Kolo

Сј/е&1 "МсМгО

Тетка морам да разговарам с тобом. — Зар сада када је већ скоро поноћ. — Да. — Онда дођи у моју собу. Прешле су преко једнога дела проетранога стана, где су зкивеле саме од смрти Аниног оца. У сбојој соби госпођица Марија рекла је братаници: — ДакЛсе, шта си хтела? — Јеси ли ти мене њему претставила пре два месеца зато да бих *се удала за њега? — 0 коме говориш? «— Па ти то знаш, о Жшш Ленкићу. »— Ја сам ти га претставила зато што |е то од мене тражио мој стари пријатељ господин Андрић. Жика Ленкић био је код њега приправник. То је врло талентован млад адвокат. Он сћакако није богат, али . ..

се тога стидим. Мој отац је био познати научник, а у исто време човек из великога друштва. Ја се поносим њиме. Г1оносим се и својом мајком. која је умрла пре него што сам је познала. Ја о њој ништа не знам, сем то да је између ње и мога оца постојала велика романтична љубав, коју они нису могли озаконити због околности независних од њихове воље. Моја је мајка свакако била из врло угледне куће, коју друштвени обзири... Можда је_ била удата за неког другог с којим није могла добити развод брака, или. .. Госпођица Марија ју је прекинула: — И због тога, Анице, ти би хтела да одбијеш ... — Не, ја га нећу одбити! Ја знам да ме Н{ика Ленкић воли и да га ја волим. Не бих ја због 4 сићушних разлога сујете одбила човека кога сматрам достојним себе. Срећна сам што му могу стиснути руку. Само ће ме будале крити-

Како је Ана немарно одмахнула руКом госпођица Марија је додала: — Не допада ти се? Девојка је погледала у тетку. — Напротив, то је једини који постоЈи за мене од свих оних, што ми се удварају. Према њему осећам поверење в симпатију. Кад ми је говорио о љубави, имала сам утисак ;као да је он онај кота сам чекала, кога ћу волети Ш с ким ћу бити срећна. Госпођица Марија се насмешила. — Мила моја мала, то ми је врло мило. Ја Сам посматрала Жику Ленчића, обавестила сам се о њему. Он ће те усрећити, у то сам сигуран. Дакле, он је вечерас тражио твоју руку? ^ •— Да. , *—И ти си пристала. 4 — Нисам одговорила. Али он свакако верује да ћу пристати. Уосталом, доћи ке овде да разговара с тобом сутра после подне, али . ..

Али

шта, дево]чицег

—- Али његова породица ... Је ли он раиста син једног кројачког радника? — Да, тако нешто. Његов огац сад има једну малу радњу. Мајка радн с ким. То су добри и врло исправпи људи. Жика им је јединац. Они су, као што се то каже, одвајали од уста да би га могли школовати онако како г он то по својој памети заслужује. Зар ти је *о непријатно што му је отап кројач? Ана • се колебала. 4 — Не... не . . , Кад Добро размислим то није ништа неирија^гно. Али практично. у стварном животу, није баш Згодно. Мораћу да се виђам с његовим ролитељима, То су, свакако. добри и часни људи, али . .. детињасто је можда . . ја сам васпитана у сасвим другој средини. Госпођица Марија ју је прекинула. Мала моја Анице, немој заборави!Ги да твоје рођење . .. Девојка је одмахнула руком. — То нема никакве везе. Има, истива, извесне неправилности у моме рођењу, али ја немам никаквог разлога да

ковати. Погрешила сам што нисам одмах одговорила Жики. Он је, може бити, помислио да сам превише горда. Кад он дође да разговара с тобом, заглади тај утисак и реци да пристајем. У неколико махова госпођица Марија заустила је да каже нешто, што на крају није рекла. Пољубила је своју братаницу кад је ова пошла. Следеће по подне, кад је Жика Ленкић дошао, госнођица Марија му је рекла: -— Моја ме је братаница обавестила о вашој жељи. Она пристаје да буде вапга жена, она вас воли. Али ја морам нешто да вам саопштим што се тиче ње, што се тиче њенога рођења. — Знам, рекар је Жика Ленкић. Она није законито дете. Она познаје само оца. То ми је свеједно, госпођице! Ви знате моје порекло. И ваша братаница то зна. Она пристаје да се уда за мене, иако моји родитељи, које и волим и поштујем, припадају сиромашној класи. Ја немам никаквих илузија да поред једног важног и славног човека као што је био ^ Анин отац и жене из великога света као што је била њена мати ...

