Kriza i novčana skučenost

_ности 40%, готово онолико исто колико су спали и про_изводи земаљски. Све вредности, како покретне тако и непокретне, у Енглеској смањиле су се готово у пола. На ово рећиће неко, па. добро, цене су и на етрани изван Енглеске спале. Нека је тако, али онда излази пред нас ова дилема: или су се свуда на једанпут умножиле грдне количине производа, или се количина новаца смањила. Да се количина производа тако нагло и тако знатно могла увеличати у свима земљама и под свима поднебијама на свету, то је немогуће, остаје _ дакле друго, да се количина новаца која је у обрту потребна смањила.“ Зар се у данашњем нашем стању не могу потпуно ови исти разлози навести г У то доба, општа невоља била је тако велика у Енглеској, да је Бругхам у 1822 предложио, да се смањи пореза, и да се помишљало, да се Фунта штерлинга од 20 на 14 шилинга сведе. У 1820. год. давано је прида на злато у Хамбургу, овој главној трговачкој вароши, 19ља у исто време застој у пословима био је тако велики, да је у месецу Августу 1819. год. интерес спао био на Љу == У једном златном спису историчара Ализона : Епојапа ла 1814. апа 1845, ога зшћеелбапа сотттастед шопеу, налазимо ошширни опис кризе. На питање шта је узрок кризи он нам одговара, смањена количина новца у обрту, соттасноп об ће сштепсу, што је дошла услед настављеног плаћања у звечећем новцу, оходно закону од 1819. године. Други писац. Д. Лубе, пише у 1827. г. Аголппеп! асашв! опе 014 згапдат : Златан новац смањио је обрт новчани преко оних граница које су потребне ца се надокнадити можемо, е' обзиром на садање интересне таксе.

Тадања криза цроизвела је била подизање заштитне царине на рану у Североамериканским Државама и Фран-