Kult Petra Velikog među Rusima, Srbima i Hrvatima u XVIII veku

Култ Петра Великог 85

већ од давнина одржавали узајамне везе, и оживела је међу њима већ од раније пробуђену наду да ће се помоћу руског оружја ослободити од Турака.

У вези с тако обновљеним наглим развојем руско-српских веза за време цара Петра, његовом ратном славом, а нарочито с његовим ратовањем против Турака и с позивом хришћанским народима да учествују уз руску војску, популарност Петра Великог међу Србима почела је убрзо да расте и да прелази у прави култ његове личности, који је усмено и писмено у разним облицима долазио до изражаја.

У оквиру тих политичко-културних руско-српских веза с царем Петром, у развојном реду чињеница, изнећемо овде постанак и развој популарности Петра Великог међу Србима и Хрватима, и култа његове личности међу Србима током ХУШ и Х1Х века.

Захваћен општим покретом за ослобођење, који је обузео све хришћане на Балкану услед ратних успеха 5 марта 1684 склопљене Св. Лиге (Астрије, Пољске и Млетака, којима је касније, 26 априла 1686 приступила и Русија), пећки патријарх Арсеније Ш је ради ослобођења од Турака ступио најпре у везу с најближим чланом Лиге, Млечићима, но дознавши затим како су Аустријанци у новоослобођеним крајевима Славоније који су спадали под његову духовну власт угњетавали православне, обратио се он још пре него што је ступио у везу с Аустријанцима на руске тада још малолетне цареве Јована и Петра Алексејевића, као „јединим правоверним царем" молбом (25 маја 1688), коју је заједно с молбом бившег цариградског патријарха Дионисија и господара Влашке Јоана Шербана Кантакузена однео у Русију светогорски архимандрит Св. Павловског манастира Исаија, родом Србињиз Ст. Србије: „да они једнојезичним богомољцем и слугама својим што пре дођу у помоћ и помогну им да се спасу и обнове."

Уз то је архимандрит Исаија на саслушању у Москви 13 септембра 1688 руским царевима и усмено поручио молбу свих православних хришћана под Турцима, да-се користе повољним приликама и нападну Турке те не дозволе ни аустриском ћесару ни Млечићима да их заузму и завладају њима зато „што су они хришћани над којима су од памтивека владали православни цареви, и језик и вера им је једна и сви они с радошћу очекују ратнике руског господара. Ако римљани заузму православне хришћанске земље или Цариград, православље ће пропасти. Кад се руска војска буде приближавала Бјелгороду поће јој у сусрет влашки војвода Шербан, поручивао је овај преко Исаија, са својом војском, а кад дођу до Дунава, сабраће се до 300.000 Срба и Бугара и сви хришћани дићи ће устанак, те ће бити отворен пут до Цариграда". Немце ти народи не воле и неће им помагати, сем у крајњој нужди. Одговор Јована и Петра од 28 јануара 1689 патријарх Ар-