Kraljevina Srbija : novi krajevi : geografija-orografija-hidrografija-topografija-arkeologija-istorija-etnografija-statistika-prosveta-kultura-uprava

182 ПИРОТСКИ ОКРУГ

Поворећи о планинама овога округа, ми смо казали куда иде било Отаре Планине (Коџа Балкана) од Светога Николе до Сребрне.

Предео од тога била на север ка Дунаву зове се Загорје или Загорско, и људи Загорфи. А предео на југ од Отаре Планине к Нишави п Пироту зове се Торлак, или, још обичвије, Торлачко, људи пак Тдрлаци.

Шредео Торлак пружа се, по казивању сељака, више Париброда до Губеша, последњег торлачког села на тој страни; одмах иза Губеша село је Гинци пили Ђинци. То је већ село шопско; оно припада пределу који се зове Шопско, п у коме је п Софија, данашња престоница кнежевине Бугарске.

Шопови се раздикују и говором п оделом од Торлака; а разликују се и од правих Бугара.

Докле се пак на југ и запад пружа Торлачка земља, не мотох тачно вазнати. Једни веле: на запад до Беле Паланке, а на „Југ до Лужнице. А други кажу да се пружа чак до Ниша, И до Знепоља !

И Загорим се разликују од Торлака говором п оделом; само те разлике не падају одмах у очи невичну гледаоцу.

Фагорци своје гуњеве шарају арвеним тајтаном, а 'Торлаци жрним. ЧЊенеко ношиво још више им се разликује.

Брена имена пак славе и једни и други.

Вук у Рјечнику, под речи Тодорлак, кате; „Човјек који нити говори чисто српски ни бугарски“.

То сто може се поновити и данас за говор Торлака. Он ће се најбоље видети из песама које су стављене на своје место у овој ЕЊИЗИ.

Торлаши. откад бу потпали под Турке, трпели су, мимо остало, најчешће ове две невоље: сиромаштину од своје земље, и опустошавања од војека које су туда грцале к Морави п Шумадији. И једна и друга невоља потискивала их је да св села. Те тако би

5 Једин оданчни чиновник бугирски, родом из Дунапске Бугарске (чини ми

се из Разграда, говораше ми опом лане да његова деца, живећи сада у Сотији, заборављају говор бугарски а уче говор шопски,