ао и друге девојке. Можда би и примила благонаклоно један мали флерт с њим. али ои је ћутао А неће ваљда она да Започне разговор. Осећала је да би јој се радо обратио. али није знао како да почне. „1Дтета 4 * оомислила је оиа.

Он је то мислио још много више и управо кад је хтела отићи почео је ча говори Али је било ирекасно, она Је го рекла. и у тим речима одјекнули су читавих последњих пола сата што су сеаели ћутећи јсдно норед другог. А сем тога у тим њеним речима било је нарочито јасно да је он све упропастио. Добро ју је разумео и плашећи да не изгуби јединсгвену прилику постао је одједном толико говор.вив. да се она морала насмејаги Тиме ј \ ]е победио Изишао Је с њом а допратио . је до капије њене куће. која нијс била аалеко. сувише близу за њега. или за оно што би јој он радо казао и заго јој { предложи да се још мало прошетају. тамо с друге стране улине где су лиое цветале Он је знао да тамо исиоа дрвећа има и клупа Вече је било лено и тоПло. — Прекасно је., рече, оиа. смешећи се опет. / — Увек прекасно. одврати он још је тако рано Имамо још више од једног сата слободног времена. Постао је врло речит. Описао је ноћ и месеп и звезле и мирисаве липе тако сликовито, како уопште није било

Она Ј*е примегила његов пораз и хтела му је помоћи да се некако извуче. Села је поново за сто. на његову столицу и почела Је да посматра албум са његовим фогографијама, а он се зачудио како је постало истином да јој је заиста хтео само показати слике и књиге и ништа друго Уживао је у том за њега непознатом осећају тихе идиле. која се родила из преваре. и осећао се срећан, што му је она поклонила своје поверење. Кал ју је коначно допратио до куће и рекао јој довиђен.а. она м"у је сама пружИла усне за пољубац. Пољубио ју је. али то је био другачији пољубап него што је мало пре желео, Он је ћутаообузет неком сегом „Прекасно је" мислио је у себи али аишта није рекао Она се смешила Чинило се да је ноголила шта је мислио. Пре него што је брзо побегла у кућу рекла је клцмнувши мало главом. са осмехом који је све обећавао и тихо, као ла олаје тајну — Прекасно је" НЕВЕНКА БАБИЂ

Без обзира на годишње доба. на време и догађаје. кадгод сам изишао иа Калемегдан, да наиуним своја плућа „ваздухом из прве руке л , наилазио сам иа њега. Увек на истом месту, тако већ годинама . . . Гледао је туиим безизразним погледом пролазнике, није тражио ништа. али као да је нешто очекивао У пролеће, када, се природа облачила у иово рухо. дрвеће пропветало земља замирисала. а депа несташно јурила по алејама и превртала се на алкама срце „бившег човека 44 без игде икога. осећало је огромну празнину, осећало се само, напуштено. без љубави. без породичне топлоте. жељно загрљаја топлог даха и саучешћа. У јесен, његов безизразан поглед очајио је посматрао новембарско вла* жно време, паучинасту мрежу- кише која даиима ромиња и слива се низ паквашено дрвеће. Пожутело лишће. које иапушта стабла и лелујајући се стропоштава мокрим и блатњавим алејама. Природа је на издисају. Изумире. Њега је језа хватала и онда је осећао колико је сам. колико је његов живот безизразан. безначајан и неживо^ан . . . Зими. самоћа му је скраћивала живот. Полуодевен излазио ј *е по кадкад из свог склоништа. да се отме колико толико бескрајнје усамљености и да бап

// а ј ,

(Снимак: М. А. Тодоровић)

угледа пролазнике. ако ништа више . . . Пробијајући се завејаним стазама тражио је друштво, приЈатељство, љубав. Али све узалуд. Никада није осетио руку пријатеља. иикада ни једно српе ниЈе закуцало за њим. остао је и даље бескрајно сам без пријатеља и трунке љубави —г Пролазници су га сматрали за просјака, пружали му милостињу а њега је то болело и очајно пекло. Дрхћући од хладноће и старости повлачио се опет у своје склониште, поново у самоћу којој нема краја . . Данас у лето стоји он исто тако на расквашеноЈ стази и чека .. . И док га кишне каии квасе и сливају се низ његово наборано и напаћено лице његове тамне очи лутаЈу нреко стазе и пролазника. враћају га у прошлост без садржаја. преиосе у садашњост без промене и носе у будућност без перспективе. Заинтересован пришао сам му и чо* нудио пигарету. Примио је и запалио. Гутао је без воље никотин и у неколико речи илустровао своју усамл>еност. Завршио је: „Био сам некада човек 44 . — Е^ишне капи су немирно добовале по лишћу. Н>егове мутне очи се испунише сузама и слевајући се ииз увеле образе мешале се са кшном која је и даље ро* мињала, тихо, дуго и непрекидно . . . М. А. Т.