Kraljevina Srbija : novi krajevi : geografija-orografija-hidrografija-topografija-arkeologija-istorija-etnografija-statistika-prosveta-kultura-uprava

64 НИШКИ ОКРУГ

Ето како срце у народа хоће само себе да блажи, не хотећи признати даје јунак његов умрљо, као што умиру други људи!

Тако товори усмена, жива историја. Писана пак историја зна да је Скобаљић 24 Септембра 1454, код Бање, дочекао турску војску, која је ишла на Ново Брдо, и тако је потукао како дотле никад нико није Турчина потукао.

Султан Мехмед, чувши шта је Скобаљић учинио од Турака код Бање, плане као живи огањ и, не гледајући на зишње доба, ни на тегобу пута, ни да даљину места, појури сам да пме турско освети.

(кобаљић се није уклањао шепред новога нападача; само је заузео друго место, које му се видело згодније.

То је место у врањском поморављу на води ТГрепањи.

Турека је војска била велика; српека малобројна. Војске се сударише 16 Новембра 1454. Бој би страшан, бој би крвав; бој би дуг. Џами Турци пишу да се не памти да је се икад овако мадо људи овако дуго, и с оваким јунаштвом, одупирало оволикој сили!

Сила ипак надвали,

Турци разбише војску Окобаљиђа и, по несрећи, ухвалише жива њега и његова стрица.

Да би каштиговао јунаке који бране своју отаџбину, и да Ол застрашно потомке, да никад не пођу путем (Скобаљића, Султан Мехмед не хте их погубити јуначки, него их оба наби живо на коље!

Тако на кољу издахнуше ова два лесковчавина, ова два јунака, ова два мученика за српеку отаџбину, 16 Новембра 1454, на "води Трепањи.

Узалуд ! Ни кочеви славних Окобаљића, Ни Ћелде-Кула више Нина, ни вешала на нишком мосту, не утулише у Орба мисли о народном васкрсу !

Издашући на кољу на 'ТГрепањи, Окобаљићи удахнуше у српски ваздух ноки божански дах; дах који слабе снати, који клонуде воколи! И, ма да св вековима чекало, опет се, ето, дочекало да тај свети дах оживи осветнике. И осветници, вођени унуком великога Таковског Јунака, дођоше после 426 година!