Kult Petra Velikog među Rusima, Srbima i Hrvatima u XVIII veku

Култ Петра Великог 91

Петар Андрејевић Толстој у Цариграду са особљем посланства бачен је у тамницу. У децембру је ратни манифест султана Ахмета објављен. Кад преговори нису успели, и цар Петар је својим познатим манифестом од 22 фебруара 1710 о вероломном прекршају мира од стране турског султана Ахмета, којим Русија први пут иступа као заштитница хришћана на Балкану, објавио Турској рат.

Тиме је започео знаменити прутски поход, и Срби и други хришћански народи требали су сада да одрже цару 'Петру задата обећања. Пре него што је с војском пошао на границу, цар Петар је 3 марта 1711 издао од Србина Саве Владиславића, родом из Попова у Херцеговини, зналачки састављен манифест свима хришћанима грчког и римског закона у Србији, Славонији, Македонији, Босни и Херцеговини, у коме им јавља да он лично са својом в0јском полази у рат против Турака ради ослобођења хришћана од ига бусурманског и позива их да устану заједно с Русима „војевати за веру и отечество,- за чест и славу вашу, за свободу и вољност вашу и наследников ваших. Ако сви устану једнодушно, поганина Мухамеда наследници биће прогнани у старо отечество њихово, у песак и пустињу арависку". Кад је преко Цариградске патријаршије 23 марта разаслан понован позив цара Петра на устанак, прострујала је кроз све хришћане на Балкану општа нада ослобођења.

Цар Петар је рачунао на обећану војну помоћ господара Влашке и Молдаве, Срба из Угарске и других хришћана на Балкану. 7 маја послао је заповест фелдмаршалу Шереметеву у чијем се штабу налазио и сам Сава Владиславић, чим пређе молдавску границу-да позове господаре Молдаве и Влашке, као и Србе из монархије, да се сједине с руском војском и да похитају да што пре стигну на Дунав, да би се по обећању и хришћани под Трцима могли дићи на устанак.

На то је Шереметев послао преко курира Лазара Стојкина (Србина) поруку пуковницима српске милиције у Угарској Текелији, Вулину и Мојсију Хапни-Рашковићу да буду спремни за полазак. а одмах затим почетком маја послао је и Сава Владиславић истим пуковницима српског архимандрита Григорија с позивом: „да с милицијом пожуре тако да се на дан Св. Петра и Павла, 31 маја, сједине с руском војском у Молдави ради ослобођења не само од јарма бусурманског, него и од гонитеља православне цркве, да получе старе слободе и обнове власт својих деспота". Уједно је пуковницима ради њихова знања и равнања јавио да је руска војска под командом грофа Шереметева у јачини од 30.000 момака прешла Дњестар, за њом иде главнина с царем Петром а очекују и долазак 4.000 Мађара под командом Ракоција. За себе је Сава додао да је он такођер родом Србин и да се налази у штабу ар-