Ко

вам је то рекаог прекинула га

је стара госпођица. Да ли зато што је моја братаница фина девојка. паметиа, расна, ви верујете да је њена мајка из неке отмене породице? Варате се. Анина мајка била је служавка у једној породици наших познаника. Мој брат и она су се случајно упознали и заволелњ Она је била лепа. пуна ванредних особина. Мој брат је био млад, романтичан и заљубљен у друштвену правду. Није се одмах њоме оженио, јер је наша мајка била у оно време ?«ећ неизлечиво болесна. Брат је одложио венчање. Затим је било касно, јер је млада жена умрла пошто је родича Аву. Мој брат је однеговао дете. Пред смрт испричао јој је један део њене историје, али она не зна ко је била њена мајка. Ви ћете се оженити Аном и треба да знате сву истиНу , о њој. Срећа се не заснива на лажи. Госпођица Марија је застала. Жика Ленкић се насмешио:

г Госпођице излишно Је рећи Да не придајем никакву важносх тој тајни. Ако сам добро схвагио, Аиа то ие зна. — Не зна. Она је далеко и од помисли ... Укратко, она замишл»а удајући се за вас... — Да се спушта ... је ли тако? И она ипак хоће да се уда за мене? — Она вас воли. Али ја сматрам да је опасно да тај неспоразум постоји између вас. Разговарајте е њом. Реците јој истину. Послаћу вам је. После неколико минута Ана је ушла у еалон. — Ви сте добри што ме волите и гато хоћете да се удате за мене и поред свега што нас дели, рекао је младић узбуђено . .. — Ништа нас не би могло оделити, одговорила је Ана озбиљно. Л>убав је само важна, а поред ње мале сујете не постоје. Али и ви сами пристајете на оно што је . .. Он није приметио да је она то рекла из племенитости, мислећи да му много чини. Тренутак му се учинио згодан. — Ана, рекао је он, ништа за мене не постоји сем вас. Али чак и кад б.и ви били кћи неке жене, коју би ваш отац изабрао из друштвеног реда много нижег од свог . .. —- Ви би ме ипак волели, то знам, као што и ја вас волим. Али, није тако. Моја мајка, на коју много личим, јо су ми рекли они који с.у је познавали, припадала је највећем друштву. Ја према њој осећам бескрајно дивљење. Она је волела мога оца и поред свега што их је могло делити. И ја сама . . . Продужила је са одушевљењем хвалу покојнице. Жика Ленкић је слушао схватајући колико је потребно да ћути. Ана му никад не би опростила кад би разорио роман, који је она створила . . Кад је полазио и кад му је госпођипа Марија шанула? -— 1Пта је било, јесте ли јој рекли? Он је одговорио: — Не, госпођице, не треба јој ништа рећи, верујте ми. Срећа, да би се за сновала, често захтева лаж. Ф Б. »осзгмуисадчЈма* НА ЧЕМУ СЕ НЕКАД ПИСАЛО ^анимљиво је бележење људских догађаја који су вредни пажње да би се сачували за потомство. Испочетка су писали, управо урезавали ,или тесали људи знамените догађаје на најтрајније материје и служили се камењем. обичним или тесаним. Тек допније употребљавали су коре и лишће разног дрвећа, а поред тога и ковине, као олово, бакар, па после и восак, дрво и друге материје чија је површина могла да се изглача и да се утисну слова. За тај пиљ биле су најзад употребљаване ланене тканине или кожа и животињске кости. Још^стари Римљани служили су се дрвеним корицама, изглачаним и врло танким. Биле су цокривене белом бојом и због тога су их звали албум. тј. беле. Писало, се четкипом или бојеном рудом. За обичне потребе ове су се плочице покривале воском у које се слова утискИвала гвозденом' рафијом, званом стилус. Грчка реч библа и латинска либер значиле су: лика или кора и "тек доцније кад су ова средства била употребљавана за писање, тим су се именима иазивале књиге Имена: библија, књиге., и библиотека одомаћиле су се тек у новом веку у свим језицима. Стари Инди писали су на брезиним влакнима и до скора писали су на палмином листу. Све ове набројане материје дуже су се одржавале него прави папир који је био лакши, финији и савитл,ивији- Ове предности хартије најпре су откривене код египатске биљке папирус у јарцима и поред река у Египту. ; такође у средњој Африци, у Малој" Азији. крај реке Јордана и на Сицилији, Ова бил>ка има дебелу пузаву подлогу из које израста тробочна стабиљка у висини од 5 метера. Ако се од биљке одреже кореи и врх, онда се може оштрим предметом љуштити једна врста лике Траке лике полагале су се једна од друге, тако да су им се крајеви додиривали: на овај слој ставл»ала се греда. Ткиво се затим поливало водом из Нила. Како лика садржи неку лепљиву шећер-

