Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Робише завађена они противника оба. Саладин султан од њих стрепио мање није Него ли вођа крсташа Леополд од Аустрије. С Ливана од Аламута пркосна небу града, Иду драговољно, јер им постојбином Мурат не влада. Сумњива помоћ њина, бригу му вазда задаје, Вођа им, Влах Азрети, за њег нит чује нит хаје. Али су зато јунаци. Ричардо краљ Албибна Лавова срца позна у опсади тврдог Акбна, 70 Славног и богатог града некада њихову снагу, Која не служи ни крсту ни месецу него врагу. Отуд и име само на поругу сада их краси, Jep их и Турци сами прозваше: дивљи Асаси. Ту су и Бгдујини синови пустиње жарке. Платном и бурнусом белим од жеге се бране јарке. Витези чили и вижли, вични оружју сваком, Гађају кошьем a сабљу хватају голом шаком. Поносно јашу коње ватреног арапског сој а, Жудни су славе и жељни увек су крвава боја. 80 Мрка од сунчана зрака лица и челичне снаге, Сити лепотица вижлих домовине славне и драге, Којима тако жарко крвца у дамари тече На дому тамо где сунце огњено гори и пече: Они сад северу журе, златокосе, румено-беле Цуре да грабе и да их међу се на јагму деле. Тамо им лебде мисли на хитленим крилима маште, Тамо их срце вуче, и жеље им страсне и таште. За њима јури хорда бесних и бурних Черкеза. Стрелой оружани сви су и сабљама кривога реза. 90 Они са кршна Кавказа сишав у равнице родне Посташе угњетачи Јерменије сточне и плодне. Арарат света гора, некада пун благостања, Сетан и тужан ce ceha славе и старог предаььа, Како je света земља његова примила на се Праоца Ноја стопе, кад се од потопа спасе. Његови синови сада поклбници нове вере, Која уживања рајска обрйче без конца и мере, Ислама први су борци и с Турцима веселе воље Само рад харања журе на далеко Косово поље. 100

11

Косово i. Асасини, Бедујини, Черкези.