Kolo
II
Давно су прошлп они милн часн када сам на твоме крилу срекан био; слушао иесму твоју мила мајко, м срећан, мокан по свету се вио. Давно је било. Кад се сетнм свега, срце задрхти, труди се цепају, сузе ми саме на лице наврћу ш трагове црнот бола остављају. Без тебе мајко у ту1)ини живим меУу људима који ме не $нају, живпм и борнм се за то парче хлеба «1 свн ме овде немило гледају. Како бих мајко,. одавде отиш*о, на твоје крило главу положио; рагрлио би твоје оронуло тело ж жул>аве руке слатко изљубио! НОВАК АРСЕНИИ
МаЈци
доевема V Т$ИН1
Верица, кћи коњичког капетана Дрвгоша СариКа шал>е драгом тат»" Јо *' ва)» топлије поздраве.
Мала Мирјана, кћи капетана Србољуба ГавриловиКа, Офлаг ^/С, ша.п >в
Одозго на дола: Група офмцира и& Офлага VI С Група заробљеника из сталата, XVIIВ Група наших офи* ира у Офлагу VI €
Официри у Офлагу V О
Војиици из стадага VIII С.