Kult rada

Другп разлог наше нацноналне охолостп јесте наша такозвана урођена демократичност којој нема равне у свету. Већ педесет година се ми у Србији са поносом бусашо у грудп због својих демократских установа и због демократског духа наше интелигенције. Шта је ту у стварп? Нас су Турци нивелисали уклонивши национално плсмство: остао је један сељачки, претежно сточарски народ. Тај народ се после вншестолетног политичког робовања једним делом економски придигао. Почела му је више тежитн турска власт кад је у Цариграду ослабила централна управа, побунио се, и уз прппомоћ иностранства и пречанске буржоазпје, отерао Турке преко транице. Наша интелигенција је тада, и још чнтавих сто година, и сама била сељачка, те није чудо што се осећала близу народа, што је сачувала његове маннре и неке његове здраве особнне. Због тога нема разлога да се поноси. То у ствари није демократски дух, већ примитивност, није еволуисан менталитет, већ простачка једноставност: ми нисмо отишлп даље од других, него смо само заостали.

Данас је потребна једна нова врста хероизма: потребан је хероизам рада. То значи истрајност на послу, честптост у извршењу, социалност у намени. До израза треба да дође прави демократски дух. То значи свесно симпатисање са најширим слојевима народним, рад око њиховог економског и духовног подизања, сарадња интелектуалних и ручних радника на пзграђпвању једне опште културе.

Ово неколико малнх огледа нека послуже стварању хероизма рада и развијању истииског демократског духа.

9

Уводна реч