ну масу коју вода раствара у лепак, који слепљује траке. То се на сунцу осуши и добија се чврст лист пагшра. Поред египатске хартије у старим временима употребљавао се и перга* мент или животињске опне. Пергамент се прави од животињских кожица: овце, козе, магараца и сл. Зато што се израђивао у Вароши Пергамум у Малој Азији* остало је тој материји и такво име.

СНАГА И ВИСИНА МОРСКИХ ТАЛАСА Највећа висина таласа забележена је у Индиском океану између рта Добре Наде и острва св. Павла. За вре* ме великих бура које су обично кпајем октобра. било је набројано за једну секунду 30 таласа и то од 9-- I I метара висине. Тог истог дана ?в'-че висина ових таласа била је још већа, али није могла због брзине кретањн>а да буде^ измерена. Својом снагом лако су дигли у висину једну велику дађу као да је мали чамац, после чега су 1в пустили у велику празнину где се ;е размрскала. Удаљеност од гребена износила је од 113 чак до 240 метера. О иеизмериој снази морских таласа човек може да има само магдоеиту претставу. У јужнофраицуско} банлт Биарип где је и за време на јве фи ;ег дана море у веома јаком покјнту . нре извесног времена један гигаитски талас преврнуо се на копно и у тр^нутку срушио гвоздену кулу за сигчализацију и очистио терен од пешћаних дина 1.5 м. високе у тежини ол 2 400 кгр. Сасвим је обична ствар да галаси средње величине огромном брзином гурају пред собом камене балваие иеве- 4 роватне тежине.

ТИТУЛА Брат маестра Јохана вав Бетовена био Ј*е по занимању апотекар. Стекавши леп новац у том позиву. напустио је службу и купио посед. на коме јс после тога живео и на који је био врло поносан. Дао је направити и пизит-карте. на којима ниЈ *е уопште био његов ранији позив већ само „велеиоседник". Једног дана послао је једну такву посетницу са неким писменим саошитењем своме брату, композитору, не прецртавши реч „велепоседник" Бетовен му одмах одговори на својој визиткаоти на којој је додао испод имена: „мозгопоседник". МЕХАНИЗОВАНЕ МАЧКЕ Амстердам је варош са много канала у којиода су се, у посдедње време. силно умиожили паИови! Неки квартови нашли су се у правом опсадном стању. Магазини са житом, ормани домаћииа, радње са животним намирницама и многа друга стоваришта била су нападну г|| од стотине хиљада иацова. Ништа гладни глодари нису поштедели. Обављена је мобилизација Мачака. и на стотине смртних мишјих непријатеља довезеио Ј*е из уиутрашњости у Дп-. стердам Поцео' је прави покољ иацовског рода. Па ипак. пацови су се и дал>е миожили. Тада Је градоначелнику синула сјајна идеја. Како на расиоложењу није било довољно мачака. снимл»ено је њихово маукање на грамофонским плочама. .Појачано звучницима који су постављени на свим местима где су иаиови вршили нарочито јаку.; навалу, механизовано маукање имало је невероватан успех. Пацови нису смели да изађу из својих рупа. веруЈ*ући да их напољ^ чека опасност и сигурна смрт од страгоног непријател^а.

На еаеловној отрини Његов верпи друг (Снимак: А. Симић)

Главни трелник Мића И итји гци |енић # Уоедник: Вошгсо Гокив * За фоаогоаФп!е: Ллегссаплар Гимић * Потеж Ђопћ? 1оГ>ачев ★ Уредништво Македонска 31. ТелеФон 25-010 * Власник 0 издавчч Стп^ко излавачко ипелхгчрће А П Јовав Таповић * Алминистоапија Дечан ка 31, Веогоал Тел 24-001—10 ГПтампа .Штампаои1а Врогпал« А П Дечан^ка улипа Г>о. 81. Тром°^рпна поетплата 7 <* - динара. Рукописи се не враћаЈу.