Kraljevina Srbija : novi krajevi : geografija-orografija-hidrografija-topografija-arkeologija-istorija-etnografija-statistika-prosveta-kultura-uprava

личности 71

Владисав Карановић АРТИДЕРНОЊИ НОРУЧИЕ

Родио св године 1851, Овптембра 20. Учноје основну школу, п 4 разреда Реалке. У војску је ступио месеца Октомбра, године 1868. Осицир је постао 10 Маја 1876. Погинуо је на Нишу, последњи дан борбе, 28 Декембра 1877.

Мир праху његовоме !

"Влајко Стојановић (Ровеп 1847 у Годешпици, А 28 'ДекемвРА 1877 у Вучју)

Влајку Стојановићу беше име Владимир, али су га сви звали за живота, и сви га помињу пио смрти именом од милоште; за то та п ми записујемо тако.

О животу Влајковом ми не знамо готово ништа; знамо да се родно око 1847, године, у селу Голешници, у алдекспначкој Морави, да је служио у редовној војсци, и да је, као наредник, ДОшао у Лесковац у другој поли Декембра 1377, и одмах отишао међу вучанеке устанике, п уредио их 85 бој, и био св 6 њима док није 22 Декембра погинуо.

Али оно што се прича о његову раду и држању у боју; што ве казује о његовој јуначкој смрти, даје му права да га уврестимо међу заслужне људе нишкота округа.

Као што је већ поменуто, Влајко је најпре дошао у Лесковац. Разабравши да Лесковцу највоћа опасност прети од Арнаута који нагињу да продру преко села Вучја, оде одмах тамо међу устанике, п од часа заузме и утврди Дилавербегову кулу.

99 Декембра 1877 навале Арнаути са свом жестином евојом на устанике. Пушка је грувала о обе стране; само су нападачи, не имајући никаква заклона, много више падали него опеађеници.

Влајко је био душа свих устаника; по његову гласу кретала се сва јуначка дружина у кули. Он је летео свуда, мртве је жалпо, рањене тешио, живе соколио. И свакад је био пун наде, вевео, насмејан !

Пред по дне ватра малко попрестане.