Kolo

II

Давно су прошлп они милн часн када сам на твоме крилу срекан био; слушао иесму твоју мила мајко, м срећан, мокан по свету се вио. Давно је било. Кад се сетнм свега, срце задрхти, труди се цепају, сузе ми саме на лице наврћу ш трагове црнот бола остављају. Без тебе мајко у ту1)ини живим меУу људима који ме не $нају, живпм и борнм се за то парче хлеба «1 свн ме овде немило гледају. Како бих мајко,. одавде отиш*о, на твоје крило главу положио; рагрлио би твоје оронуло тело ж жул>аве руке слатко изљубио! НОВАК АРСЕНИИ

МаЈци

доевема V Т$ИН1

Верица, кћи коњичког капетана Дрвгоша СариКа шал>е драгом тат»" Јо *' ва)» топлије поздраве.

Мала Мирјана, кћи капетана Србољуба ГавриловиКа, Офлаг ^/С, ша.п >в

Одозго на дола: Група офмцира и& Офлага VI С Група заробљеника из сталата, XVIIВ Група наших офи* ира у Офлагу VI €

Официри у Офлагу V О

Војиици из стадага VIII С.