Kratki slaveno-srpski rečnik, S. 11

9 Еерженіе — бацање: (ѵстВпи w ни\&, гакш верженіеліх калине (Лук. 22, 41), Овим хоће да се каже: како је се Христос од својих ученика толико удалио, колико може човек каменом да добаци. ЕертЕпх. к«ртпх — пећина. Еертоградарь — баштован, градинар. Еертоградк, вертх — башта, градина. Еерхотворща — творац свода небесног. неба. Еерх» — над, поврх. Ееск — сеоце, село. Еесь денк цео дан, сав. Еетхій - стари, одавно постоји. ЕечерАти — вечерати. ЁЕЧЕрд — вечера; пир, весеље. ЕжаждатисА — ожеднети, тражити да се пије. Ежигати, вжецЈИ — упалити свећу, осветлити. Езаилк — у зајам, задужити се. Езалкати — алкати — осећати глад, огладнети. Езелмай - узима, прима. Езиліаюціій — који одузима, који узимље. Езнрати — гледати. Езывати — дозивати, викати. Езкіграти, взкігратисж скакати, веселити се. Езыскати — тражити, старати се да се нађе, што се тражи. Езкіти — попети се, узиѣи, Еид'Ьніе — виђење, вид. (Лук. 9, 29), лице (Job. 5, 37). Еидай — који види, који зна. Еина — узрок, кривица, преступ (Мат. 27, 37), извиненье, (пс. 140, 4. Јована 15, 22). Енгкти — зависити од кога, висити. Енталницд — стан, соба.