Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Страшном из тула јада и болова огњеном стрелом. Паде из облака она и задрхта внлинским телом. Штићеник њезин днчни погибе крвавог дана; Погибе Југ а Страхин допаде тешких рана. Ужасног Срђа из бојне преваром уклони вреве; Створивши силу војске и бораца облак од плеве Страшном људбмори испред засёгьена очију вида. И када царство паде чини са њега скида. Познаде Срђа, ал додне, да у ветар просила труда. Другчије шћаше с§м он судбе измёнити суда. Вило песмопева, ти ми знадеш потјбоље све то, Невоље оне јуначке испричати хоћеш ми ето. Ja те на Мирочу зрачном у сунчеву јутрењу сјају Вндех зракблетну, милу и днвљах се твојему бају, Дивљах се твоме лику и чаробну внлинском стасу И чух ти песме јек и божанскоме чудих се гласу; Познадох сласти, које смртни упбзнатн нё сме: И постах свештеник твој и душу освёживе песме. Опевај, мила, храбре и славна јунаштва и смела, Научи младе потомке на старих углёдат’ се дела. Те да освёте славне и Косово тужно поље. Певај ми, српска вило, и добре ми буди воље.

Косово. Поклич.