Kraljevina Srbija : novi krajevi : geografija-orografija-hidrografija-topografija-arkeologija-istorija-etnografija-statistika-prosveta-kultura-uprava

личности 53

Озидао је град на једном вису изнад села Вучја, испод села Збеофеилшта. Град је тај данас порушен, љли вис на ком је био зове се и данас Скобаљићев Град. Ниже града је извор који се зове Спобаљев Еладенац. Испод града пећ, у долини вучанске реке, Никола је био озидао цркву, од које зидине стоје и данав.

Од Лесковца до града п до те цркве биће око 2'|, часа ме-_ та, а биће 1 час на десно од пута који води од Лесковца преко. Накривња и планине ка Врањи. Од онога пута пак који од Леековца пде преко Бунуше уз Клисуру за Пољаницу, град је овајо [ час у лево.

„Војвода Окобаљић, прича даље Деда Стојан: —- много се бло с Турцима. И Турци му нису могли ништа, Тукао се на Врањи; тукао се на Голубињу; и нигде Турци нису надбили Николу.

„Али се нађе једна несрећна душа која, да би помогла Турцима, саломи крила сокоду. Та је душа рођена кума Николина !

„Или је заслепи силно благо које јој 'Турди обрекоше, шли зло срце њезино не могаше трпети овака јунака, тек она оде пу железна пута спута коња војводина, па онда Турцима пану :

— Сад удрите на Окобаљића !

Турци јурнуше. Вујвода скочи, и баци се на витеза коња свога. Коњ полете, а пута зазвечаше! Окобаљић јекну, и прокле неверну куму:

— Ко ми дапас спута коња, да Бог да му порог до века био спутан око врата!

Данас у селима Бучју и у Браш има много гушавих људи. Народ у околини држи да су то знаци тешке Окобаљићеве клетве !

„Окобаљића су Турци гонили; али га нису могли стићи; потезали су се за њим буздованима, па му опет нису могли ништа. И сапет коњ његов скакао је тако да се, веде, и данав у Голубињу по камењу познају стопе његове!

„Окобаљић је, на своме коњу, одлетео некуд! Нико не зна, куд је одлетео, ни шта је најпосле било од њега. Зато се не зна ништа за његов гроб!