Kraljevina Srbija : novi krajevi : geografija-orografija-hidrografija-topografija-arkeologija-istorija-etnografija-statistika-prosveta-kultura-uprava

72 НИШКИ ОБРУГ

Влајко рекне друговима :

— Браћо! ево је ватра малко престала; да седненемо, ди малко поручамо! Њад на ново запламти, немамо се кад ни сетити хлеба.

Приведну ручати.

Влајко једе орно и весели другове; а ми, приче један од његових другова: — изнемогли и забринути: неки жваће а не може да гута, а некоме се и вилице смрзле.

— Што сте тако невесели, ако Бога знате! пита Влајко: зар ми не би помрли код својих кућа % Та два пута не умире нико, 1 један пут мора свако. Што да 0 том мислимо Дед у славу Лесковца, који би, да није нас овде, до вечера букнуо у пламен ! Наже чутуру, напи св вина; прекрети се; уста; узе пушку по среди и оде од мазгале до мазгале.

На ново загрокташе пушке; на ново се отпоче крвава борба. Влајко трчи свуда, соколи свуда. Али . . . вно и њега згоди бамртно зрно. Он паде да више не устане! Другови га снесоше у једну собу у кудн.

Самртно рањен, Влајко се тешко подупире руком да види како се бој бије, и друговима виче:

— Не мајнте се око мене; тледајте бој; мислите за Лесковац !

Освоји ноћ. Бој се претрже. |

Освану други дан. Арнаути беху одетупили, оставивши на 60јном пољу 140 мртвих ратника, и 12 коња.

Али тај други дан затече јунака Влајка ледена као сињи камен. Он већ беше заспао вечни санак.

Влајка другови угопају крај цркве накривањеске.

По што се учини мир, Влајкова мајка дође на гроб вину, и „отали га жалбом материнском.

Човека подузима неко чудно осећање кад слуша како говоре о Влајку другови који га надживише, ис каквим поштовањем помињу мештани мајку његову. Они њу не жале; они јој чисто завиде, и честитају што може рећи да је мајка онаком соволу !