Kult rada

20

Култ Рада

Интелектуалци вишега реда, они који одудаље и више, ближи и приступачнији према малом броју појединаца с којима долазе у додир, остају ипак одвећ далеко од народне целине. Упознати у извесној мери са богаствима цивилизације, а с друге стране обузети слабостима о којима смо раније говорили, они не успевају, или неће из страха за свој ауторитет, да обнављају везу са живнм снагама народним. Овај дух се, изгледа ми, нарочито осећа код садашње образоване омладине. Отуда нам прети опасност претераног модернизма,_ опасност зато, што културне тековине, чак и кад нису изопачене, долазе само до једног малог броја људи који их себично монополишу.

У наше доба, културне вредности се шире кроз простор страховитом брзином. Аероплан лети нзнад читаве Европе, и његов лет је симбол целог времена. Он носи мали број људи, и лети хоризонтално у ваздуху, и стаје само у највећим центрнма. Бојати се да цела култЈфа коју он представља не буде у томе знаку; изнад глава обичних људи, намењена одабраној елити и скупљена у градовима. Ја сам уверен да у ствари култура бива све друштвенија, и спокојан сам што се тнче народног образовања уопште. Само зебем од аеропланског схватања културе код наших интелектуалаца.

Чујем гласове о „културној елити”, која не би имала ничега заједничког са народом, говори се о „аристократијн школованих, кад немамо аристократије. по рођењу”, помиње се чак племство старих чорбаџијских и чнновничких кућа. Буним се, јер се бојим да ту елиту, то племство, ту аристократију не платимо истом ценом којом су их платили руски и немачки народ.

Варају се наши интелектуалци, ако мисле да може бити правих културних људи у једној некул-