Kraljevina Srbija : novi krajevi : geografija-orografija-hidrografija-topografija-arkeologija-istorija-etnografija-statistika-prosveta-kultura-uprava

СТАНОВНИЦИ 183

св могло рећи, да 6в на том земљишту, да мало времена, становништво ба свим мењало.

При свему томе Торлаци су у свако време потврђивали да „човек не живи о самоме хлебу“, него о свакој племенитој мисли.

Последњи крвав доказ тој мисли дали су они године 1986, пад се оно сва села дистом беху дигла.

На том догађају ми ћемо се задржати малко дуже.

Подина 198672 затекла је у Пироту војводу (ајана) некот Даг муда Капиџибашу, п владику за нишавеку јепархију „Јеронима.

Ова два старешине, и ако су од две супротне вере, и од две несродне народности, били су сложни у нечему. Оложно су глобили људе, над којима су вршили сваки своју вдаст. Људи су се жалили да им се данак неправедно разрезује, да се нелравилно купа, да се приморавају на разне кулуке, и на небројеце тлобе.

Међу птроћанима, у то време, био је први човек по имању и по уважењу неки Хапи-Неша Филиповић, који је обавештавао 5 војводу и владику да не чине народу зла.

Тим евојим радом он је с једне стране стекао уважење пред народом, а с друге мрвост пред војводом и владиком,

Кад пзјављивање нероднога незадовољства не сумоше НИ војводу ни владику; и кад ни жалбе, повлане против њих румеливалису у Битољ, не помогну вишта: онда Хаџи-Неша и други незадовољни пироћани, видећи се пред личном опасношћу, побегну преко границе у Орбају, и спусте се у Гургусовац (данашњи Књажевац).

Тако су 27 Јануара 1836 пребегли у Србију: Тодор Лукић из Церове; Шветко Јанкуловић, и Голуб Миленковић, из села Орље; Гојко Марковић, из Вратовца, н Отанко Ранчић, из Доброга Поља.

Од 8 Фебруара до 1578 пребегло је у Орбију, које из Пирота а које из пиротеких седа, #7 људи.

' Ево имена тих људи:

„95 Фебруара — 1 Младен Тодоровић из Суводола . у 2 Живко Младеновић |, а